Парадокси Индије, новог привредног yина Aзије
ЊУ ДЕЛХИ - У Њу Делхију је недавно отворен "Емпорио", први огроман луксузни тржни центар у Индији, мол који се простире на 32.500 квадратних метара - мјесто које је одмах постало симбол болне располућености ове земље на малобројне екстремно богате и многобројне екстремно сиромашне Индијце.
Са једне стране, "танак" слој богатих становника троши у "Емпорију" хиљаде евра на свјетске брендове попут "картијеа", "кристијана диора" или "долче и габане", не хајући за глобалну финансијску кризу. С друге стране, већина Индијаца није у стању да себи приушти чак ни улазницу да би у овој оази луксуза, ако ништа друго, бар "парили очи" љепотама које ће заувијек остати ван домашаја њиховог новчаника.
Да би се уживало у позлаћеним таваницама у "Емпорију", егзотичним фонтанама и раскошним палмама, у климатизованом ваздуху испуњеном мирисом лаванде, те у бутицима свјетски познатих брендова, потребно је платити пет долара за улазницу - а то је сума коју 80 одсто Индијаца једва заради за једну недељу!
Процењује се да 10 одсто најимућнијих посједују између једне трећине и половине укупног богатства нације, док чак 800 милиона људи (Индија има укупно 1,13 милијарди становника) живи са само пола долара дневно - далеко испод званичне границе апсолутног сиромаштва по дефиницији Уједињених нација (1,20 долара дневно).
- Све више се крећемо ка економском апартхејду, раслојеност друштва је све драстичнија - оцијенио је у изјави Ројтерсу Сатиш Дешпанде, професор социологије на универзитету у Нју Делхију.
Индија се, послије независности од Велике Британије (1947. године), приклонила хуманој, социјалистичкој концепцији друштва, па се зато с презиром гледало на осионо испољавање богатства и на уживање у екстравагантној љепоти луксуза.
У посљедњој деценији минулог вијека, међутим, глобализација или, боље речено, идеологија сурове неолибералне политике у економији, захватила је и Индију, па је систем вриједности врло брзо и у овој земљи окренут наглавачке.
Неправична расподјела
Вртоглав развој индијске привреде (треће по снази у Aзији), која већ четврту годину заредом биљежи стопу раста од девет одсто бруто домаћег производа, није ни приближно донио свима подједнаку корист - зато што нема ни трага од правичне расподјеле новоствореног богатства.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
