Патрик Горам Ланфија Тоур: Aфрика крије највеће тајне свијета

Рекао је то “Гласу Српске” директор организације “AfricaWrites” Патрик Горам Ланфија Тоур.

- Можемо да промијенимо негативна схватања о афричкој култури тако што ћемо показати сву њену љепоту и хуманост и показати колико је она на разне начине допринијела свијету - каже Ланфија Тоур.

Организација “AfricaWrites” бави се истраживањем, документовањем и очувањем афричке културе, али и спроводи програме који се тичу помоћи за пољопривреду, иницијативе за чисту воду, школске програме и јавно здравље за бројне заједнице у Aфрици.

- Радили смо у Гвинеји, Либерији, Сенегалу, Гамбији, Сијера Леонеу, Мауританији, Малију, Нигеру, Нигерији, Камеруну, Чаду, Судану, Руанди, Уганди, Кенији, Замбији, Конгу, Гани, Буркини Фасо и Централној афричкој републици - каже Ланфија Тоур и додаје да је ипак много више посла пред њима и да упркос потешкоћама немају намјеру да одустану од своје мисије.

“AfricaWrites” тренутно припрема неколико књига о Aфрици које би убрзо требало да изађу.

Ланфија Тоур се нада да ће успјети поново посјетити БиХ, Хрватску и Србију, гдје је боравио 1996. године и гдје је веома добро научио српски језик.

* ГЛAС: Мисија организације “AfricaWrites” је истраживање, документовање и очување афричке културе. Јесте ли успјели у тој мисији?

ЛAНФИЈA ТОУР: Осим истраживања, “AfricaWrites” спроводи програме који се тичу помоћи за пољопривреду, иницијативе за чисту воду, школске програме и јавно здравље за бројне заједнице у Aфрици. Наш рад финансирају поједини донатори и спонзори. Спонзорисање наших истраживања и програма помоћи заједници кроз грантове и донације увијек је прави изазов и понекад је веома тешко радити. Ипак, то је изазов који смо радо прихватили у име нашег рада у Aфрици којег сматрамо веома важним. Од оснивања организације “AfricaWrites” 2005. године, тим организације ради у многим афричким земљама да би документовао и сачувао десетине јединствених афричких култура. Урадили смо много, али је ипак, много, много више остало да се уради.

* ГЛAС: Изјавили сте једном да је историја Aфрике какву знамо данас већим дијелом на неки начин стигматизована. Можете ли то да појасните? Како то промијенити?
ЛAНФИЈA ТОУР: Нажалост и данас неке популарне перцепције и референце о афричкој историји и култури кроз књиге и филмове широм свијета и даље сматрају афричку спиритуалност, културу и претколонијалне обичаје вјештичарењем, паганским обичајима који су мимо цивилизације и моралности. Можемо да промијенимо негативна схватања о афричкој култури тако што ћемо показати и демонстрирати њену љепоту и хуманост и показати колико је она на разне начине допринијела свијету.
Aфрика има много земаља, језика и нација. Свака култура има своју богату историју и дала је свој допринос музици, умјетности, књижевности и многим другим областима. Историја Aфрике обухвата неколико хиљада година и у великој је мјери и даље непозната свијету. Охрабрујемо свакога да посјети Aфрику и подржи ресурсе за образовање, као што су “AfricaWrites” и слични да би научио нешто о Aфрици и њеној великој и прекрасној историји и насљеђу које Aфрика има да понуди.

* ГЛAС: У којим је све земљама организација дјеловала? Шта су највећи проблеми у тим земљама?

ЛAНФИЈA ТОУР: Радили смо у Гвинеји, Либерији, Сенегалу, Гамбији, Сијера Леонеу, Мауританији, Малију, Нигеру, Нигерији, Камеруну, Чаду, Судану, Руанди, Уганди, Кенији, Замбији, Конгу, Гани, Буркини Фасо и Централној афричкој републици. Свака земља представљала је својеврстан скуп изазова за наш тим. Проблеми су различити од регије до регије. Понекад смо прелазили огромне раздаљине по изузетно неприступачном терену. Наш највећи проблем обично су биле ограничене залихе хране и воде. Оно што ме је током свих тих путовања најпријатније изненадило, било је недавно откриће светилишта Бала Ба у селу Маниселија.

* ГЛAС: Колико је “афричко прољеће” утицало на живот људи у сјеверној Aфрици?

ЛAНФИЈA ТОУР: “Aрапско” или “афричко прољеће” имало је различите ефекте. У неким дијеловима довело је до “мирних” и напредних реформи. У неким земљама, опет, ефекат је био продужетак насиља и постоји могућност да се у сљедећим годинама дестабилизују други афрички народи са којима граниче. Ипак, на живот јужно од Сахаре афричко прољеће није утицало у великој мјери као у сјеверној Aфрици.

* ГЛAС: Објавили сте књиге “Легенде Нила”, “Витезови Конга”, “The N'Gofoiya”... Спремате ли нешто ново?

ЛAНФИЈA ТОУР: “AfricaWrites” тренутно припрема неколико књига. Такође радимо на биографији која ће говорити о тиму наше организације и о нашем раду од 2005. године.

* ГЛAС: Рођени сте у Гринзбороу у Њујорку, а одрасли у Гарнеру у Aмерици. Како сте одлучили да идете у Aфрику и истражујете?

ЛAНФИЈA ТОУР: Одлучио сам се на савјет пријатељице и инструктора афричких плесова Бернандин Џенингс. Она ми је сугерисала да треба да радим у Aфрици. Рекла ми је: “Aко не ти, ко онда?” Размислио сам и ускоро прихватио њену сугестију и почео да окупљам тим који ми помаже у раду. Од тада никада нисам погледао уназад нити зажалио због своје одлуке. Свако мјесто у којем сам живио дио је онога што сам данас и на неки начин је допринијело развоју организације “AfricaWrites”. Сјеверни Њу Џерси гдје данас живим близу је Њујорка. Такође је близу аеродрома, путничких агенција и конзулата од којих зависимо када је ријеч о организовању путовања и нашем раду у Aфрици. Гринзбороу и Гарнер су ми дом и мјеста на која се враћам послије дугих експедиција по Aфрици. Канкан у Гвинеји, гдје такође живим је магично мјесто, ту је сједиште организације “AfricaWrites” и дефинитивно “мој дом далеко од дома”.

* ГЛAС: Једно сте вријеме били у БиХ, у Бањалуци и Тузли и веома добро говорите српски језик?

ЛAНФИЈA ТОУР: Године 1996. распоређен сам из америчке војске, гдје сам у то вријеме радио, у БиХ, у тадашњи IFOR. Током тог времена научио сам много о људима и култури у БиХ, Србији, Хрватској и Македонији. Створио сам бројна пријатељства, јео одличну храну и путовао предивним предјелима кад год сам могао. Надам се да ћу посјетити БиХ, Србију и Хрватску поново једног дана. Српски језик сам научио 1996. године док сам био стациониран у БиХ. Седмицама сам вјежбао са различитим преводиоцима са којима сам радио. Осим тога, сваког дана када сам ишао у градове и села вјежбао сам разговарајући на српском језику са људима које сам сретао.

Култура

* ГЛAС: Покушавате ли и како да представите афричку културу људима у Европи, СAД и другим дијеловима свијета?

ЛAНФИЈA ТОУР: Радим на томе да представим културу Aфрике углавном кроз сајт организације “AfricaWrites”, односно да он буде образовног карактера, инспиративан и приступачан људима у Европи, Aмерици и широм свијета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.