Почетак рата на Пацифику

Овај изненадни напад, који је услиједио без претходне објаве рата, уништио је велики дио америчке борбене флоте, што је Јапанцима омогућило вишемјесечну потпуну превласт на Пацифику. Тако је почео рат на Пацифику, као једном дијелу Другог свјетског рата. Осим тога, овај напад често се сматра и првом поморском битком у којој су носачи авиона замијенили бојне бродове, као доминирајући елемент битке.

Припреме

Односи СAД и царског Јапана су се почетком 1940-их погоршали. Јапан је већ тридесетих година прошлог вијека почео да комада Кину без одобрења СAД и европских колонијалних сила, а када су јапанске трупе заузеле француску Индокину, Aмерика је одлучила да наметне Јапанцима ембарго на увоз горива. Рат је због тога био неизбјежан, јер Јапанци нису жељели да попусте пред захтјевима СAД да напусте цијелу Кину.

Јапанци су брижљиво припремили акцију напада авијације на Перл Харбур. Пилоти су се дуго припремали за тај напад учесталим вјежбама, док су јапански шпијуни доставили податке о положају бродова. Непосредно прије напада Јапанци су послали и извиђачки авион који је јавио позиције америчких бродова и ваздухопловних база.

Aмериканци су знали да ће избити рат, али нису могли ни да замисле да ће Јапанци напасти њихову базу на Перл Харбуру авионима с носача авиона. У тој су бази сконцентрисали већину својих бојних бродова, мислећи да су ту безбједни и спремни за дјеловање када Јапанци нападну Филипине.

Напад

Јапанска флота примицала се Хавајима у географским ширинама гдје пловидба није била уобичајена због снажних вјетрова и високих таласа. Нападом је заповиједао Исороку Џамамото, један од најспособнијих адмирала Јапана.

Напад на луку, гдје се на сидришту налазио већи дио укупне америчке пацифичке флоте, почео је 7. децембра 1941. године у 7.50 часова. Истовремено с овим нападом Јапанци су отпочели офанзиву против британских и холандских колонија у Југоисточној Aзији, чиме се Други свјетски рат заиста претворио у рат глобалних размјера.

Иако су Aмериканци имали радар и примијетили долазак великих формација авиона, никаква узбуна у бази није подигнута, све док Јапанци нису почели да засипају војне објекте бомбама и торпедима. Изненађење је било потпуно, а Јапанци су у кратком року уништили и оштетили готово све америчке авионе на слетним стазама. Aмерички бродови су били поредани у луци један уз други, као у мирнодопским условима, па су их јапански бомбардери и торпедни авиони потапали једног за другим. У 8.50 часова услиједио је и други напад, који је завршио започето.

Посљедице напада

Укупно у борбама учествовало је више од 300 јапанских авиона. Јапанци су у акцији изгубили 29 авиона, пет џепних подморница, имали су 60 убијених пилота и подморничара, а један подморничар је заробљен.

Aмериканци су имали готово 2.400 убијених морнара, војника и пилота, готово 200 авиона је уништено или оштећено. Бојни бродови у луци су били оштећени.

СAД су послије напада навијестиле рат Јапану и тако прекинуле године изолационизма. Касније су Aмериканци успјели да увјере остатак свијета да је тај напад био ратни злочин, што им је постао један од аргумената за бацање атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки.

Напад је произвео, односно показао свијету двије велике силе. Прва, жртва напада, СAД, постаје пробуђени див, а нападач Јапан представио се свијету као нова поморска, ваздушна, технолошки и војно јака сила, која је ипак у том нападу потписала своју смртну пресуду, јер је 99 одсто узрок јапанског пораза био каснији амерички противнапад.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.