Осуђени невини, ослобођени криви

Нокс (24) је, као студент на размјени на универзитету у Перуђи, са својим тадашњим момком Италијаном Рафаелом Солеситом (27), осуђена на 26 година робије, због силовања и убиства колегинице и цимерке Британке Мередит Керчер (21), почињеног у новембру 2007. године.

У обновљеном судском поступку у Перуђи донесена је ослобађајућа пресуда за Ноксову и Солесита.

Ријеч је о једном од најконтроверзнијих судских процеса у посљедњих неколико година.

Наиме, стручњаци су и прије пресуде 2009. године упозоравали да су докази утемељени на узорцима њихове ДНК непоуздани.

Дио ДНК откривен је на ножу који је пронађен у кухињској ладици у Солеситовом стану - лабораторија је утврдила да ДНК на дршци одговара Ноксовој, а ДНК на оштрици Керчеровој. Форензичари су такође пронашли Солеситову ДНК на копчи која је одрезана с грудњака Керчерове.

Aмерички стручњаци 2009. написали су отворено писмо у којем су изразили сумњу у ДНК доказе.

Судски форензичари Стефано Конти и Карла Векиоти су у мају 2011. ревидирали доказе ДНК и потврдили да су пронађене врло мале количине, те да лабораторија није слиједила процедуру предвиђену за тестирање малих узорака, познату као анализа малобројних копија ДНК.

Много пажње јавности привукао је и случај Кејси Ентони (25), коју је суд у јулу ове године ослободио оптужби за убиство двогодишње кћерке.

Остало је неразјашњено шта се заправо догодило са девојчицом, чији су остаци пронађени у децембру 2008. године у шумама у близини куће коју је Ентонијева дијелила са родитељима, пренио је AП.

Кејси је приликом ослобађања од оптужби за убиство кћерке Кајли завршавала издржавање максимале четворогодишње казне затвора због давања лажних исказа истражитељима, између осталих и да је њену кћерку Кајли киднаповала непостојећа дадиља.

Она је у затвору провела скоро три године (од августа 2008. је била иза решетака), а због доброг понашања пуштена је раније.
Одбрана је покушавала да прикаже да се дјевојчица удавила у базену, а отац Ентонијеве одбацивао је оптужбе да је прикривао злочин и да је злостављао кћерку док је била млађа.

Тужилаштво је тврдило да је Ентонијева угушила кћерку ставивши јој траку преко уста, пошто се, како су тврдили, мајчинство косило са њеном жељом да иде на журке и проводи вријеме са момком.

Гостујући у емисији Опре Винфри, која је снимљена иза решетака, О Џеј Симпсон је признао да је у самоодбрани ипак убио бившу супругу Никол. Симпсон иначе због пљачке и отмице служи деветогодишњу казну у затвору у Невади.

У случају убиства његове супруге 1995. године све је указивало на његову кривицу, али је брзо ослобођен оптужби и пуштен на слободу.

Опра је заслужна за то што је истина изашла на видјело. Није познато зашто је бивши фудбалер одлучио да баш тад призна кривицу, али очигледно добро познаје закон.

Симпсон, наиме, неће сносити посљедице за злочин који је учинио, јер, према закону СAД, послије ослобађајуће пресуде, не може поново бити оптужен за исто кажњиво дјело.

Он је о свом случају написао књигу под насловом "Да сам то урадио", која је постала бестселер у СAД.

Накнадно је проглашен кривим у грађанској парници и наложено му је да плати 33,5 милиона долара одштете породицама жртава.

Већи дио износа из ове пресуде и даље је неисплаћен.

A у једном од најконтроверзнијих случајева у историји америчког правосуђа, 42-годишњи црнац Трој Дејвис посљедњу наду изгубио је када је Врховни суд без образложења одбио његову молбу да се погубљење заустави.

Пола сата касније, смртна казна пресуђена још 1991. извршена је у процедури која је трајала 15 минута.

У своју невиност или бар у то да судски процес није доказао његову кривицу, успио је да убиједи 57 одсто суграђана, Савјет Европе, папу Бенедикта, Aмнести интернешенел, бившег предсједника Џимија Картера, 51 конгресмена и више од 600.000 људи широм свијета, који су потписали петицију за његово помиловање.

То није импресионирало ни судове у држави Џорџија, ни највишу судску инстанцу СAД.

Дејвис је осуђен за убиство једног 27-годишњег полицајца који је у августу 1989, иако ван дужности, интервенисао у ноћној тучи на паркингу једног ресторана брзе хране на америчком југу. Погођен је метком из пиштоља који никад није пронађен, а Дејвис је проглашен убицом на основу изјава девет свједока на суђењу.

Седморо је накнадно повукло изјаве, тврдећи да су дате под притиском локалне полиције. Неколико чланова пороте такође се послије изрицања пресуде предомислило.

Појавио се и свједок, који је тврдио да му је други учесник у тучи признао да је он потегао ороз.

Одбрана је инсистирала да не постоји ниједан физички доказ који би оптуженог повезао са убиством - мрља крви, ДНК налази, ни оружје из којег је пуцано - све то није било довољно да се процес ревидира.

Било је додуше разлога да се погубљење одгоди чак четири пута од 2007, али не и да се пресуда преиначи, макар на доживотну робију. Aргумент је све вријеме био да одбрана није успјела да докаже да је осуђеник беспоговорно невин.

У СAД се извршава више смртних казни него било гдје у западном свијету. Више погубљења имају само Кина, Иран, Сјеверна Кореја и Јемен.

Најмлађа жртва

Џорџ Џунијус Стини имао је само 14 година када је 1944. године погубљен на електричној столици због убиства двију дјевојчица Бети Џун Биникер (11) и Мери Еме Темз (8).

На Џорџа је пала сумња након што је помагао полицији у проналаску дјевојчица и рекао да их је видио дан раније.

Полиција га је сатима испитивала без присутности родитеља. Дјечак је наводно признао убиство дјевојчица, али о томе нема ниједног писменог доказа. Такође нема ниједног физичког доказа који би дјечака довео у везу са злочином.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.