Побједа која је прославила српску војску
Церска битка вођена је од 12. до 28. августа 1914. године, а у историографији се спомиње и као Јадарска битка, јер су главне војне операције вођене у сливу ријеке Јадар.
По начину вођења и исходу, Церска битка представља ремек-дјело ратне вјештине, а као изузетан примјер преласка из стратегијске одбране у контранапад, она се и данас проучава на најпознатијим војним академијама, укључујући и амерички Вест Поинт. Ова побједа је прославила српску војску, јер је уједно била и прва савезничка побједа у Првом свјетском рату.
Ток борби
Борбе су почеле у зору 12. августа преласком аустроугарске армије код села Батара и Самуровића аде, с циљем даљег продирања у Србију, док је Друга армија форсирала ријеку Саву и заузела Шабац. Непријатељским снагама су се храбро супротстављали предстражни одреди српске војске на Дрини све до 15. августа.
До првог великог окршаја на планини Цер дошло је у ноћи између 15. и 16. августа код Текериша, а потом су огорчене борбе вођене све до 20. августа на фронту ширине 50 километара и правцу Шабац-Текериш-Крупањ.
Aустроугарске снаге, које је предводио командант балканске војске Оскар фон Поћорек, имале су више од 200.000 људи, добро наоружаних и опремљених, који су дејствовали уз одличну логистику и садејство модерне артиљерије.
Војска Краљевине Србије, чији је врховни командант био регент Aлександар Карађорђевић, имала је 180.000 војника и невиђен морал.
Исправна стратегија
Побједи Срба допринијела је исправна стратегија врховне команде, али и искуства у модерном ратовању која су стекли у балканским ратовима.
Aустроугарске снаге натјеране су на повлачење у ноћи између 19. и 20. августа, које се наставило и сљедећег дана. Истјеривањем непријатеља до Дрине и завршним операцијама, од 21. до 28. августа 1914. године, када је ослобођен Шабац, окончане су такозване церске операције.
У тешким борбама Aустроугарска је имала око 25.000 погинулих и рањених и више од 4. 500 заробљених официра и војника. На српској страни из строја је избачено 16.045 подофицира и војника и 259 официра, од тога је било 2.107 погинулих и 250 заробљених.
Вијест да је српска војска до ногу потукла аустроугарске трупе изненадила је свјетску јавност, која није очекивала да се једна мала држава, исцрпљена Балканским ратовима у претходне двије године, може војнички одупријети великој сили.
У извјештају о поразу аустроугарске војске, аустријски новинар Ервин Киш је написао: "Aрмија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бјекству. Једна потучена војска, не, једна разбијена руља, јурила је у безумном страху према граници (...) Сјајни су момци ови Срби, они знају да бране своју земљу".
Војвода Степа
Пресудну улогу одиграла је Друга армија, као најзначајнија оперативна група и њен командант ђенерал Степа Степановић, који је израдио план оперативних дејстава и у кључном тренутку упутио један пук да овлада гребеном Цер, што је одлучило исход битке. Због ових заслуга, регент Aлександар је Степановићу додијелио чин војводе.
Бранећи отаџбину и народ од аустроугарске агресије, српска војска је пружила примјер безмјерне храбрости и патриотизма, који ће заувијек остати у колективној свијести нације.
Побједа Срба допринијела је одржању морала сила Aнтанте, које су у почетку рата губиле битке на свим фронтовима. Захваљујући тој побједи, Aустроугарска је закаснила с концентрацијом трупа према руском фронту, што је касније олакшало операције савезника.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
