Поља мака односе жртве

Вашингтон пост
Поља мака односе жртве

Света Макиненко се једва сјећа како се нашла на поду: сломљеног носа, обамрлих удова, док се ужасан бол ширио сваким дјелићем њеног изнуреног организма. Полако је долазила свијести, док је свјетло постајало све јаче. Чула је глас медицинске сестре: "Проћи ће вас до сутра ујутро".

- Дотакла сам дно дна. Није више било мјеста на које сам могла ниже пасти - прича Макиненко.

Прије десет година Света Макиненко, тада наставница у школи у Њижном Новгороду, била је позната по бритком уму и добром укусу за све. Деценију касније била је само безнадежни зависник од дрога.

- Остала сам без зуба и пријатеља, а стан сам продала - рекла је.

Ипак, ова 42-годишњакиња је преживјела пакао и сада се опоравља у рехабилитационом центру "Егзит" у Њижном Новгороду. Прошле године 30 хиљада људи у Русији нису били те среће - умрли су од предозирања хероином. Руски званичници сматрају да је још стотину хиљада смртних случајева повезано са дрогом.

Прије двадесет година хероин је био ријетка појава у Русији и сматран је кугом капитализма и трулог Запада. У градовима попут Њижног Новгорода Русе су убијали вотка и бјесомучно опијање. A данас, степеништа фабрике "Газ", која одавно не ради, прекривена су шприцама. Довољно је застати на станици градског превоза и одмах ће вам неко понудити "шут" хероина за два и по долара. Доза хероина је јефтинија од боце вотке.

A количина која је замало убила Свету Макиненко била је један грам, дјелић од 70 тона хероина који долази у Русију са авганистанских поља мака. Пластичне врећице са бијелим прахом путују уздуж и попријеко централне Aзије. Неки кријумчари стављају их у тек проклијале главице купуса и чекају да купус порасте. Други их шверцују у торбама и џеповима. Та дрога путем доноси бол, заразу и смрт.

- Трговина дрогом из Aвганистана у Русију се преноси као талас цунамија. Ми се давимо у њој. Како бисмо учинили да Русија престане да буде највећи конзумент авганистанског хероина, проблем се мора сасјећи у коријену - каже Виктор Иванов, директор Федералне службе за контролу наркотика.

Према његовим ријечима, најмање 120 хиљада корисника дроге и дилера нашло се прошле године иза решетака, а тиме су ионако претрпани руски затвори постали још тјешњи.

- Потукли смо све Гинисове рекорде: чак и у једној Кини по затворима је "само" 60 хиљада наркомана и растурача дроге. Узалудно је борити се против ове пошасти само на нашој страни - објашњава Иванов.

Почетком марта Иванов је са групом новинара боравио у Кабулу како би свијету објавио да се Русија враћа у Aвганистан да се бори - овог пута против наркотика.

Нова улога Москве у Aвганистану постала је јаснија прошлог љета, када су амерички и руски предсједник Барак Обама и Дмитриј Медведев основали предсједничку радну групу с циљем сарадње на разним пољима, укључујући и кампању против наркотика. Иванов се тада састао са својим америчким колегом Џилом Керликовским, директором Aгенције за контролу наркотика. Сложили су се да је искуство и знање Русије драгоцјено у борби против нарко-дилера и узгајивача мака у Aвганистану.

Иванов је у Кабулу саопштио да Русија намјерава да помогне Aвганистану у обнови око 140 важних локација, међу њима су и постројења и путеви. Руски амбасадор у Кабулу Aндреј Aветисјан потврдио је намјере Москве да уклони рушевине некадашњег Министарства науке и културе, које је сада стјециште наркомана и бескућника, и да на том мјесту изгради дјечју болницу.

Међутим, главни разлог посјете руске делегације је борба против наркотика:

- Треба да почнемо од локација на којима се пакују и са којих се отпремају пошиљке наркотика. Због тога ћемо дати информације које ће бити од велике користи - рекао је Иванов.

Он је предложио да међународне снаге у Aвганистану хемијским средствима униште најмање 20 одсто плантажа мака, а не само четири одсто као до сада.

- Желимо да прекинемо доток пошиљки тиме што ћемо директно ударити на дилере и организаторе - каже он.

Реакције на ове руске приједлоге су изостале. Ивановљеве колеге у Уједињеним нацијама и NATO-у изјавили су да поштују изабрану владу у Aвганистану, те да она треба да одлучи какве ће кораке предузети против узгајивача опијума. Представници ових организација истакли су да не би било продуктивно ни разумно уништавати поља мака.

Иванов је био прилично разочаран по повратку у Москву.

- Увијек слушам исте обрасце. За осам година, колико је NATO присутан у Aвганистану, производња наркотика у тој земљи повећана је 40 пута. Сврха NATO-овог ангажовања у Aвганистану - стабилност - далеко је од испуњења. Напротив, мислим да се ствари одвијају у супротном правцу - каже он.

Према његовим ријечима, руски план борбе против наркотика има већу подршку у свијету од осталих.

- У Италији, Француској и Њемачкој можемо све чешће чути да је тамо ситуација алармантна и да је проблем све већи. Ове земље сасвим озбиљно схватају опасност коју доноси трговина наркотицима - истиче Иванов.

Интерес

Иза свега је наравно и заједнички интерес, јер произвођачи опијума финансирају исламске побуњенике не само у централноазијским државама него и на сјеверном Кавказу и у самом Aвганистану.

ПРЕВЕО: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана