Петар Ђокић: Сваки радник у Српској мора да буде поштован

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић.

* ГЛAС: Какав је тренутно положај радника у РС, колико се код нас поштују права радника?

ЂОКИЋ: Положај радника је различит, зависно од сектора у којем раде. Другачији је положај радника који раде у привреди, од радника у јавним службама, јер су и услови рада битно другачији. Положај радника у привреди, у појединим секторима је посебно тежак, а у неким дјелатностима, чак опасан и штетан и за здравље. Плате запослених у привреди су, у просјеку, мање у односу на плате у јавном сектору. Треба истаћи да постоје и савјесни послодавци који запошљавају раднике и брину о условима рада, а који настоје својим дјеловањем да унаприједе и поправе положај радника у процесу рада. Однос Министарства према запосленима је такав да настојимо да обезбиједимо потпуну заштиту радничких права и побољшавамо укупан стандард радника, што укључује и настојање да се повећају плате и побољшају општи услови рада. Такве циљеве желимо да остваримо и кроз активан дијалог са нашим социјалним партнерима Савезом синдиката РС и Унијом удружења послодаваца РС. Изузимајући мали број појединачних негативних примјера, права радника се поштују и постоји стална посвећеност побољшању њиховог положаја. Радник, а посебно онај који је носилац у процесу стварања нове вриједности, мора бити поштован и мора представљати вриједност од посебног значаја. Ова Влада, коју предводи премијер Aлександар Џомбић, максимално је посвећена таквом односу према радницима.

* ГЛAС: У којим областима је најтежи положај радника?

ЂОКИЋ: Положај радника је тежак у свим секторима гдје су изложени ризицима и опасностима било које врсте, а нарочито у области рударства, у шумарству, грађевинарству и појединим секторима металске индустрије. Незавидан је положај радника и у појединим услужним дјелатностима, гдје је тешко вршити контролу и надзор над примјеном прописа, посебно заштите на раду и права из радних односа.

* ГЛAС: Колико је у РС тренутно незапослених и да ли је тај број повећан у односу на крај године? Шта је разлог?

ЂОКИЋ: На евиденцији Завода за запошљавање РС, крајем марта, регистровано је 151.076 лица. У истом периоду прошле године евидентирано је 149.687 лица, што значи да је 0,9 одсто лица више на евиденцији у посматраном периоду. Међутим, овај број не представља право стање и не одражава стварни број активних тражилаца посла. Разлог овог повећања је у пријављивању великог броја лица на евиденцију због прибављања потврде о незапослености, као и пријављивање лица из центара за социјални рад. Наравно, не може се оспорити ни чињеница да је одређен број лица на евиденцију дошао послије престанка радног односа. Тренутни показатељи о запослености упућују на закључак да се региструје и број нових незапослених радника, али исто тако и број новозапослених радника. Значајан је податак да је за прва три мјесеца ове године број новозапослених у односу на број новозапослених за прва три мјесеца прошле године већи за 11,3 одсто. Неспорно је да имамо нешто већи број незапослених него што је то било у истом периоду прошле године, али исто тако имамо и ново запошљавање, што упућује на утисак да постоји стабилност у сектору запошљавања у РС. Влада је одлучна у намјери да подстакне ново запошљавање и отварање нових радних мјеста. То смо потврдили и доношењем Уредбе на основу које је расписан јавни позив на који се могу пријавити послодавци у области индустрије који желе да запошљавају раднике. Они могу да користе подстицајна средства Владе која по једном новозапосленом износе 2.500 КМ. Очекујемо да ћемо примјеном ове мјере, у овој години, запослити 2.500 радника, јер је Влада за ту мјеру издвојила пет милиона КМ. Такав метод ћемо наставити и у идућим годинама.

* ГЛAС: Имате ли процјену о томе колико радника годинама не прима плату због стечаја или неких других проблема и на који начин је могуће ријешити то питање?

ЂОКИЋ: Министарство нема прецизне податке, о стању у предузећима у којима се води стечајни поступак, јер је то посебан поступак и одвија се под надзором судова. Има примјера предузећа у стечају гдје радници примају плате као што су Завод дистрофичара и "Јелшинград".

* ГЛAС: Колики проблем за РС представља рад на црно? Колико се радника тренутно налази у сивој зони?

ЂОКИЋ: Рад у сивој економији је проблем сваког друштва, па и нашег. Међутим, подаци Инспекције рада показују да број радника у сивој зони у РС сваке године опада. Проблем рада у сивој економији, у сваком случају, је мањи од проблема неисплаћивања плата у складу са Колективним уговором и Законом о раду. Неформална економија је присутна у РС а процјењује се да се она одвија у склопу пољопривреде, грађевинарства, трговине и угоститељске дјелатности (туризам). Запосленост у неформалном сектору може помоћи радницима да превазиђу финансијске потешкоће у краткорочном периоду, али им уобичајено штети у дугорочном периоду због непостојања радне и социјалне заштите. Неформална економија дјелује као препрека која стоји на путу бржем економском развоју, повећава социјални ризик и угрожава социјалну безбједност радника и њихових породица.

* ГЛAС: Колике су казне за непријављивање радника? Сматрате ли да су ниске казне основни проблем или проблем представљају и корумпирани инспектори?

ЂОКИЋ: Основна казна за непријављивање радника је 2.000 КМ и креће се до 10.000 КМ, с тим што инспектор издаје послодавцу казнени налог и оставља му рок од пет дана за пријављивање радника на фондове. Овдје, евидентно, постоји проблем који ће се ријешити кроз доношење новог Закона о раду, тако да ће се казна за послодавца увећавати зависно од броја непријављених радника.

* ГЛAС: Колико је радника до сада збринуто кроз програм социјалног збрињавања и да ли су средства која Вам стоје на располагању довољна?

ЂОКИЋ: Откако се реализује овај програм, од 2004. године до данас збринуто је 43.229 радника, за шта је издвојено 135.296.391 КМ. Средства за ове намјене одобрена по буџету за 2011. годину износе 20.200.000 КМ. Ова средства довољна су да се измире обавезе из 2008. и 2009. и половина захтјева из 2010. године. Очекујем и да ће се повратом средстава из стечајне масе моћи ријешити још поднесених захтјева.

* ГЛAС: Какви су ефекти повећања стопа пореза и доприноса у РС? Да ли је због тога дошло до отпуштања радника или смањења плата?

ЂОКИЋ: У првим мјесецима примјене повећаних стопа пореза и доприноса видљив је благи раст прихода у буџет и фондове. Неки послодавци су због повећања стопе доприноса и пореза отпуштали раднике и смањивали плате. Увјерен сам да су то чинили само у знак протеста, али истовремено не треба затворити очи пред чињеницом да су услови привређивања у овом времену погоршани због дјеловања свјетске економске кризе. Влада ће настојати да покаже разумијевање према послодавцима и да им помогне у сваком конкретном случају гдје је то могуће да не отпуштају раднике и да се процес рада настави.

* ГЛAС: У РС је скоро изједначен број радника и пензионера. Сматрате ли да је такво стање одрживо и постоји ли план како да се ово питање ријеши?

ЂОКИЋ: Код нас је у примјени пензијски систем "међугенерацијске солидарности" који функционише на основу текућег финансирања, тако што сада запослени издвајају допринос из којег се исплаћују пензије садашњих пензионера. Неповољне демографске промјене и све неповољнији однос броја осигураника и броја корисника права доводе у питање одрживост пензијског система, јер величина расположивих средстава за расподјелу управо зависи од односа броја осигураника и броја корисника права. Број корисника права у марту 2011. године, премашио је 228.000, тако да потребна средства за исплату пензија мјесечно износе више од 72.000.000 КМ. Aко се такав тренд настави, сваки запослени имаће свог пензионера. Пензијски систем, који се ослања само на текуће уплате из доприноса радно активних осигураника, већ дуги низ година налази се у кризи. Истрошеност и стање постојећег пензијског система међугенерацијске солидарности најјачи је аргумент за његову реформу. Имајући у виду Стратегију реформе ПИО у РС, која је усвојена крајем прошле године, у завршној је изради Нацрт закона о ПИО РС, који ће се ускоро наћи и скупштинској процедури.

Незаконити откази

* ГЛAС: У посљедње вријеме у РС све више радника остаје без посла на незаконит начин. Може ли се томе и како стати у крај?

ЂОКИЋ: Контролу и надзор над примјеном закона из области рада врши Инспекција рада. Наравно да очекујемо појачан рад инспекцијских служби у заштити права радника, што подразумијева контролу услова у којима радници раде, контролу односа послодавца према запосленима у погледу извршавања њихових обавеза које произлазе из Закона о раду и колективних уговора. То је стална активност, а она ће у будућем периоду бити и додатно појачана. Има појава да поједини послодавци пријављују плате на загарантованом основу, а разлику стварне плате радницима исплаћују у готовом новцу, чиме се наноси директна штета радницима и држави. Према таквим послодавцима не може бити толеранције, а посебно према онима који богатство и увећање капитала предузећа стичу на терет радника.

Честитка

- Свим радницима и грађанима у РС честитам Први мај - Међународни празник рада, у нади да ће његово обиљежавање у свима нама подстакнути и ојачати свијест о томе да борба за квалитетнији положај радника и бољи живот остаје неугасива идеја и потреба - казао је Ђокић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.