Плаћају новчаницама од 500 евра

Дојче веле
Плаћају новчаницама од 500 евра

Баден-Баден никад није био уточиште за оне плитког џепа. Још од 16. вијека, када је град на термалним изворима постао сједиштем пограничне грофовије Баден, ово мјесто је пружало уточиште богатима и славнима.

Од краја 18. вијека Баден-Баден је, послије нових политичких подјела, постао својеврсном европском љетном престоницом. Европско високо друштво зиме је тако проводило у Паризу, а љета у малим али луксузним бањама усред Шварцвалда.

Иако Баден-Баден и данас наликује кулиси за неку бајку, богати и славни више у тој мјери не хрле у његове бање и казина. Но стара слава је довољна да привуче нове богаташе који у посљедње вријеме долазе с истока, и то из Русије.

Ново руско присуство у Баден-Бадену осјећа се на сваком кораку: ћирилични натписи у продавницама (првенствено у онима у којима се продаје луксузна роба), јеловници на руском и многи адвокати који су своје услуге скројили искључиво за потребе дошљака с истока.

И легендарни "Кафе Кениг", ког зналци држе једним од најбољих у Европи, у међувремену се привикао на нове госте који, како пише "Менаџер магазин", мртви-хладни комад торте "шварцвалд" и кафу плаћају новчаницом од 500 евра.

Пословни људи који без престанка на руском говоре у свој мобилни телефон сусрећу се на сваком кораку. Aли највише је ипак туриста и то оних добро "поткожених". Они у хордама посјећују познати казино, али не само да би ту потрошили свој новац него да би га потрошили тамо гдје га је према легендама трошио и сам Достојевски.

Баден-Баден је у 19. вијеку, уз многа друга њемачка мондена љетовалишта и бање попут Визбадена, био омиљено уточиште руске царске породице, а тиме аутоматски и тадашњег руског високог друштва, али и интелектуалаца.

Једно од незаобилазних одредишта руских туриста је и вила у којој је до 1871. живио и радио познати руски писац Иван Сергејевич Тургењев. Тако се зна догодити да данашњег власника виле изненади руски амбасадор у пратњи 70 знатижељника.

Прије пада Берлинског зида нико се није занимао за заоставштине некадашњих руских моћника у Њемачкој. Штавише, средином шездесетих на олтару, каткада бесмислене, модернизације умало је жртвована класицистичка вила у коју данас хрле руски туристи.

Подаље од очију туриста је вила коју је, како тврде медији, купио бивши совјетски министар вањских послова Едвард Шеварнадзе.

Aли Баден-Баден није једини град у којем традиција руског живота није само повезана са некад стационираним совјетским јединицама. Идилични потез југозапада Њемачке, од Боденског језера преко Тибингена па до Визбадена, посут је свједочанствима богатог културног живота који се нарочито развио у 19. вијеку, а замро послије Октобарске револуције.

Тако је једна од знаменитости Визбадена управо такозвана Грчка капела која краси некадашње средиште руског културног и политичког живота у овом дијелу Европе. У њој су сахрањени и чланови руске царске породице.

Како преноси "Менаџер магазин", руске инвестиције су од пропадања спасиле немали број објеката у Баден-Бадену и околини. Глад нових руских богаташа за луксузним некретнинама проширила се и на Минхен. Тамо, како пише "Aугсбургер алгемајне", дошљаци с истока без да трепну плаћају и по 15.000 евра за квадратни метар.

И оближње Старнбершко језеро, омиљено монденско уточиште богатих становника Минхена, одавно је постало популарно и међу богатим Русима.

Минхенски предузетници имају само један проблем: премало прикладних тј. довољно луксузних објеката:

-         Наши објекти су премали и недовољно луксузни - закључује један од њих који се истовремено нада да ће се Руси ипак поново окренути југу Њемачке, и то "кад им Кицбил и Сент Мориц досаде".

Квота за туристе

Иако се и у мјестима у Њемачкој у којима се могу срести новопечени руски богаташи могу често чути негативни коментари о "новим богаташима" и о томе да "ко зна на чему су се обогатили", ситуација се не може упоредити с оном у сусједној Aустрији гдје неки хотели чак уводе квоте за руске туристе.

ПРЕВЕО: Миленко Киндл

-         

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана