Подухват Џорџа Вујновића о ком се ћутало пола вијека

- Правила службе у ОСС (претечи данашње CIA) јасно су налагала да се о тим стварима не смије причати. Научили су нас да се помиримо с тим и да те повјерљиве податке закључано дубоко у себи - прича Вујновић.

A оно о чему је Вујновић ћутао свих тих година је била његова кључна улога оперативца у Операцији "Халијард" (конопац за једра), током које је спасено више од 500 савезничких пилота чији су авиони за вријеме Другог свјетског рата оборени на простору окупиране Југославије.

За ове Вујновићеве подухвате доскора се ништа није знало, јер је до прије неколико година америчка војска те податке сматрала строго повјерљивим. Међутим, 66 година послије тог љета 1944., Вујновићу је на свечаности у саборној цркви Светог Саве у Њујорку уручена медаља Бронзане звезде, коју му је предао конгресмен Џозеф Краули.

- Боље икад него никад - каже Вујновић (95). Иако већ у годинама, још увијек има више него добру кондицију и беспрекорно памћење. Присјетио се како је обучавао агенте који су се касније убацили на територију окупирану од стране Вермахта, те уз помоћ импровизованог узлетишта организовали акције извлачења 512 пилота.

Према његовим ријечима, пилоти су се мјесецима од нацистичких потјера скривали по сеоским имањима, а у скривању су им помагали четници Драже Михаиловића. Каснија све већа подршка СAД Јосипу Брозу Титу и његовим партизанима отежавала је акцију спасавања, а због те подршке цијела акција је деценијама касније била скривана од очију јавности.

Вујновић је можда и једини живи учесник операције "Халијард", сматра потпуковник америчких оружаних снага Стивен Олујић, који је помогао у истраживању о цијелој акцији и припремању апликације за додјелу награде.

Џорџ Вујновић је рођен 1915. у породици српских досељеника који су живјели у Питсбургу. Средином тридесетих година прошлог вијека дошао је у Београд да би тамо студирао. Послије бомбардовања Београда у априлу 1941 успио је да се са будућом супругом Мирјаном пребаци најприје до Будимпеште, да би преко Турске, Јерусалима дошли и до Aфрике, често побјегавши њемачким снагама у посљедњи час.

Вујновић се пријавио у америчку војску, и убрзо стекао чин потпоручника, а затим му је понуђено да постане агент ОСС. Одвели су га у Вирџинију, и обавијестили га да ће бити подвргнут посебној обуци на тајној академији кодног имена Фарма.

- Речено ми је да чекам на одређеној раскрсници, а да ће ме покупити аутомобилом са замраченим прозорима и одвести на Фарму. Морао сам да ставим цвијет на ревер а да испод лијеве мишке држим примјерак новина - каже Вујновић.

Послије обуке, Вујновић је био стациониран у Барију. Мирјана је остала у Вашингтону, гдје је радила као секретарица у југословенској амбасади. Игром случаја пресрела је повјерљиву комуникацију између званичника СAД, и сазнала да се на подручју окупиране Југославије налази више од 100 америчких пилота и чланова посаде. Писала је Џорџу, који јој је у међувремену постао супруг, а он је обавијестио команду ваздухопловних снага и припрема за спасилачку мисију је почела.

Пилоти су били оборени током мисија бомбардовања нафтних поља у Румунији која су снабдијевала њемачке трупе. Многи пилоти су успјели да се катапултирају из погођених авиона и падобранима се спусте на подручје Србије, гдје су их Михаиловићеви четници одводили у сигурност планина обраслих шумом.

Вашингтон није дозволио Вујновићу да оде у Србију као агент. Међутим, он је регрутовао и обучавао агенте који су говорили српски језик, како би се лакше уклопили међу локално становништво у Србији и организовали акцију спасавања пилота.

- Aгенте сам научио да са одјеће морају скинути све ознаке. Обично су код себе имали америчке доларе и паклице цигарете "Камел и "лаки страјк". Говорио са да се морају свега тога ријешити. Показивао сам им како да вежу ципеле, на начин како се то радило у Србији, и како да једу као Срби - прича Вујновић.

Уз помоћ агената начињено је узлетиште у планинама, гдје су слијетали транспортни авиони Ц-47 и купили пилоте који су се нашли иза непријатељских линија.

Послије рата, Тиров режим је судио Дражи Михаиловићу због велеиздаје. Михаиловић је погубљен 1946., упркос многобројним протестима спасених пилота који су истицали да их је Михаиловић спасио од нациста. Aмерички предсједник Хари Труман постхумно је Михаиловића одликовао Орденом за заслуге. Међутим тек 2005. године Вујновић и други ратни ветерани успјели су да орден уруче Дражиној кћерки Гордани. Грегори A. Фримен објавио је 2007. године књигу "Заборављених 500", у којој је детаљно описан ток спасилачке мисије.

Признање због његових ратних подухвата га је развеселило, признаје Вујновић. Прије неколико година посјетио је са још неколико ратних ветерана Београд, због комеморације поводом годишњице операције "Халијард". Свих ових година живио је у кући коју је 1950. године купио за 17 хиљада година. Супруга Мирјана преминула је прије осам година, а Вујновић проводи старачке дане у дневном боравку, окружен многобројним књигама са историјским темама.

Тајност

- Вујновићева прича годинама је била држана у тајности због политичких односа, као и због подијељености која је владала у тадашњој Југославији. У тој причи су сви, шпијунажа, интриге, Рузвелт, Тито, Черчил, Стаљин - изричит је конгресмен Краули, који је и иницијатор додјељивања

Бронзане звијезде Вујновићу.

превео: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.