Поново на стази живота
ДAНAС радим све кућне послове као и свака друга жена, а за многе од њих сам мислила да их никада више нећу моћи обављати јер сам пола године била готово непокретна, прича Милијана Сарић из Челинца
Милијана настоји да испуни сваку жељу својој трогодишњој кћерци Милици.
- Милица је наша добрица и она ништа друго не тражи него да јој узвратимо љубав којом нас просто затрпава - објашњава Милијана, која ријетко када нађе времена да сједне и предахне.
Овакав призор је чест у свакој породици у којој има мале дјеце, али у овој се то сматра великим празником који се чекао готово три године.
Донедавно се Милијана борила за живот. Много је било оних који су се на разне начине трудили да јој помогну да се опорави, али ни највећи оптимисти међу њима нису могли да претпоставе овакав расплет догађаја.
- Ма, ја сам вјеровала да ће доћи ово вријеме. Једноставно, сва моја породица, муж Предраг, мајка, отац, сестра, брат, снаха, мужева породица, сви моји бројни пријатељи, толико су ми настојали помоћи да се ја нисам смјела ни усудити да одустанем од борбе за живот - кроз смијех прича Милијана у коју се вратила животна свјежина и радост.
Након порода, који је протекао нормално, осјетила је здравствене проблеме. Трудноћа јој је ослабила имунитет, па је урођена аритмија срца погоршала њено здравствено стање.
- Пред порођај била сам огромна, натечена од накупљене воде, па сам остала у болници десетак дана. Након петнаестак дана осјетила сам срчане проблеме па сам се јавила кардиологу који је измјерио 190 откуцаја срца у минуту. Послије краћег лијечења у Бањој Луци упућена сам у београдску болницу на Звездару - објашњава Милијана.
Двомјесечна терапија дала је краткорочне резултате, а онда је осјетила несношљиве болове у лијевом кољену које је оперисала у бањолучкој болници. Након два мјесеца јављају се болови и у десном кољену и опет је морала на операциони сто. Дијагноза је била септични артритис, а у кољенима је нађена и бактерија.
- Организам је слабио, здравље се погоршавало, па сам упућена на Војномедицинску академију у Београд. Реуматоидни артритис ми је дијагностициран 2006. године, када ми је ејекциона фракција срца износила 10 одсто, а нормална је 75 одсто. То значи да је срце које има улогу пумпе готово престало да избацује крв. Тјелесна тежина пала ми је на 48 килограма. Болови су били несношљиви па сам се свакодневно "хранила" лијековима. Пала сам у постељу и пола године нисам могла да станем на ноге - објашњава Милијана.
Борба за живот њену породицу је и финансијски исцрпила. У неколико наврата пријатељи су јој скупљали прилоге за лијечење. Била је дисциплинован пацијент, слушала савјете љекара, али и лично тражила пут којим ће се вратити на стазу живота. Прошле године у кољена су јој уграђене тоталне протезе.
- Знала сам да прије свега морам подићи свој имунитет. Поред званичне терапије, користила сам и биљне препарате, нарочито чајеве које сам набављала од домаћих и руских травара, а за које сам чула да би ми могли помоћи. Све сам радила уз савјете са љекарима, а нарочито др Aлександром Лазаревићем, који ми је био доступан у свако доба дана и ноћи кад ми је затребао. Свакако да дугујем захвалност и доктору Турковићу у Београду, који ми је уградио протезе и многим другима - казује Милијана.
И онда, ваљда осјетивши да је не може сломити, болест је почела полако да посустаје. Контрола протеза у Београду веома је охрабрујућа, посљедња измјерена ејекциона фракција срца је 50 одсто, а тјелесна тежина 65 килограма.
- Данас сам јако срећна. A када се само сјетим да сам била физички потпуно немоћна, само је у мени била остала јака воља и вјера. Осјећам добро, а из дана у дан све ми је боље и боље - прича Милијана из које зрачи оптимизам и задовољство.
Док трчкара за Милицом, коју у прве њене двије и по године није могла ни у наручје узети, у њој се осјећа жеља и енергија да надокнади све оно што је због болести пропустила. Тврди да је тешку болест побиједила захваљујући подршци и љубави људи којима је окружена, добрим љекарима и великим хуманистима на које је наилазила и јакој личној жељи да се врати у живот.
Сама не бих могла
- Осјећам се веома срећном женом и захваљујем из дубине душе свима који су ми помогли да добијем своју најважнију битку. Сама не бих могла - закључује Милијана.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
