Тржиште умјетничких дјела у свијету је посљедњих неколико година доживјело прави препород, па најпознатије аукцијске куће попут "Sotheby's" и "Christie" биљеже рекордне зараде. Тако је само "Sotheby's" у првој половини прошле године забиљежио рекордни промет од чак 3,4 милијарде долара. Продали су 440 умјетничких дјела, а свако је било скупље од милион долара.

Иако у свијету, не само колекционари већ сви они који то могу да си приуште, купују вриједна умјетничка дјела, код нас су још увијек ријетки они који ће издвојити много новца за неку вриједну слику или предмет који има умјетничку вриједност.

Упућени кажу да у Републици Српској, односно БиХ не постоји тржиште вриједним умјетнинама које је у оквиру свјетских стандарда. Ипак, иако је број оних који имају могућност да купе неки од вриједних умјетничких предмета занемарив, колекционара и оних који умјетничка дјела виде као добру инвестицију у вријеме кризе има и код нас, баш као и умјетничких дјела у која вриједи инвестирати.

Криза и умјетност

Свјетско тржиште умјетничких дјела само је дијелом осјетило глобалну финансијску и привредну кризу и то још на њеном почетку 2008. године. Ипак, када су богаташи схватили да умјетничка дјела посједују готово непролазну вриједност, то је тржиште процвјетало јаче него икада. Убрзо су куповину умјетничких слика и других вриједних предмета својим богатим клијентима почеле препоручивати и банке. За оне мање богате чак су основани и посебни фондови за те намјене, а омогућено је и да умјетничке дјела заједнички купује више заинтересованих.

Према подацима "Aртпрајса", водећег свјетског портала за трговину умјетнинама, само у првој половини 2011. године у свијету су продата умјетничка дјела вриједна 5,8 милијарди долара, што је чак 34 одсто више него 2010. године. Чак 663 умјетничка дјела продата су за цијену која премашује милион долара, што је чак 200 више него 2008. године, која је држала рекорд.

Тренд раста наставио се и у другој половини године. Тако тржиште умјетнина показује сасвим другачије износе од оних о којима се говори у доба кризе. Треба нагласити и то да је овдје ријеч само о легалном тржишту, а колико се новца заради илегалним токовима, тешко је и замислити.

Ко су купци

Када је о купцима вриједних умјетничких дјела ријеч, прво мјесто без конкуренције држе Кинези, који по високим цијенама купују најчешће дјела домаћих аутора, али и слике у аукцијским кућама на Западу. Кинески купци су преузели мјесто руских.

Прошле године највишу цијену постигао је управо рад једног Кинеза - за 65 милиона долара продата је слика из 1946. године Лија Баишија, на аукцији у Пекингу.

Руски колекционари су, с друге стране, подигли цијене дјела европских сликара, па тако дјела Герхарда Рихтера постижу вишемилионске износе.

Међу купцима има оних који слике купују само због њихове вриједности, али и колекционара који су готово опсједнути умјетничким дјелима и на њих троше и 40 одсто свог богатства.

Aко купују добро и циљано, колекционари постају они који диктирају трендове.

Фредерик Елкам, један од највећих европских стручњака у области продаје умјетнина, наглашава да се не чуди астрономским цијенама на аукцијама.

- Има много нових милијардера који су купили неколико аутомобила, па брод... па онда наставе да купују, јер у томе уживају, али желе и статусни симбол. Послије аутомобила и јахти на првом мјесту су умјетнине. Замислите да сте Роман Aбрамович и да цијели свијет зна да сте купили ремек-дјела - каже он.

Познати колекционар Реинголд Вурт лани је куповином слике Ханса Холбеина Млађег избројио "далеко највећи износ икад плаћен у Њемачкој за неко умјетничко дјело", а купио је слику "Дјевица са златним плаштом".

Колекционара има и међу познатима, а неки од њих су холивудска глумица Џенифер Aнистон и глумац Леонардо Дикаприо, који своје вртоглаве хонораре воли да троши на умјетничке слике. Тако је своју скупоцјену колекцију слика недавно употпунио једном славног Салвадора Далија, коју је платио пуних 1.200.000 долара.

Трговци умјетничким дјелима напомињу да је лакше наћи купца за слику епохалне важности с вртоглаво високом цијеном, него за добру умјерене цијене.

- Aко не могу продати неко умјетничко дјело, подуплам цијену - објашњава трговац умјетнинама Ернст Бејелер.

Aукцијске куће имају стручњаке који људе уче шта да купују, али кажу да се "укус не може научити".

Ризик и вриједност

Трговци наглашавају да купци прије инвестирања треба добро да размисле о томе шта им се лично свиђа, да се информишу и тек онда крену у куповину. Треба имати на уму и то да ово тржиште носи велики ризик, јер ни свако умјетничко дјело није од непроцјењиве вриједности.

- Данашњи колекционари имају мало укуса, њихов је однос према умјетности вулгаран. Тајна моје збирке је у томе да постоји јако мало људи који ће разликовати квалитетног умјетника од оног слабог. Цијене дижу олигарси, који купују слике које ће свако лако препознати - изјавио је недавно колекционар Шарл Шаси.

Посљедица тих околности је губитак компаса, односно то да умјетнине које нису претјерано важне постижу неразумне цијене.

Осим тога, постоје умјетничке слике чија цијена варира и оне чија је вриједност стабилна. На примјер, највише су на цијени слике старих мајстора импресиониста. Дјела савремених сликара и умјетника немају стабилну цијену. Међу изузецима је Енди Ворхол, отац поп-арта. Само једна његова слика "200 One Dollar Bills" је од осамдесетих, када је први пут продата за 385.000 долара, до данас достигла цијену од невјероватних 40 милиона долара.

Наше тржиште

Кустос Музеја савремене умјетности Републике Српске Љиљана Пердув-Мисирлић појашњава да цијену умјетничког дјела формира с једне стране умјетник, а с друге кустос.

- На примјер, нама је најважније да се у музеј не уносе дјела без умјетничке вриједности и она која су кич, а поготово не дјела сумњивог поријекла – рекла је Пердув-Мисирлић.

Неријетко слике у изложбено-продајном салону Музеја доносе и грађани који се из приватних разлога одлучују да се одрекну оваквог богатства. Пардув-Мисирлић наглашава да дјела за комисиону продају морају бити провјерене естетске вриједности и власништва.

- Свим заинтересованим за куповину умјетнина тренутно су на располагању дјела Биљане Гаврановић, Јагоде Шестић, Горана Јанковића, Радмиле Лиздек и многих других умјетника - истакла је Пердув-Мисирлић и додала да су њихови купци углавном из "средње класе". Наглашава да економска криза код нас ипак утиче на куповну моћ оних који желе да купе слике.

- Најскупља слика која се може купити у изложбено-продајном салону Музеја је уље на платну Михајла Николића. Кошта 4.430 марака, али мало је оних који имају новца да је купе - рекла је Пердув-Мисирлић.

Колекционар Мухарем Инсанић, који у породичној галерији има искључиво умјетничке слике аутора са простора бивше Југославије, истиче да код нас тржиште умјетнина још увијек није издиференцирано.

- За сада имамо приватне и државне галерије у којима заинтересовани могу да купе, односно погледају, слике домаћих или регионалних умјетника. Тржишна политика трговине умјетнинама није у потпуности формирана - појашњава Инсанић.

Према његовим ријечима, на Западу онај ко купује, односно продаје вриједно умјетничко дјело плаћа порез, а осим тога приликом куповине добију се сви потребни папири.

- На тај начин спречава се њихова злоупотреба, у виду крађе или плагијата. Код нас су, међутим, људи више заинтересовани за то да скупоцјене слике добију илегалним путем, да би их купили по повољнијим цијенама - нагласио је Инсанић.

Галерије

Сликар и власник галерије "Кевић" Славиша Кевић наглашава да наше становништво, због лоше куповне моћи, углавном купује графике и аквареле и то не за своје колекције - већ као поклон другима.

- У мом атељеу слике се могу купити за 2.000 - 2.500 марака, док је за вредније слике просјечно потребно издвојити око 3.000 КМ. Продаја умјетничких предмета иде нешто лошије у односу на претходне године - додаје Кевић.

У сарајевској галерији "Палета" су истакли да у понуди имају слике цијењених аутора попут Миће Тодоровића, Исмета Мујезиновића, Тодора Швракића...

- Ријетки су колекционари умјетничких дјела, иако код нас има врсних зналаца који разумију њихову вриједност. Најчешћи купци су фирме, које скупоцјене умјетнине купују за поклон. Цијена слика зависи од аутора, али и времена када је направљена, те се тако могу пронаћи и дјела чија вриједност се креће од 10.000 до 50.000 КМ - казали су у "Палети".

Онлајн куповина

Однедавно се умјетничка дјела могу куповати или гледати путем интернета. Један од највећих таквих онлајн догађаја је "Vip Art Fair". Ријеч је о првом умјетничком сајму, који је у потпуности виртуелан. На њему су крајем прошле године учествовале најпознатије свјетске галерије, њих 137 из 30 земаља, а међу њима "Гагосиан", "David Zwirner", "Pace", "Lisson"…

Сајму на интернету могло се приступити са позивницом или куповином карте по цијени од стотину долара.

Криминал

Фалсификовање умјетничких слика претворило се у бескрупулозни, али веома уносан бизнис. Фалсификатори ослушкују и "штанцају" оно што траже лаковјерни и богати купци, а то су најчешће сликари из периода од краја 19. вијека до Другог свјетског рата.

И црно тржиште умјетнина функционише у свијету као уносан бизнис, који је раширен и добро организован у свим дијеловима планете. Према процјенама стручњака, послије трговине дрогом и људима, црна берза умјетнина је најуноснија за криминалце.

Крајем 2010. године из виле бившег хрватског премијера Иве Санадера изнесена је колекција од 30 слика вриједна око милион евра, чије поријекло до данас није утврђено.

***********

Седам најславнијих умјетничких слика свих времена

1. "Мона Лиза" - Леонардо да Винчи

2. "Тајна вечера" - Леонардо да Винчи

3. "Стварање Aдама" - Микеланђело Буонароти

4. "Дјевојка са бисерном минђушом" - Јоханес Вермер

5. "Врисак" - Едвард Монк

6. "Водени љиљани" - Клод Моне

7. "Рађање Венере" - Сандро Ботичели

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.