Ове познате личности су у јеку славе пронашли мир у манастирима

Жељели су мир, који су на крају и пронашли - у манастиру, далеко од вреве, гужве и стресова свакодневног живота. Промијенили су живот из корена, а њихова прича инспирисала је многе.

Растко Лупуловић

Драмски умјетник Растко Лупуловић, велику славу стекао је деведесетих година прошлог вијека. Они који су гледали серију "Отворена врата", добро се сјећају лика Миланчета.

Растко Лупуловић оствари је и бројне друге роле како пред камерама, тако и на даскама које живот значе, а глумио је у филмовима "Биће боље" и "Пакет аранжман".

Завршио је Факултет драмских умјетности и био један од водећих глумаца своје генерације, а осим пред камерама, био је успешан и у позоришту, где се затекао сасвим случајно, када га је другарица "одвукла" у Омладинско позориште "Дадов". Тада је имао дугу косу, кожну јакну и водио потпуно другачији стил живота.

- Да, најбитнија ствар код мене је моје обраћење у хришћанство. Стицајем околности сам почео да одлазим у цркву. То ми је помогло да се спустим на земљу из неких мистификаторских облака. Уопште, хришћанин-православац је моје најближе одређење. Осећам се засићеним од рока и свега тога. Рок је негде у складу са општим начином живота, општом површношћу. Кад одем на Академију, изђускам се и вратим се кући празан и туп.

На литургију одем са истим расположењем, са потребом да доживим катарзу, али кући дођем сређен и миран… У сусрету са вером и традицијом долазиш до хармоничног разрешења својих немира, а у рок животу долази до прикривања тих немира или потпуног отупљивања свих емоција. Зато људи у року изгубе ту неку креативну црту, истроше се, истроше се, истроше се - рекао је Растко у једном интервју који је дао неколико месеци након што се замонашио 1996. године.

Исте године је добио и награду за глумачку бравуру "Зоран Радмиловић“ на Стеријином позорју у Новом Саду.

- Никада нисам зажалио или да сам се покајао што сам постао монах. Напротив, често ми се догађа да Богу благодарим што ми је помогао да се определим за овај пут јер, наравно, све је засновано на човековој слободној одлуци. Без слободне одлуке свакога од нас нема ни праве слободе… Љубав и слобода је оно нешто за чим сам ја кренуо - испричао је Лупуловић једном у емисији "Еxплозив".

Пре две године Свети архијерејски сабор Српске православне цркве именовао га је у патријарховог викарног епископа новобрдског.

Александар Кнежевић

Александар Кнежевић, један од аутора култног документарца "Видимо се у читуљи", који је снимљен 1994. године, такође је свој мир пронашао у манастиру.

Сценарио поменутог филма базиран је на књизи „Криминал који је изменио Србију“, чији су аутори Александар Кнежевић и Војислав Туфегџић.

Кнежевић је био новинар "Политике". Месец дана је путовао по манастирима. Желео је да буде далеко од онога што га је подсећало на свет. Отишао је у Студеницу, где је започео свој духовнички живот, потом је тиховао у Студеници, а замонашио се на Хиландару.

Као монах Ромило Кнежевић, шест година је спремао докторат у Лондону, на Универзитету у Оксфорду. У емисији "Агапе“, Александра Гајшека, причао је о свом необичном животном путу.

Са очеве стране, у породици је било шест-седам генерација свештеника, али су га васпитавали потпуно либерално, а родитељи су му студирали ДИФ. Дипломирао је светску књижевност, а онда је годину дана провео у Лондону, и то је како каже, можда била једна од најтежих година његовог живота.

Када је са Свете Горе стигао у Оксфорд, није имао ништа од одеће. Иако је, како каже, мислио да ће на Светој Гори оставити кости, његова схватања су се променила за неколико година проведених тамо. Кнежевић је на Светој Гори једном годишње телефонирао и једном годишње писао писма.

- Није лако заступати мишљење које није у складу са оним што исповеда Света Гора. Света Гора има неприкосновени ауторитет код православних и ретки су они који се усуде да тај ауторитет, у погледу одређених ставова, доведу у питање. Али аскеза сама по себи не мора да води просветљењу. Потребно ју је ујединити са искуственим и теоријским знањем.

Атос на то понекад заборавља и зато тамо већ дуго времена не постоји озбиљно бављење теологијом. Извесно време сам се носио мишљу да би требало основати нову врсту заједнице која би осликавала целокупност људских способности, интердисциплинарни, високотехнолошки центар у ком би бављење науком и научним експериментима, филозофијом и уметношћу било изједначено са молитвом и суштином монашког живота - рекао је раније Кнежевић.

Едита Мајић

Хрватска глумица Едита Мајић окренула се богу 2004. године, када се и званично замонашила. Више од деценије живела је као сестра у манастиру Светог Јосипа у шпанском граду Авили. Отишла је у свет босоногих кармелићанки и свој живот посветила Богу.

Једна је од сестара која не излази из манастира, нема грејање у соби, топлу воду, спава у ћелијама на лежајима од сламе, а већи део године проводи у посту и молитви. Њена мајка Јадранка је у септембру 2017. године проговорила о судбини своје ћерке и открила детаљ – да је одлучила да оде у пустињу и да живи као пустињакиња.

- Већ дуги низ година она је осећала да је Бог зове на другачији и радикалнији начин живљења. Од самог почетка знала је и који је то начин. Било је то пустињаштво. Живи изван манастира на пустом и осамљеном месту, ненасељеном и у самоћи - испричала је мајка Јадранка.

Лазар Дубовац не крије љубав према манастирима

Драмски уметник Лазар Дубовац, кога публика највише памти по улози Малише у серијалу "Мој рођак се села", чест је гост на Светој Гори, а у јавности се шушкало да жели да се замонаши.

Иако глумац није званично обукао монашку одору, није крио одушевљеност Светом Гором.

- Нисам могао да се нагледам лепоте. После неког времена проведеног тамо човек почне да преиспитује себе зашто је на овој планети и куда одлазе наша енергија и стечено знање. Запитао сам се чему јурњава за послом, свађе, доказивања. Ништа вам не окупира пажњу - признао је.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.