Петрињац Франо Селак преживио пад авиона, преварио смрт шест пута и добио на лоту VIDEO
Смрт му не може ништа! Он је само обичан 85-годишњи наставник музике у пензији. Живи у комшилуку, у Петрињи. Име му је Фране Селак, а причу о његовом чудесном животу снимили су Дискавери, и сви јачи светски медији. Он наравно није импресиониран, јер, у животу је имао много већих изазова. Ово је прича о најсрећнијем човјеку на свијету, коју је посљедњих годину дана видио цио свијет!
Селакова неверјоватна прича почиње у зиму 1962. године, када је воз из Дубровника према Сарајеву у којем је био, исклизнуо из шина и завршио у леденој ријеци. Док су се многи путници удавили или изгубили живот због повреда од пада воза, Фране је са сломљеним раменом допливао до обале и спасао се. Ово је само почетак свега онога што ће се десити у слиједећих 40 година живота Фране Селака!
„Најсрећнији несретни човјек који је икада живио" назив је троминутног анимираног филма који је на Јутјубу. Милиони људи широм планете видјели су "најсрећнијег човјека" на свијету.
– Американци немају појма. Ставили су ми бркове и све моје незгоде измјешали. Можда ће зарадити велике паре, а ја живим од пензије. Барем да ми пошаљу хиљаду долара па да имам нешто од тога - каже Франо и објашњава како је затражио правну помоћ и како ће их сигурно тужити.
Фране, чији је живот испреплетен од невјероватних незгода са срећним завршетком, напомиње да је 2014. имао срчани удар због којег је одлежао 18 дана у сисачкој болници. Неким чудом се затекао баш у близини болнице када је почело да га боли у грудима, а лице му је већ поплавило. Заправо се чудом може назвати цијели живот професора музичког с двије завршене Музичке академије, војне и оне "цивилне", а толико се тога догодило да бројни свјетски медији не знају колико је заправо тих чуда: пет, шест или више.Франо је као професор музичког често мијењао градове у којима је радио па је дио живота провео у Модричи у БиХ. Школски излет у Оџак 1957. претворио се у ноћну мору за Франу и возача Ахмета.
- Богу хвала да смо дјецу оставили у Оџаку па смо у аутобусу били само возач и ја. Ишли смо према Модричи с намјером да попијемо још једну "путну", а Ахмет је био познат по томе што не сједа за волан без пола литре ракије у себи. Но, возио је без грешке. На једној кривини смо, умјесто удесно, ишли право иако је Ахмет окретао волан. Ударили смо и пробили ограду моста и пали у ријеку Босну. Срећом, на том мјесту ријека није дубока па се нисмо удавили. Сјећам се сцене како Ахмет и ја стојимо у ријеци, а он у рукама и даље држи волан. Имао сам пар ситних огреботина, али никакве озбиљне повреде - присјећа се он.
Већ слиједеће године Франо преживљава и другу велику незгоду. Био је један од путника у возу Сарајево - Дубровник. Возио се у некада популарном "Ћири" с једном бакицом у купеу када је голема стијена због невремена пала на пругу и воз је искочио из шина у хладну Неретву. Вода је почела да улази у вагоне.– Никад нисам говорио да сам храбар. Прије ћу рећи да сам кукавица и да сам се страшно уплашио. Било ми је жао и те бакице, мајке мога пријатеља из Стона. Некако сам разбио прозорско стакло и вода је улетјела у вагон. Ухватио сам некако бакицу и успјели смо испливати на површину. Једном сам руком пливао, а другом држао бакицу док нисам осјетио нечије руке које су нас извукле на сигурно. Били су то мјештани Грабовца, села близу Јабланице гдје се догодила несрећа.
Када му се 1962. мајка у Ријеци тешко разбољела, радио је у даруварској школи па је одлучио да из Загреба у Ријеку одлети авионом. Први пут у животу.
Наравно да је дошло до најневјероватније несреће у којој је опет извукао живу главу. Када је авион полетио, седео је у самом репу авиона, покрај врата за излаз у случају нужде и малог бифеа одакле су стјуардесе носиле освјежење за путнике. Франи је за око запела прелијепа стјуардеса Розика из Футога у Војводини. Он је одвезао појас, устао и разговарао с Розиком неколико минута када су чули страховит ударац. Након три дана проведених у шок-соби Трауматолошке клинике у Загребу сазнао је што се догодило.
- Испричали су ми љекари, а и читао сам у тадашњем Вјеснику у сриједу да је авион ударио у планину и да су погинули сви чланови посаде и путници, 20-ак људи. Преживјели смо лијепа Розика и ја. Након ударца авиона у брдо Розика је излетјела кроз врата на репу авиона, а потом је ваздух и мене повукао. Розика се заплела о гране неке јеле или бора па су је, готово неповријеђену, помоћу војних хеликоптера скинули, а ја сам се забио у велики пласт сијена покрај неког села у близини Чабра у Горском котару. Истрагом су установили да сам преживио пад из авиона с 800 метара висине. Нисам имао никакве преломе ни озбиљније повреде.
Послије овог пада, у који је готово немогуће повјеровати, Розика и Франо су неколико година били у изузетно добрим односима јер су вјеровали да их је ова срећа у несрећи судбински везала. Касније, несреће су некако пале у сијену овог пада из авиона. Тако је Франо два пута у посљедњи тренутак избјегао смрт возећи се у својој Лади која се прво запалила у вожњи, а други пут запалила и експлодирала. Он је на вријеме зауставио аутомобил и побјегао и опет прошао без повреда. Затим је на серпентинама према Карлобагу прије 19 година његов аутомобил ударио УНПРОФОР-ов камион. Заправо се приколица препречила на путу и ударила у Франин ауто који се стровалио у понор од 150 метара. Франо је испао из аута јер се од пада из авиона зарекао да се више никад неће везати па је остао да виси између дрвета и стијене изнад понора.
И овај аутомобил је експлодирао и изгорио, а Франу су извукли ватрогасци и полицајци.У априлу 2002. Франо је погодио седмицу на лоту и добио милион евра!
Франо је купио кућу у Петрињи и саградио капелицу посвећену Мајци Божјој којој захваљује на спасу из свих ситуација које су му донијеле назив "најсрећнијег човјека на свету". Дванаест година касније, док чека 85. рођендан, признаје да живи од пензије која износи нешто више од 400 евра. И док се питате како човек успије да потроши милион евра за 12 година, Франо признаје да баш и нема трговачког духа. Свима је позајмљивао новац, али му нису вратили, купио је 25(!) аутомобила пријатељима, кумовима, родбини и познаницима. Људима је куповао краве и намјештаје, инструменте читавим оркестрима... Од већих инвестиција купио је кућу у Сењу за 120 хиљада евра, а продао је за 70 хиљада евра.
Два апартмана на Чиову купио је за 100 хиљада евра, а када је схватио да уопште немају прозора, продао их је за 30 хиљада...И остаје питање с почетка приче на које ни Франо није знао да одговори: је ли он заиста најсрећнији човјек на свијету?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
