ОСВРТ: Зашто је Норвешка одбила да уђу у ЕУ (2): Рибари против политике Брисела

Од 1970. године Норвежани почињу користити аквакултуру, узгој водених организама, али са нагласком на узгој рибе (fish farming). То је омогућило стварање великог броја радних мјеста. Напомињемо да је стварању “фарми рибе” придонијело и претјерано изловљавање, и то не само у Норвешкој, већ и цијелом свијету. Временом је аквакултура у Норвешкој постала једнако профитабилна као и рибарство. Кад је ријеч о класичним рибарима, можда њихову снагу најбоље описује организација рибара Fiskebåt која броји неколико стотина компанија у локалном власништву.

Ресурси

Већина запосленика у тим компанијама су норвешки држављани који живе дуж обале који тиме доприносе животу и економији својих локалних заједница. Половина свих рибара у Норвешкој са пуним радним временом је запослено под окриљем ове организације. Осим тога иста организација запошљава и додатне раднике на ограничено вријеме. Па је тако 2021. године Fiskebåt имао 21.600 запослених на ограничен период од годину дана. Посвећеност рибарству, добра организација рибара и повољни природни ресурси омогућили су Норвешкој да буде један од највећих извозника морске хране у свијету.

Норвешки савјет за морску храну у својим извјештајима је навео податак да је “2022. је била најбоља година икада за норвешки извоз морских плодова”. Норвешка је прошле године извезла 2,9 милиона тона морских плодова у вриједности од 151,4 милијарде норвешких круна и како кажу “то је рекордна вриједност извоза и то одговара броју од 40 милиона оброка сваког дана - током цијеле године”. Занимљива је чињеница да је овај савјет под капом Министарства трговине, индустрије и рибарства. Обавеза Савјета је да сарађује са рибарском индустријом и унапређује ту грану привреде. Истражују тржишта у цијелом свијету, руководе ризицима тржишта и ризицима који утичу на репутације њихове рибарске индустрије.

Суверенитет

Прошле године навршило се педесет година од првог референдума у Норвешкој за придруживање ЕУ (1972). Опозициони блок уласку у Унију је био најјачи међу рибарима, односно, међу становништвом које живи на обалама ове скандинавске земље. Највећи противници уласка у ЕУ били су рибари са сјевера Норвешке. Ондашњи аргументи “ЗА” улазак у ЕУ били су да ће неуласком уловљена риба бити под ударом царинских такси приликом извоза из Норвешке што ће снизити цијене, а што ће на крају довести до пада па и до престанка извоза рибе. Међутим, ти аргументи уопште нису имали утицаја на рибаре и становнике у приморју.

Противници уласка сматрали су да ће се уласком повриједити норвешки суверенитет над богатим рибљим богатством дуж обале и у Баренцовом мору. То се касније показало као тачно. Норвешка није имала проблеме при извозу рибе након 1972. године, а цијена рибе је била задовољавајућа.

Кад збројимо све факторе видљиво је зашто Норвешка води рачуна о интересима рибара. Споразум о Европском економском простору (ЕЕП), који је Норвешка закључила са ЕУ, чији су потписници Исланд и Лихтенштајн не укључује норвешку пољопривреду и рибарство, што значи да је трговина која утиче на та подручја регулисана посебним споразумима.

У пракси, то значи да Норвешка намеће годишње царине, што подржава локалну производњу, али и доводи до виших цијена хране. Такође, пољопривредна политика ове земље усмјерена је на одржавање високог степена самодовољности. Међутим, иако пољопривредна политика и рибарство није регулисано Споразумом, Норвешка је и те како везана за политике ЕУ у овим областима путем билатералних споразума и усклађивањем свог законодавства са ЕУ изворима права.

Пољопривреда

Кад је ријеч о пољопривреди, Норвежани сматрају да је њихова пољопривреда боља и чистија од оне која се практикује у Европској унији. Нарочито кад је ријеч о добробити стоке и (не)употреби антибиотика и пестицида. Занимљиво је размишљање њихових фармера да је том нивоу пољопривреде допринијело управо то што нису постали чланица ЕУ.

Норвешки производи не би били конкурентни цијенама са другима из Уније на тржишту иако су, по њиховом мишљењу, норвешки производи квалитетнији од већине из ЕУ. Њихова је логика да би либерална економија Уније снизила наднице у пољопривреди. Ниже наднице и цијене би довело до повећања фарми. Веће фарме често значе да се фармер не може адекватно посветити животињама чиме би одржавање њиховог здравља и добробити било сведено на минимум. Повећала би се и употреба антибиотика при узгоју стоке и пестицида у пољопривреди с циљем ефикасније производње.

Малим и средњим газдинствима би било онемогућено да се равноправно такмиче на великом тржишту ЕУ, а пољопривреда би била индустријализована као у остатку Уније. Као негативан примјер утицаја пољопривредне политике ЕУ на државу чланицу, Норвежани наводе Швеђане. Многе области у Шведској имају необрађене пољопривредне површине, јер нико нема интерес да их обрађује. Из норвешке перспективе није исплативо пословати тамо гдје су оранице премале, а пољопривредна производња ниска. Ако се узме у обзир чињеница да тржиште ЕУ намеће толико ниске цијене сировина, не чуди да нема мјеста за мале произвођаче. То је разумљиво, јер велика пољопривреда због географије, климе и природе није могућа у многим дијеловима ове земље.

Кључне  ставке

Будући да је Норвешка дио шенгенског простора, односно простора без унутрашњих граничних контрола, визе које важе за земље “Шенгена” важе и за Норвешку. Норвешка је такође дио Европског економског простора и Европске асоцијације за слободну трговину ЕФТА (Euro­pean Free Tra­de As­so­ci­a­tion), што јој даје приступ јединственом тржишту ЕУ. То је кључно за Норвешку, јер је Унија далеко најважнији трговински партнер Норвешке.

Европски економски простор је највеће норвешко извозно и увозно тржиште. Норвешка је за ЕУ седми најважнији трговински партнер. По извјештајима ЕУРОСТАТ-а, 2021. године Норвешка је осми највећи увозни партнер ЕУ и седми кад је ријеч о извозу робе у Унију. За Норвешку, према подацима Европске комисије, ЕУ остаје најважнији увозни и извозни партнер заузимајући око 70 одсто норвешке трговине.

ОСВРТ: Зашто су поједине државе одбиле да уђу у ЕУ (1): Три велика НЕ Норвешке

У 2019. години ЕУ – Норвешка трговински биланс у робама износио је 40,5 милијарди евра извоза из ЕУ и 43,2 милијарде увоза из Норвешке. Кад је ријеч о услугама тај однос између двије стране је износио, 17 милијарди извоза Уније у Норвешку напрема 13,3 милијарде евра увоза из Норвешке. Око 90 одсто норвешке нафте се прода у ЕУ. Норвешка је прије сукоба Русије и Украјине била други највећи добављач гаса ЕУ.

Међутим, приступ Заједничком европском тржишту ЕУ Норвежанима није бесплатан. Норвешка даје значајне доприносе ЕЕП и ЕФТА. Приступ овом тржишту је важан у тој мјери да је Норвешка у периоду од 2014. до 2021. Бриселу уплатила 2,7 милијарди евра. То је истовремено и један од разлога зашто Норвешка не би улазила у ЕУ. С обзиром на њен високи БДП вјероватно би морали више издвајати новца за функционисање ЕУ.

Обавезе

Чланство у ЕЕП и ЕФТА значи да Норвешка мора да поштује (преузима) око 20 одсто закона ЕУ. Ове ЕУ прописе, кад год доведу до “значајних нових обавеза”, мора да одобри норвешки парламент. То се често ради једногласно, а у већини случајева са великом већином. Норвешка такође учествује у многим европским програмима, тијелима и иницијативама. У Норвешкој се чују и размишљања да је Норвешка де фацто чланица ЕУ, са свим обавезама које то чланство подразумијева, али без представљања у парламенту ЕУ.

Оно око чега се већина људи слаже јесте да је Норвешка пришла најближе чланству у ЕУ, а да то заправо није. Додајмо да је у марту 2023. године Норвешка потписала и споразум о размјени риболовне квоте са Европском унијом. Осим тога обје стране су једна другој допустиле риболов у својим зонама. Иако имајмо на уму да досадашњи преговори ЕУ и Норвешке уопште нису били лагани и без напетости. Напротив, преговори чија је тема рибарство и квоте излова рибе увијек су под тензијама и очекивати је да ће и даље бити у наредним преговорима.

Такође, норвешки удио у снабдијевању Уније нафтом је значајан. У Европској унији очекују да им Норвешка повећа испоруке нафте и то дугорочно, након 2030. године.

Полемике

Приступање Европској унији и даље је питање за дуге дискусије у Норвешкој. Двије највеће странке (Лабуристи и Конзервативци) су за ЕУ, али неке странке и синдикати су против чак и чланства у ЕЕП, а камоли уласку у ЕУ. Рибари и фармери и даље се у великој мјери противе уласку. Стога било каква промјена изван постојеће статус љуо ситуације изгледа мало вјероватна у кратком року. Велики дио естаблишмента који је “За” ЕУ резултирао је тренутном ситуацијом, у којој Норвешка доприноси Унији исто колико и да је пуноправна чланица и ужива већину истих бенефиција.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.