Под будним оком Путина

Aли, показало се да се све за час промијени...

Данас, најбогатији Руси крију се у мишјим рупама, вриједно думају како да врате милијарде долара које су дужни на све стране, да се некако одбране од све већег незадовољства јавности, јер једна по једна фабрика чији су власници затвара своје погоне, а милиони радника остају без посла.

- Нико није успио да избјегне посљедице опште кризе - рекао је недавно руски предсједник Дмитриј Медведев, отварајући Економски форум у Санкт Петербургу, што је најважнији догађај у Русији у посљедњих неколико година. Форум је окупио директоре највећих руских и међународних компанија, политичаре највишег ранга и све оне који су на овај начин жељели да обиљеже економски процват земље.

Међутим, ове године ће бити нешто другачије: око 3.500 учесника окупило се под сивим небом руског главног града, у сјени економске кризе и предвиђања да ће бруто друштвени производ земље, послије десет година стабилног раста, бити мањи за осам одсто.

Роман Aбрамович, мултимилијардер тихог гласа, који је згрнуо силне паре на металима и нафтним дериватима, није виђен на форуму. Прошле године, његова 114 метара дуга и 300 милиона долара вриједна јахта била је главна атракција на прошлогодишњем форуму. Сви су се дивили том статусном симболу усидреном на ријеци Неви, у срцу Санкт Петербурга.

- Имао је друге обавезе - кратко је изјавио Џон Ман, Aбрамовичев портпарол, правдајући одсуство руског олигарха.

Број руских милијардера, према Форбсовим листама, пао је са 71 на овогодишња 32, а укупно богатство оних који су се успјели угурати на листу мање је за 471 милијарду долара.

Многи од тих олигарха, а ријеч је о десетак њих који су згрнули богатство купујући јефтино индустријска постројења у таласу приватизације послије распада Совјетског Савеза, на све начине покушавају да сачувају своја царства.

Штавише, они сада морају да се носе са настојањима Кремља да избјегне погоршавање општег стања које се јавља због раста незапослености и сиромаштва у рубним областима Русије.

За примјер је случај Олега Дерипаске, човјека који је прошле године носио титулу најбогатијег Руса, а сад је суочен са губицима на свим пословним пољима, јер покушава да нађе начин за реструктуирање 20 милијарди долара дуга.

Дерипаска је савршен примјер олигарха: његов брак са ћерком шефа кабинета покојног Бориса Јељцина, првог постосвјетског предсједника Русије и Путиновог претходника, учврстило је моћ овог милијардера.

У посљедњих неколико година, Дерипаска је уживао у благодетима кредита који су надалеко проширили његову пословну империју. Она се заснивала на холдинг-компанији "Бејзик елемент", акцијама у "Русалу", гиганту металопрерађивачке индустрије, као и у фабрици камиона "Газ", која је недавно у сарадњи са "Магном", канадским произвођачем аутодијелова, намјеравала да купи "Опел".

До прошле године Дерипаска је посједовао 20 посто акција "Магне", али је био принуђен да их прода како би намирио бар дио пристиглих дугова.

Сада, свој финансијски опстанак Дерипаска у великој мјери дугује држави, јер је од државних интервентних фондова добио 15 милијарди долара за опстанак "Русала", другог по јачини произвођача алуминијума на свијету. То је до сада највећи поклон Русије некој грани индустрије.

И зато, када су стотине запослених у цементари "Бејзик елемента" у Пикаљову, оронулог градића од око 22 хиљаде становника, смјештеног око 90 километара од Санкт Петербурга, организовали серију штрајкова због тога што већ три мјесеца нису добили плату, то је разљутило државу.

Двије седмице након што су незадовољни радници направили дар-мар у службеним просторијама градоначелника Пикаљова, и два дана након што су у знак протеста блокирали аутопут, Дерипаска је био у том депресивном градићу, покуњено сједећи поред премијера Владимира Путина, са чијег се леденог погледа могло прочитати колико је љут.

- Хиљаде грађана Пикаљова постали су таоци ваших амбиција, непрофесионализма, а вјероватно и ваше похлепе. Хиљаде људи. То је потпуно неприхватљиво - рекао је Путин.

Ове његове ријечи и тон којим се обратио Дерипаски одјекнули су Русијом, и утврдили премијерову жељу, а изгледа и способност, да потпуно влада како тајкунима, тако и грађанима Русије.

Хапшење Михаила Ходорковског 2003. године, тада најбогатијег Руса и власника "Јукоса", највеће руске приватне нафтне компаније, био је сигнал за све олигархе колико је важно посједовати наклоност Кремља. Доласком у Пикаљово, Путин је још једном назначио, да се руски олигарси морају додатно потрудити како би обезбиједили да финансијска криза у Русији остане под контролом, а кривица за евентуалне социјалне немире и незадовољство јавности биће приписана искључиво њима.

- Без претјеривања се може рећи да стабилност у цијелој земљи зависи од Путинових јучерашњих одлука. Уколико се његов сигнал покаже узалудним, цијела Русија ускоро може бити у знаку масовних протеста - објавио је "Руски комсомолец", најчитанији таблоид, дан након Путинове посјете Пикаљову.

Незадовољство

Откад је прошле године наступила финансијска криза, Кремљ је на све начине покушавао да избјегне социјално незадовољство које би могло да угрози његову власт, свјестан да су управо незадовољни рудари у индустријском срцу Русије, који су први изразили незадовољство односом совјетског режима према њима, били вјесници његовог пада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.