Пипци корупције у парламенту, фудбалу, па и у Ватикану

Европски парламент

Корупција није заобишла ни Европски парламент. Почетком прошле године новинари британског "Сандеј тајмса" тестирали су Словенца Зорана Талера, Аустријанца Ернста Штрасера, Шпанца Пабла Залбу и Румуна Адријана Северина.

Понудили су им новац да лобирају за њих у Европском парламенту. Прецизније, наводна лобистичка компанија од њих је тражила да прогурају неколико амандмана, који су се тицали разводњавања регулативе банкарског сектора или закона о заштити потрошача, а заузврат би парламентарци били уписани на њихову платну листу с годишњим примањима од 100.000 евра. Посланици су понуду прихватили, а новинари објавили скандалозну причу. Талер и Штрасер су одмах поднијели оставке.

"Евросонг"

Азербејџански град Баку угостио је крајем маја учеснике "Евросонга", а власт ове земље је потрошила 134 милиона долара за градњу Кристалне дворане. Како су утврдили Радио Слободна Европа и Пројекат за извјештавање о организованом криминалу и корупцији, породица предсједника те земље Илхама Алијева имала је велику личну корист од овог великог грађевинског подухвата кроз своје скривено власништво у грађевинској компанији "Азенко" која је била извођач радова. "Азенко" има компликовану структуру власништва и право је умијеће било открити повезаност са предсједничком породицом. Наиме, компанија "Интеренерји ММЦ", чије је сједиште у Бакуу, има 97,5 процената акција фирме "Азенко", а друга компанија из Бакуа, "Адор ММЦ" има 70 одсто удјела у власништву "Интеренерји". У документима је забиљежено да је сједиште "Адора" улица Самеда Вургуна 7. На истој адреси тада су биле пријављене и Мехрибан, Лејла и Арзу Алијева, супруга и кћерке предсједника Азербејџана.

Парламент Азербејџана одобрио је предсједнику Алијеву доживотни имунитет од кривичног гоњења за дјела почињена током обављања државничке функције. Алијева и његову породицу опозиција често оптужују да користе "полуге власти" за гомилање великог богатства. Фирма "Азенко" је, наиме учествовала у градњи грандиозног трга Националне заставе вриједног 38 милиона долара. Ова компанија је ангажована у мноштву пројеката које држава финансира, а само је током 2010. учествовала у пословима вриједним 79 милиона долара.

"Дајмлер"

Корупцијске афере нису заобишле ни познате свјетске компаније. Прошле године, током велике истраге у Америци, челни људи њемачког произвођача аутомобила "Дајмлер" признали су да су подмићивали званичнике у 22 државе, укључујући Хрватску, за шта су потрошене стотине милиона долара у периоду између 1998. и 2008 године. Подмићивање и корупција је од тада постала стална пракса ове компаније.

Њемачки произвођач је био оптужен да је кроз постојање "фондова за подмићивање" утајио најмање 50 милиона долара, али и да је у периоду када је Садам Хусеин био на власти у Ираку избјегавао економски ембарго манипулишући програмом УН "Нафта за храну". "Дајмлер" је послије признања америчком правосуђу платио 200 милиона долара.

"Ватиликс"

Већи дио ове године Ватикан је у центру скандала повезаног с цурењем докумената италијанским медијима, а медији су већ називали "Ватиликс". У неким од докумената говори се о корупцији, лошем управљању и ортачким везама у Ватикану, као и о унутрашњој неслози у управљању Ватиканском банком.

У њима се често спомиње име државног секретара Тарцисија Бертонеа, а неки од докумената завршили су у књизи Ђанлуке Нуција "Његова Светост" у којој се говори о корупцији и сплеткарењу у Ватикану. Собар Паоло Габријеле, који ради у папинским апартманима, ухапшен је у вези са случајем цурења повјерљивих докумената из Ватикана.

Уз то је и предсједник Ватиканске банке Еторе Готи Тедески био приморан да поднесе оставку. Тедески се 2010. нашао под истрагом италијанског правосуђа у оквиру истраге о прању новца.

Фудбал

Колики проблем корупција представља чак и у фудбалу, показује то да је главни истражилац Међународног кривичног суда у Хагу Луис Морено Окампо најозбиљнији кандидат да води истрагу о наводној корупцији у FIFA. Извршни комитет FIFA предложио је Окампа да предводи Етички суд те организације, а Извршни комитет FIFA ће избор кандидата разматрати 29. јуна у Цириху.

Италијанска полиција посљедњих мјесеци води ширу истрагу о малверзацијама у италијанском фудбалу, током које је ухапшено неколико бивших и актуелних италијанских играча.

Током истраге о намјештању резултата фудбалских утакмица полиција је само крајем маја ове године претресла 30 локација и извршила неколико хапшења, укључујући капитена Лација Стефана Маурија и бившег играча Ђенове Омара Миланета. Претресене су куће већег броја фудбалера, тренера и чланова управе клубова Серије А, Серије Б и ниже дивизије Лига про, због сумње да су умијешани у намјештање утакмица у име међународних криминалних организација.

Ништа боља ситуација није ни у Пољској, а већина оптужби стуже на рачун руководства Пољског фудбалског савеза, односно његовог предсједника Грегора Латоа. Он је крајем прошле године, заједно с још једним високим функционером фудбалског савеза, ухваћен у недозвољеним разговорима у вези са градњом стадиона. Министарство спорта је послије тога укључило и државно тужилаштво и неки водећи људи Савеза изгубили су своје положаје, али не и Лато.

У Кини је фудбал тек недавно почео да се развија, али је када је у питању најважнија споредна ствар на свијету корупција и те како развијена. Тако су недавно двојица фудбалера Фудбалског савеза Кине осуђена на по десет и по година затвора због корупције (235.000 долара) у спорту. Поред тога, Кси Јалонг и Нан Јонг мораће да плате казну од око 32.000 долара.

Иво Санадер

Када је у питању корупција у земљама региона, тешко да ће у скорије вријеме ико надмашити бившег хрватског премијера Иву Санадера, јер је готово немогуће побројати све корупцијске афере у којима је имао прсте.

Најпознатији је "случај Фими-медија" у којем су Санадер и још десет физичких и правних лица, међу којима и ХДЗ као прва странка која се терети за корупцију, оптужени за извлачење око десет милиона евра из државних предузећа и министарства путем приватне маркетиншке агенције "Фими-медија". Око четири милиона евра наводно је завршило у црном фонду ХДЗ-а, а око два милиона код Санадера.

Санадеру је у току обједињено суђење у случајевима "Ина-МОЛ" и "Хипо". У првом случају му се суди за наводно узимање чак десет милиона евра мита од директора МОЛ-а за препуштање мађарској нафтној компанији управљачких права у "Ини", из које је при томе требало да буде издвојено нерентабилно плинско пословање. У истом поступку му се суди и за ратно профитерство, односно узимање 3,6 милиона куна (око 482. 000 евра) провизије за кредит од Хипо банке док је био замјеник министра спољних послова средином 1990-их.

Санадер је под истрагом и због афере "ХЕП – ДИОКИ", као и због малверзација око продаје једне пословне зграде хрватској влади (такозвана афера "Планинска"). Због зграде у загребачкој Планинској улици ухапшен је и власник ланца месара и бивши посланик ХДЗ-а Стјепан Фиолић, покренута је истрага и против бившег министра регионалног развоја, шумарства и водопривреде Петра Чобанковића. Они су осумњичени да су оштетили државу за 3,52 милиона евра.

Тачијева влада

Ових дана узбуну је направила одлука премијера привремене владе Косова Хашима Тачија да за замјеника министра правде постави бившег предсједника косовске општине Србица Рамадана Гашија, кога Тужилаштво из Косовске Митровице терети за чак три тешка кривична дјела.

Гаши је оптужен за злоупотребу службеног положаја и наношење тешке материјалне штете општинском буџету Србице, општине у којој је рођен Тачи. Гаши, међутим, није једини, јер у привременој влади Косова скоро да не постоји министар чије се име не налази на некој од оптужница, а предводи их Тачи кога је специјални извјестилац Савјета Европе Дик Марти оптужио да је вођа организоване групе одговорне за трговину органима. Хајредин Кући, министар правде и Бујар Букоши, замјеник премијера, оптужени су за злоупотребу службеног положаја, а Беџет Пацоли потпредсједник привремене владе Косова се терети да је током службених званичних посјета афричким земљама, под мотом лобирања за "косовску независност" склапао уговоре у име десетина својих приватних фирми.

Министар инфраструктуре Фехми Мујота се терети за злоупотребе превозних средстава ангажованих на јавним радовима, док се замјеник министра финансија терети за издвајање више стотина хиљада евра издвојених на име снимања два филма. Посебан је случај Тачијев бивши министар Славиша Петковић, за чије се име везује нестанак осам милиона долара намијењених повратку расељених, које је подијелио са Тачијем током предизборне кампање прије шест година.

Споменик

Грчка престоница недавно је добила туристичку атракцију која свакодневно привлачи велики број посјетилаца - вилу бившег министра одбране, 72-годишњег Акиса Цохацопулоса, која је постала симбол корупционаштва. У тешкој економској ситуацији у којој се земља тренутно налази Цохацопулос је постао мета народног гњева. Он је ухапшен прошлог априла под оптужбом да је умијешан у низ корупционашких афера, а између осталог и због намјештања посла око куповине њемачких подморница када је био министар одбране.

Поред њега у затвору су се нашле и његова друга супруга Вики Стамати и кћерка Арети. Цохацопулос је био блиски сарадник оснивача ПАСОК-а и бившег премијера Андреаса Папандреуа, оца Јоргоса Папандреуа.

Пад власти

Због велике корупцијске афере тада владајуће коалиције десног центра Словаци су у марту ове године на пријевременим парламентарним изборима масовно гласали за социјалдемократе, који су на крају и побиједили.

У децембру 2011. објављена су документа из афере "Горила" која су разоткрила тајне договоре водећих политичара с пословним људима о исплатама провизија за продају јавних предузећа средином 2000. Објављивање транскрипата тајних разговора изазвало је јавне протесте.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.