Пишу књиге, снимају рекламе...

Ипак, и међу некадашњим шефовима држава постоје изузеци, па има оних који заувијек кажу “збогом” политици. И даље, међутим, остају у жижи интересовања свјетских медија и добро зарађују.

Данас поједини бивши предсједници своју биографију попуњавају снимајући рекламе за пицу, отварањем библиотека, писањем књига, а неке пут одведе у манастир.

Живот послије Бијеле куће

Готово сваки амерички предсједник након што је напустио положај, нашао се у позицији да тражи шта да ради у животу послије одласка из Бијеле куће.

Бивши амерички предсједник Бил Клинтон се послије одласка из Бијеле куће преселио у државу Њујорк гдје се, као и многи предсједници прије њега, наставио посредно бавити политиком, и то углавном наступима на демократским изборним скуповима.

Осим наступа на скуповима, своју популарност, која је достигла глобалне размјере, годинама послије напуштања Бијеле куће користио је да би на многим јавним окупљањима широм свијета промовисао своје идеје о борби против глобалног загријавања, болести, сиромаштва и сукоба у свијету.

Промоција идеја није била довољна, па је отишао и корак даље и посветио се другој активности. Клинтон је, наиме, прије осам година отворио своју предсједничку библиотеку.

Клинтон је, изложио погледима јавности оставштину осам година проведених у Бијелој кући.

Он је својим примјером показао да бивши предсједници тешко или скоро никако не могу да се истргну из раља јавног живота, па је тако учествовао и у прикупљању хуманитарне помоћи за жртве азијског цунамија и урагана “Катрина“.

Клинтон сасвим добро зарађује и од предавања и аутобиографске књиге коју је издао.

Када је бивши предсједник Џорџ Буш напустио Бијелу кућу 2009. године, увелико је напустио и политичку сцену. Међутим, послије одређеног периода мировања посветио се хуманитарном раду.

Тако је са волонтерима у Замбији прошле године радио на реновирању клинике која се специјализује за лијечење рака грлића материце.  Буш је на тај начин искористио своју славу да скрене пажњу на питања која муче човјечанство, мада истиче да не воли баш да буде у жижи јавности.

- Надам се да нећете чути превише о томе. Вјерујем да је тиха служба најбоља служба - казао је том приликом Буш.

Поред тога, Буш је послије девастирајућег цунамија 2004. године посјетио Индонезију, те скренуо пажњу послије урагана “Катрина” у јужном дијелу САД 2005. године те учествовао у  прикупљању средстава у фондове за помоћ овим подручјима.

Прије двије године објавио је књигу под насловом “Тачке доношења одлука”. Ова политичка аутобиографија вратила је натраг у медије четрдесет трећег америчког предсједника, који се послије напуштања Бијеле куће ријетко појављивао у јавности.

Вулф и Саркози

Бивши њемачки предсједник Кристијан Вулф, који је поднио оставку под притиском тешких оптужби да се окористио од политике, мир је пронашао у католичком манастиру.

Католички вјерник, отац двоје дјеце из два брака, политичар у кога су демохришћани донедавно полагали велике наде, Вулф је у манастир отишао још прије него што је за њега била организована опроштајна церемонија. Свој боравак у манастиру је, тада, на кратко прекинуо само због те свечаности.

Недавно је објављено да се разводи од супруге Бетине.

Још један предсједник који је “ведрио” и “облачио”, бивши предсједник Француске Никола Саркози, такође се одлучио на бијег,  али не у манастир, него у Лондон.

Он наиме планира да се пресели у Лондон а као разлог се наводе велика пореска отерећења у Француској која је, иначе, рекордних 75 одсто.

Саркози ће у Лондону да оснује инвестициони фонд вриједан више од милијарду фунти.

Против Саркозија се у Француској водила истрага због корупције, а детаљи о плану селидбе откривени су приликом претреса куће Саркозијевих у Паризу који је у јуну прошле године извршила полиција за корупцију.

Валери Жискар д'Еестен

Иако је још 1981. године окончао мандат, а касније и политички каријеру, бивши предсједник Француске Валери Жискар д'Еестен често је и данас присутан у јавности.

Велику пажњу изазвао је прије три године када је написао роман о тајној љубавној вези између предсједника Француске и несрећне британске принцезе, која има много сличности са покојном принцезом Дајаном.

Књига “Принцеза и предсједник” побудила је бројне спекулације да ли је прича измишљена или је заснована на чињеницама.

Д'Естен је свом француском предсједнику у роману дао име Жак-Хенри Ламберти, док је принцеза Патришија од Карфида. Крајем прошле године одлучио је да прода породични замак недалеко од града Клермон-Феран, па је изложио намјештај, посуђе и умјетничке предмете на аукцију.

На продају је било изложено око 400 предмета, између осталог и “Успавана Ариадна”- скулптура Пјера Жилијена, која се процјењује на 30.000 евра и бронзани часовник “Лепауте” чија је вриједност 15.000 евра.

На аукцији су се нашле и слике, керамика, столице, столови и други намјештај који је углавном направљен почетком и средином 19. вијека.

Горбачов

Своје мјесто у историји обезбиједио је и Михаил Сергејевич Горбачов који је био вођа Совјетског Савеза од 1985. до 1991. Његов покушај реформи је довео до краја Хладног рата, али и до краја врховне политичке власти Комунистичке партије Совјетског Савеза (КПСС) и до распада Совјетског Савеза. Награђен је Нобеловом наградом за мир 1990. године.

У политику се покушао вратити 1996. године, али је на изборима за предсједника Русије добио само један одсто гласова.

Ипак, времешни Горбачов, и те како је активан и присутан у јавности. Тако је основао међународни фонд социо-економских и политичких студија познат као Горбачовљева фондација, а стигао је и да у САД сними рекламу за “Пица Хут”.

Недавно је објавио мемоаре “Сам са собом” у којима је писао о свом животу од дјетињства до распада Совјетског Савеза 1991. године и открио многе до тада непознате приватне детаље.

Књига је посвећена његовој супрузи Раиси, која је умрла од леукемије 1999. године.

Крајем прошле године изјавио је да осјећа посљедице старости, али да намјерава да остане активан док год буде могао.

Бивши политичари

Бивши кандидат за предсједника САД, републиканац Мит Ромни, након пораза на изборима у новембру прошле године, вратио се хотелијерству и ушао је у Управни одбор фирме “Мериот интернешнел”. Ромни је у управи тог хотелског предузећа био од 1993. до 2002, када је отишао ради кампање за гувернера Масачусетса, и од 2009 до 2011. када је почео кампању за предсједника САД.

Познати бивши гувернер Калифорније и још познатији “Терминатор” Арнолд Шварценегер, послије политичке каријере поново се вратио у глумачке воде.

“Неуништиви” ће се појавити у петом дијелу мегапознатог серијала “Терминатор”.

- Већ годину и по на “Терминатору 5” раде сценаристи који не могу да заврше посао. Стално сам им говорио да иду у погрешном правцу и сада су се коначно ослободили тих писаца и нашли квалитетне сценаристе. Сада су на правом путу - рекао је Шварценегер медијима.

Медији су се недавно расписали и о бившем предсједнику парламента Јужне Кореје Киму Џонгу Оху, који је по завршетку политичке каријере одлучио да се посвети проучавању историје Турске.

По завршетку свог мандата, неко вријеме је боравио у Турској, истраживао и писао о освајању Цариграда.

Када се вратио у Јужну Кореју, Ким Џонг Ох је у парламенту те земље промовисао своју књигу и Турску.

У просторијама парламента Јужне Кореје уприличена је несвакидашња манифестација, промоција књиге на којој је бивши предсједник парламента дијелио аутограме.

Послије завршетка мандата, Ким Џонг Ох је пет пута посјетио Цариград, а посебно се занимао за султана Фатиха Мехмеда и освајање Цариграда. Истраживао је стотине књига у цариградским библиотекама.

Борис Тадић

Да је тешко рећи збогом политици и јавном животу, показао је и бивши предсједник Србије Борис Тадић.

Након што је изгубио предсједничке изборе, а касније и страначке, Тадићу је додијељено мјесто почасног предсједника Демократске странке. Ни ту није крај. Да се његова политичка каријера наставља, може се наслутити и на основу понуда које му, како преносе медији, стижу из Уједињених нација.

И сам Тадић је признао да је заинтересован за међународну политичку каријеру и да себе види у међународној институцији.

Предавања

Многи бивши политичари добро наплаћују заинтересованост јавности за њихова искуства и мишљења. 

Бивши британски премијер Тони Блер наплаћује 10.0000 долара за сваки минут предавања.

Свјетски рекорд по заради за једно предавање држи и даље бивши амерички предсједник Роналд Реган који је 1989. наплаћивао предавање милион долара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.