Оживјела Терзића кућа
Не долази се у село Злакусу код Ужица само због земљаних лонаца, црепуља и сачева, чијих мајстора-грнчара нема у свијету. Сада посјетиоци са свих страна, понајвише из Србије и Републике Српске, у ово бајковито сеоце између Ужица и Пожеге свраћају и ради Терзића куће, да одморе душу и тијело.
Старо српско домаћинство, с краја 19. вијека, оживјело је захваљујући труду и љубави Саше Дрндаревића, који се из Београда са породицом вратио да живи у завичају својих предака. Са супругом Горданом, сином Душаном и ћерком Емилијом, рестаурирао је Терзића кућу и двориште са објектима.
- Куће и објекти су аутентични, вјерно реконструисани, на четири воде, прекривени "бибер цријепом" и од дрвета су, каже нам Саша Дрндаревић са осмијехом. Ту су дрвени вајати, шарени бунар и мљекар, сушница и шупа, између којих воде каменом поплочане стазе. Нашла су се ту и стара, дрвена кола, која маме својом љепотом, а све је уоквирено бокорима прекрасног цвијећа.
Кроз двориште тече поточић "букове воде" преко кога је изграђен дрвени мостић. На улазу домаћинства - стражари српски војник из балканских ратова, са шајкачом и вјерно чува српско благо. Ову скулптуру у дрвету израдио је умјетник Миладин Лекић.
Наши домаћини су нас љубазно провели кроз домаћинство, које је прави музеј под отвореним небом. Дах прошлих времена је у сваком објекту и просторији. Пожутјели, али очувани предмети, књиге и документа, стари су преко стотину година и представљају драгоцјене експонате у овом етно-музеју.
- За оне који желе да код нас остану дуже, на располагању нудимо 13 лежајева и два апартмана у старим собама и дрвеним креветима са чистом и уштирканом постељином, какву су користиле наше баке, додаје Дрндаревић. Нудимо и разноврсна јела, старе српске специјалитете, припремљене на традиционалан начин. Највише се траже проја и качамак, справљени од правог кукурузног брашна, самљевеног у воденици, али у потражњи не заостају ни пасуљ-пребранац, зељаница и српска гибаница.
Док разговарамо, нови посјетиоци се већ тискају на улазу Терзића куће, међу којима су и Словенци, који се одушевљавају ужичком ракијом "клековачом". Супруга Гордана је у улози кустоса, а ћерка Емилија госте послужује соком и слатким од дрењина, купина и зове.
- Ниједног момента се нисмо покајали што смо оставили добро плаћене послове у Београду и посветили се очувању аутентичне српске куће, нечем што смо сви заједно сањали, рекли су нам на крају Дрндаревићи, по којима се, између осталог, ужичка Злакуса све више препознаје.
Злакуса
Злакуса, село које се налази на 13-ом километру пута Ужице - Пожега, осим по грнчарима, познато је и по добрим трубачима и бројним природним ријеткостима. У близини села се налази једна од најљепших, али и највећих пећина у Србији, те неколико рибњака са пастрмком. У околини села се налазе и велики засади малине.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
