Плаћање казне мијењају робијом

Д. Келеч, С. Тадић
Плаћање казне мијењају робијом

Све више становника Републике Српске због кризе и беспарице одлучује се за одлазак у затвор умјесто да плате новчану казну. Само током прошле године био је 341 случај у којем је новчана казна замијењена лежањем иза решетака.

Да се број оваквих "компензација" повећава показује и податак да је у односу на прошлу годину, у 2011. било много мање људи којима је новчана казна замијењена казном затвора - њих 271. Највише њих је служило затворску казну у Казнено-поправном заводу у Добоју.

Замјена

Према подацима Министарства правде РС, у казнено-поправним заводима у Српској ове године налазе се 34 особе које нису платиле новчане казне, међу којима је највише у Источном Сарајеву, и то 19.

- Замјена новчане казне прописана је на начин да, ако осуђени не плати новчану казну у року који је одређен пресудом, суд ће без одгађања донијети одлуку да новчана казна буде замијењена казном затвора - истакли су у Министарству правде.

Један дан затвора у Српској "кошта" 100 марака, а у ресорном Министарству истичу да ће се новчана казна замијенити казном затвора тако што ће се за сваких 100 КМ одредити један дан затвора, с тим да се не може прекорачити прописана казна за то дјело.

- Ако осуђени исплати дио новчане казне, остатак ће се сразмјерно претворити у затвор, а ако осуђени исплати остатак новчане казне извршење у затвору ће се обуставити - појаснили су у Министарству.

Да има много људи који траже да им новчана казна буде замијењена затворском потврђују и у Основном суду у Бањалуци.

- То су најчешће казне због разних саобраћајних прекршаја, као што су брза вожња или невезивање појаса, али и ситне крађе - истакли су у Основном суду у Бањалуци.

Лани је у Градишци 60 особа изабрало решетке умјесто новчане казне, а најчешће су кажњавани због угрожавања саобраћаја, крађа, као и нарушавања јавног реда и мира.

У Српској је, према Кривичном закону, предвиђено да се казна затвора може замијенити радом за опште добро на слободи и то у случајевима у којима се новчана казна замјењује казном затвора.

- Због чињенице да у Српској још није заживјела примјена рада за опште добро на слободи, до данас ниједна казна затвора није замијењена радом за опште добро - кажу у Министарству правде.

Сусједне земље

Слична ситуација је у сусједним земљама. У Србији нема званичне статистике, али је извјесно да је тај број све већи.

Лани је само у шест општина Јабланичког округа затвор умјесто новчане казне изабрало 236 људи. Они су у затвору провели укупно 1.427 дана, а рекордер је један мјештанин Лебана. Он је је вишеструки повратник и за учињене прекршаје из више области провео је у затвору 223 дана.

У посљедњих пет година скоро три хиљаде становника Црне Горе изабрало је затвор умјесто новчане казне.

Затворске казне умјесто новчаних издржавају за прекршаје у саобраћају, али и за неплаћене рачуне за струју, комуналије и друге потребе.

Велики број оваквих осуђеника је и у Хрватској. У 2010. и 2011. години само је у Задру издато чак 3.356 рјешења о замјени новчане казне казном затвора.

Због претрпаности, која је присутна у готово свим хрватским затворима, занимљиво је да одређене особе који добровољно одлазе у затвор имају предност.

Разлози и посљедице

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да то што се људи одлучују да иду у затвор умјесто да плате новчану казну најбоље говори колико је тешка економска ситуација, и то у многим домаћинствима.

Нагласио је да беспарица многе тјера на разне опције, које су између осталог и одлазак у затвор, због тога што имају времена, али не и новца.

- Због немаштине многи не воде рачуна о томе ни да ће им остати у биографији да су били у затвору. Немају, нажалост, другог излаза - додао је Павловић.

Социолог Биљана Милошевић наглашава да овакав избор појединаца може да остави посљедице, како на особу која одлази у затвор, тако и на цијелу њену породицу.

- Ма колико је тешко вријеме и недостатак новца, многи не размишљају да овом "трампом", односно одласком у затвор, умјесто да плате казну, заувијек добијају једну етикету која у будућности може веома да им наштети - истакла је Милошевићева.

Електронске наруквице

Кућни затвор се налази између двије опције, казне затвора и условног кажњавања и њиме се настоје избјећи негативни ефекти казне затвора по осуђену особу, као што су губитак радног мјеста, нарушавање породичних прилика, негативан утицај затворске средине, стигматизација...

Електронске наруквице носе осуђеници који су осуђени за лакша кривична дјела и којима су судови изрекли казну затвора до једне године.

Влада Републике Српске усвојила је закључак којим је задужила Министарство правде РС да обави потребне анализе о оправданости и могућностима увођења електронског надзора као алтернативне кривичне санкције у РС, те да сходно резултатима анализе приступи потребним измјенама и допунама Закона о извршењу кривичних санкција РС.

Затвореници у Републици Српској могли би ускоро почети да носе електронске наруквице путем којих ће бити надзирани, а што би требало да допринесе смањењу трошкова казнено-поправних завода.

Министарство правде РС разматра ову могућност и обавиће потребне анализе о оправданости и могућностима увођења ове врсте алтернативне санкције у Српској. Влада РС разматрала је ово питање након што је Министарству правде РС чешка компанија "Physter technology limited" презентовала пројекат увођења електронских наруквица за затворенике.

Предности

Као предност овог система Чеси су навели смањење трошкова извршења кривичних санкција, те растерећење затвора у смислу мањег броја лица који издржавају казну.

Истакнуте су и бројне техничке карактеристике електронског праћења, као што је независност у односу на оператора GSM, флексибилности приликом стављања, коришћење провјерених најмодернијих технологија, могућност подешавања алтернатива, безбједност, поузданост и слично.

Министар правде РС Горана Златковић наглашава да се Министарство опредијелило да размотри увођење електронских наруквица.

- Многе земље користе овај систем, он је затупљен и у окружењу. Србија и Хрватска користе електронске наруквице и према извјештајима, то се показало као добра алтернативна кривична санкција - истакла је Златковићева.

Додала је да би се дошло до увођења електронских наруквица мора се, прије свега, мијењати закон и обезбиједити финансије.

- Прво ће бити направљена једна анализа да видимо шта значи увођење електронских наруквица. Сматрам да би ту била велика економска уштеда, смањио би се број осуђених лица у казнено-поправним установама и били би мањи трошкови - рекла је Златковићева.

Наруквица

Директор фирме "Physter technology limited" Роберт Шимак упознао је представнике Министарства са особинама и предностима електронских наруквица. Наруквице су израђене од медицинског силикона, што омогућава заштиту здравља и комфор ношења. Оне су водоотпорне, отпорне на удар, а акумулатор, односно батерија, им траје минимално 36 мјесеци, без потребе пуњења или замјена.

- Наруквице су примјерене величине, тежине ручног сата, које је могуће користити на руци или нози изнад глежња - наведено је у информацији коју је разматрала Влада РС.

Наглашена је могућност рада ове наруквице до 72 часа с акумулатором приликом испадања екстерног напајања.

- Могућа је конфигурација у обиму дозвољеног кретања осуђеног лица од пет до 100 метара, те превенција недеструктивног скидања наруквице од стране осуђеника, те аутоматско неспорно детектовање покушаја скидања или пресијецања наруквице - стоји у информацији.

 

Број лица којима је новчана казна замијењена казном затвора

Казнено-поправни завод

2011.

2012.

2011. 2012.

2013. (до 22.5)

Бањалука

22

79

7

Фоча

13

30

3

Источно Сарајево

43

30

19

Добој

136

134

2

Бијељина

40

32

1

Требиње

17

36

2

Укупно

271

341

34

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана