Пола богатства у хуманитарне сврхе

Бафет, који је зарадио милијарде преко компанија за осигурање и инвестиције, Гејтс и његова жена Мелинда одржали су током протекле године серију састанака са великим бројем богатих Aмериканаца, гдје су их позвали да подрже ову филантропску иницијативу.

Они и даље активно проводе кампању под називом "Давање залога", у којој траже од америчких милијардера да током свог живота или послије смрти оставе половину личног иметка са инструкцијама гдје треба тај новац предати и за коју намјену.

Пети Стонсифер, бивши извршни директор Фондације "Гејтс" а сада савјетница двојице милијардера, изјавила је да су се четири богаташке породице сложиле да подрже ову до сада незабиљежену филантропску кампању. Милијардери из различитих пословних сфера - Ели Броад, Џон Доер, Гери Ленфест и Џон Мордриџ су потврдили ту одлуку.

Броад и његова супруга Едит су саопштили да намјеравају да поклоне 75 одсто иметка током и послије свог живота. Магазин "Форбс" процјењује њихово богатство на 5,7 милијарди долара.

Гери Ленфест је већ поклонио више од 800 милиона долара, или 65 процената свог иметка, изјавио је његов портпарол. Износ донације остале двије породице још није објављен.

Међу првима који су пригрлили Гејтсову и Бафетову идеју је и медијски магнат Мајкл Блумберг, градоначелник Њујорка, који је прошле године у добротворне сврхе дао 254 милиона, распоредивши их на 1.400 непрофитних организација.

У писму истакнутом на сајту кампање њњњ.гивингпледге.орг Бафет је саопштио да "не може бити срећнији" због своје одлуке да 2006. године поклони 99 одсто личног богатства Фондацији "Гејтс" и другим хуманитарним организацијама.

Он је навео да је до данас подијелио више од 20 процената удјела своје компаније "Беркшир Хатавеј" и да ће наставити годишње да расподјељује по четири одсто вриједних акција. Тим темпом би за десет година потпуно расподијелио готово све оно што је у животу стекао.

Гејтс је по "Форбсу" рангиран као други најбогатији човек на свијету са 57 милијарди долара док је Бафет одмах испод са иметком процијењеним на 47 милијарди зелених новчаница.

Магазин "Форбс" наводи да у Сједињеним Државама живи 403 милијардера, највише на свијету.

Бил и Мелинда Гејтс су до сада поклонили више од 28 милијарди долара својој фондацији.

Према магазину "Форчн", кампања је почела серијом интимних вечера (прва је одржана у мају прошле године). На њима су Гејтс, Бафет, Дејвид Рокфелер (95-годишњи унук Џона Рокфелера, оснивача династије чије име је и данас метафора за велико богатство), Џорџ Сорош, Тед Тарнер, Опра Винфри и још неки размјењивали идеје о томе како да унаприједе стање филантропије у Aмерици, која није у кризи, али јесте у извјесној стагнацији.

Као мото филантропије узимају се баш ријечи Ендрјуа Карнегија: "Човјек који умре богат, умре осрамоћен". Карнеги (1835-1919) је био један од најбогатијих људи свих времена: посједовао је око 300 милијарди долара.

Гејтс и Бафет сматрају да би 600 милијарди долара, што је половина оног што посједује 400 најбогатијих Aмериканаца са листе магазина "Форбс" ријешило неке важне социјалне проблеме, не само Aмерике.

Желе, такође, да такво понашање "постане стандард који ће се претворити у норму".

Међутим, неке анализе које су се овим поводом већ појавиле сугеришу да ће циљ од 600 милијарди бити тешко достићи. Прошле године, у добротворне сврхе, као донације које даваоцима умањују пореске обавезе, у Aмерици је дато укупно 303,75 милијарди долара, што је мање у односу на 315 милијарди из 2008 - која је опет у овом погледу била неуспјешнија од 2007.

Ово, међутим, нису само паре милијардера - највише је било прилога од пет, десет или 50 долара. Према "Форбсу", само 14 од 793 свјетска милијардера у добротворне сврхе лани је приложило милијарду или више, а у укупној своти то је само један одсто њиховог богатства.

У "Форбсовој" анкети међу неким америчким тајкунима не баш познатим у свијету, реакције су биле шаролике:

- Још сам сувише млад да бих почео да поклањам, желим да причекам - изјавио је Џон Кациматидис, који је своје милијарде стекао у пословима са нафтом, некретнинама и супермаркетима.

Његов колега Леон Куперман пак сматра да сви богаташи имају моралну обавезну да нешто врате, док Марк Курбан, први човјек компаније "Бродкаст ком", каже да свако мора да одлучи шта је најбоље за њега.

Најведрији у том погледу био је чувени предузимач Доналд Трамп:

- Уживао сам док сам правио паре и на крају ћу морати да доста и дам - рекао је Трамп.

Традиција

Ријеч је о нечему што је традиција међу америчким тајкунима (ријеч "тајкун" овдје има значење "богат индустријалац", односно моћан човјек у неком бизнису или индустрији), коју су установиле породице Рокфелер и Карнеги (чији први милиони нису били баш "чисти").

ПРИРЕДИО: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.