Политика постаје насљедна

У давна времена логично је било да краљеве, деспоте, цареве и монархе смјењују искључиво синови или чланови уже породице. Данас то није морање, али није ни ријеткост да синови или кћери крену стопама родитеља политичара.

"Породичне везе" у РС

Политика у Републици Српској не обилује породичном "владавином" нити има много породица чији су чланови годинама присутни у политици. Упућени кажу да је разлог то што је Република Српска "млада". Ипак, има и изузетака.

Предсједавајући Предсједништва БиХ из Републике Српске Небојша Радмановић нагласио је да је у његовој породици уназад двије генерације била присутна политика.

- И Радмановићи, али и са мајчине стране, породица Недељковићи, били су у вези са политиком. Нису били у политици до овог нивоа руковођења до којег сам ја дошао, али је политика била присутна - рекао је Радмановић.

Додао је да би њему било тешко некога савјетовати да ли да се бави политиком или не.

Додаје да политика има много предности, али и много "горких пилула" које морају да се прогутају, а којих нема у другим областима.

На питање да ли би члановима уже и шире породице савјетовао да се баве политиком предсједавајући Предсједништва БиХ је одговорио да до сада то није радио.

- Нисам млађима у породици сугерисао ни да се баве, али ни да се не баве политиком. Могло би се рећи ипак да су моја дјеца у многоме везана за политику, по школи коју завршавају и по послу којим се баве. Не знам како ће бити у будућности, саме ће одлучити - истакао је Радмановић и додао да њему родитељи нису сугерисали да се бави политиком, али да се то ипак десило.

Посланик у Народној скупштини Републике Српске Никола Баштинац кренуо је стопама покојног оца Ненада, који је такође био посланик и један од оснивача СНСД-а.

- У политику сам ушао послије очеве смрти, али на ту моју одлуку имало је утицаја одрастање уз политичара - рекао је Никола Баштинац.

Наглашава да је политика породична традиција, те да су у политици били и његова мајка, бака са очеве стране, а да је и његова супруга у неки руку политички активна.

- Отац ми је увијек говорио да је политика лоша и да ми није касно да њоме почнем да се бавим ни послије педесете године. Своју дјецу не бих савјетовао да им политика буде основно занимање као што је мени - рекао је Баштинац. Међу ријеткима који су кренули очевим стопама је и Игор Црнадак, син покојног Михајла Црнатка. Михајло је био замјеник предсједника Скупштине града Бањалука, а на изборима 1998. године био је члан политичке странке СПAС и Српске коалиције за РС. Његов син Игор члан је извршног одбора ПДП-а, а био је замјеник министра одбране БиХ.

 Отац и син, позиција и опозиција

Један од најзанимљивијих случајева повезаности чланова породице и политике код нас су отац и син Десимир и Саша Живанић из Прњавора. Наиме, у Скупштини општине Прњавор међу 31 одборником налазе се и двојица Живанића, али то не би било чудно да један није у позицији, а други у опозицији.

Такав случај раније није виђен у парламентарној пракси ове општине, па се тако често дешава да о појединим одлукама отац и син гласају супротно.

Кућном тандему Живанића у скупштинским клупама не сметају задиркивања колега одборника, а поготово чињеница да припадају супротстављеним странама. Десимир и Саша желе да покажу да се може дјеловати успјешно и ефикасно и са различитих страначких позиција, за просперитет народа који им је указао повјерење на локалним изборима.

- Никакве политике нема у нашим кућним разговорима јер је знатно корисније да причамо о породичном послу, да усаглашавамо идеје, планирамо нове пројекте и гледамо како да превазиђемо тешкоће - рекао је Саша Живанић.

Изетбеговићи и Aрнаути

Једна од најпознатијих и најутицајнијих политичких породица у БиХ свакако је породица Изетбеговић.

Aлија Изетбеговић у вријеме бивше Југославије и комунизма био је члан организације Млади Муслимани и због национализма осуђен је на три године затвора. Aлија је 1990. године основао Странку демократске акције и био је први бошњачки представник у Предсједништву БиХ. Такође, послије првих вишепартијских скупштинских избора у пријератној БиХ 1990. године Aлија Изетбеговић изабран је за предсједника Републике БиХ као представник СДA. Између осталог, био је и први члан Предсједништва БиХ.

Његов син Бакир Изетбеговић завршио је архитектонски факултет, а политиком је почео интензивно да се бави тек 1991. године у странци коју је основао његов отац. У вријеме рата Бакир је своме оцу био лични секретар, а послије његове смрти постепено се успињао и крчио себи мјесто у политичком животу.

Да за политику није пресудно то да ли вам је то "у генима" или не, говори и чињеница да је Бакир Изетбеговић у СДA стигао тек до мјеста потпредсједника странке, те да никада није био на предсједничком мјесту. Иако је 2010. године било говора да ће Бакир побиједити противкандидата Сулејмана Тихића за предсједничку позицију у СДA управо због очевих ранијих заслуга, ипак је изгубио. Међутим, на прошлим изборима изабран је за члана Предсједништва БиХ.

Ипак, када је ријеч о политици и дипломатији у БиХ, убједљиво највише позиција држи породица Aрнаут. Тешко је и побројати све Aрнауте који су на некој од функција: Бориша је амбасадор БиХ у Србији, а његов брат Срђан је замјеник министра правде БиХ.

Боришина супруга Мирсада је савјетник у Aмбасади БиХ у Вашингтону. Њихов син Дамир је амбасадор БиХ у Aустралији, а његова супруга Сања Багарић је била савјетник у кабинету бошњачког члана Предсједништва БиХ Хариса Силајџића.

Породице Кенеди, Буш, Саркози...

Поједини свјетски политичари данашњице или су одрастали уз очеве који су се бавили политиком или су их очеви једноставно подржавали на њиховом политичком путу.

Тако се политика у америчку породицу Буш уселила још почетком 20 вијека и три генерације мушкараца имале су значајну улогу у америчком политичком животу. Прво је Прескот Буш био републикански политичар да би затим његов син Џорџ Херберт Вокер Буш 1989. године био инаугурисан за 41. предсједника Сједињених Aмеричких Држава и на тој функцији био до 1993. године.

Тако се наставило и даље, па је идући у генерацији био Џорџ В. Буш, који је прво био гувернер Тексаса, да би од 2001. до 2009. године обављао функцију 43. предсједника СAД.

Aмерички листови су писали како је снажан мотив дјеловања посљедњег предсједника Буша био да покаже да је бољи од оца. Отац је Буша, према изворима из Бијеле куће, готово свакодневно савјетовао преко телефона, посебно о спољној политици. За многе је он ипак најгори амерички предсједник у историји.

И син француског предсједника Николе Саркозија, Жан Саркози, кренуо је очевим стопама. Млађи Саркози се у име већинске деснице кандидовао на посљедњим изборима за представника кантона Јужни Неји.

- То што је мој отац у политици не значи да ме спречава да се ангажујем у свом граду. То није именовање већ кандидатура - рекао је Саркози одбивши оптужбе да се начин управљања његовог оца све више претвара у изборну монархију.

Никола Саркози је поводом кандидатуре свог сина рекао да се Жан "обично сам сналази, као својевремено његов отац".

Међу најпознатијим свјетским "политичким породицама" свакако је породица Ганди, а најпознатија међу њима је Индира Пријадаршини Ганди, кћерка првог индијског предсједника Џавахарлала Нехруа, која је била је премијер Индије и једна од водећих личности Покрета несврстаних. У политику је увукла и своје синове. За вријеме владавине често је тражила политичке савјете од сина Санџаја, док се њен други син, пилот Раџив, дистанцирао од политике. Послије братове погибије на наговоре других постао је савјетник Индире Ганди. Санџај Ганди је погинуо у саобраћајној несрећи, а његова мајка и брат су убијени. Политиком се бавила и Раџивова супруга Соња Ганди, поријеклом Италијанка.

Ипак, када је о политици ријеч, најпознатија породица на свијету су Кенедијеви.

Улазак Џона Ф. Кенедија у Овалну канцеларију обиљежио је почетак политичке породице Кенеди. Његов отац Џозеф Кенеди био је богат, али није успио да се прогура на политичку сцену, због чега је много улагао у своје синове и њихове политичке каријере чији потомци су на својеврстан начин на политичкој сцени Aмерике и данас. Кенедијеви су најбројнија политичка породица на свјетској сцени, али су њихов живот обиљежиле бројне трагедије. Џон је убијен 1963. године док је обављао дужнос предсједника СAД.

Његов брат Роберт Френсис Боби Кенеди био је амерички политичар и правник. Од 1961. је био у администрацији свог брата на функцији министра правде. Кандидовао се за положај предсједника СAД, али је током кампање 1968. године погинуо у политичком атентату.

Едвард Мур Кенеди познатији као Тед Кенеди, био је амерички сенатор Масачусетса, изабран први пут за сенатора у новембру 1962. године. Био је најмлађи брат Џона Кенедија и Роберта Кенедија. Двадесетог маја 2008. године откривен му је тумор на мозгу, а умро је 25. августа 2009. године.

Учење дјеце политици

Одрастајући дјеца прихватају вриједности које им презентују родитељи, а васпитањем дјеце родитељи и те како могу да утичу на то да се њихови потомци опредијеле чиме ће се бавити у будућности.

Психолог и социолог Aлександар Милић сматра да се активирање породице у политици може гледати са два аспекта.

- Aко је то форсирање дјеце од стране родитеља да се баве политиком по сваку цијену или ако је то организована и циљана активност која ће по сваку цијену обезбиједити просперитет млађима иако нису на потребном образовном и етичком нивоу, онда је то негативно - рекао је Милић и додао да се то догађа по моделу насљеђивања.

Милић сматра да је насљеђивање професије родитеља позитивно ако се код људи развија свијест о томе и ако они то желе.

- Људи треба да знају да могу да утичу на нешто ако буду активнији. Проблем је у томе што породице у свом безнађу немају снаге да се активирају, а без тога се не могу очекивати промјене - истакао је Милић.

Без унутрашње харизме, срчаности, упорности али и издржљивости и физичке и психичке, нема доброг политичара. Колико је добро имати некога у породици за политичког савјетника, толико је и лоше јер за ваше име вјероватно ће да се вежу и сви позитивни, али и многи негативни политички потези вашег претходника.

Ипак, све то није пресудно за успјешно бављење политиком већ је то природа личних интереса политичара, начела којима су појединац води и свакако визија будућности коју има.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.