"Отац сина, бивши краљ садашњег краља подучава како да влада, даје му информације како да тајно набавља наоружање, а то је делом оружје које ће касније прославити српску војску у Балканским и у Првом светском рату. Краљ Милан пише из Беча 1897. године, на изванредном француском језику", рекао је Виктор Лазић, предсједник Удружења Адлигат, те додао да је занимљиво да на једном мјесту бивши краљ предвиђа скору пропаст Србије, а повремено и оштро критикује понашање краљице Наталије и Николе Пашића.

Замјеник управника Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" и један од најбољих српских експерата за дигитализацију, Адам Софронијевић, био је координатор набавке писама и задужен је за њихову дигитализацију.

"Писма су набављена ван земље, усред пандемије вируса ковид-19, па је био прави подвиг спровести овакву акцију. Захваљујемо се Милошу Јанковићу и Стеванки Чешљаров који су правовремено, у доба највеће кризе, пружили неопходну подршку да ова писма стигну у земљу. Сада је на реду њихова дигитализација, а планирамо и да урадимо дигитални модел и препознавање рукописа краља Милана на основу текста ових писама. То значи да ће сваки сљедећи краљев рукопис рачунари моћи аутоматски да препознају међу стотинама хиљада различитих страница, чак иако не постоји други доказ да се заиста ради о краљевом рукопису. Са научне тачке гледишта, већ само то овим писмима даје огроман значај", навео је он.

Сузана Рајић, шеф катедре за Историју српског народа у новом веку Филозофског факултета у Београду рекла је да су писма од прворазредног значаја и свакако ће утицати на поимање српске историје крајем XИX века и на то како доживљавамо краља Милана.

"Писма су непозната и аутентична. Велика је ствар што су сада доступна јавности. У њима краљ Милан излаже читав државно-политички програм свом сину, подучава га како би требало да поступа у владању, открива му тајне које је сазнао у владарским и дипломатским круговима Беча и саветује га како да наоружа Србију пред велике промене које долазе у Европи", навела је професорка Рајић.

Удружење Адлигат планира да се обрати најстручнијим научним институцијама у земљи како би писма добила научну обраду и ушла у корпус знања нашег народа о сопственој прошлости. Планирано је њихово објављивање у форми монографије.

У Кутку породице Обреновић у Удружењу Адлигат могу се видети гардаробер и тоалетни сто са столицама краљице Наталије Обреновић, први познати рукопис петогодишњег кнеза Михаила Обреновића и књиге из кнежеве личне библиотеке, штап краља Милана и многи други предмети. У оквиру овог Удружења отворени су Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.