Пате са смијешком на лицу

Становници потресом и цунамијем погођене јапанске регије остали су без крова над главом, а многи још траже своје најмилије: дјецу, родитеље, ближу и даљу родбину. На сву ту несрећу, пријети им још и радиоактивно зрачење.

На телевизијским снимцима који круже свијетом виде се пак кадрови Јапанаца који на ниским температурама мирно чекају у реду за храну, воду и одјећу и настоје да спасе оно што се спасити може. Без ексцеса и насиља.

Предсједник Њемачко-јапанског друштва Пија-Томоко Мајд објашњава да је такво понашање одраз јапанског менталитета:

- Јапанци су веома повучени када је ријеч о изражавању личних емоција. Они не желе да оптерећују друге својим осјећањима. То објашњава и чињеницу зашто се многи смјешкају када дају своје изјаве. Кажу: "Грозно, немам више куће", а при ­том се смјешкају.

За многе Европљане је то несхватљиво, али јапанска традиција налаже да појединац не смије своја лоша осјећања да преноси на друге људе.

Јапанци су при том и много опуштенији у односу на друге народе. Менталитет, традиција, али и шок, разлози су оваквог излажења Јапанаца на крај с тренутном ситуацијом. Пија-Томоко Мајд каже:

- Они, у ствари, свакодневно рачунају са новим потресима. Јапанци су били спремни на један велики потрес. Очекивали су, додуше, да се он догоди у Токију. Дакле, могу слободно рећи: Јапанци су донекле и емоционално припремљени на велике катастрофе.

Јапанцима је важна и хармонија у групи. Сваки Јапанац се види као дио групе, што значи да сви морају да слиједе исто правило. Нема недоличног понашања. Јапанска интерпретација овог правила је да човјек који прави ексцесе пада на терет цијелој групи.

Сви припадници групе имају исти проблем који могу да ријеше само заједничким трудом.

То што се у другим земљама стиче утисак да Јапанци не желе туђу помоћ из иностранства, па чак ни од јапанске дијаспоре, Мајд опет објашњава јапанским менталитетом:

- У овом тренутку, помоћ са стране им више смета. Јапанци не желе једноставно да кажу "дођите", а да претходно не знају шта ће с тим људима. Те људе са стране треба негдје смјестити, они не знају језик, не знају гдје да иду. Зато Јапанци прво желе да тачно виде гдје им је помоћ потребна и те људе онда тамо и ангажују. Довести људе са стране, а не знати куда и шта с њима, било би за њих губљење образа. Они су и у оваквим тешким ситуацијама, ипак, јапански гости.

Овог гесла се придржава и јапанска дијаспора. Прво чека информације и смјернице из Јапана, па ће тек онда реаговати.

Дијаспора

Јапанска дијаспора поручује: - Они ће нам рећи шта им је потребно, а када нам то кажу, ми ћемо се покренути. Код нас нема акције из чистог активизма.

ПРИРЕДИО: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.