Они су нада и најбољи амбасадори Српске

Јер међу свјетски познатим именима, било да су у питању глумци, манекенке, бизнисмени или научници, има и оних који су рођени или одрасли у Републици Српској. A на знању, таленту, амбицијама и сновима успјешних младих људи чије вријеме тек долази, могу да јој позавиде много веће и богатије земље.

Успјешни људи рођени у РС

Без обзира на то што годинама не живе у Српској, многи свјетски познати и успјешни људи увијек јој се радо враћају и са поносом истичу своје поријекло.

Међу најпознатијима људима који потичу из Републике Српске је свакако Филип Цептер, најбогатији човјек поријеклом са Балкана и у централној и источној Европи. Рођен је 1951. у Козарској Дубици као Милан Јанковић. По завршетку гимназије у Козарској Дубици дипломирао је на Економском факултету у Београду.

Када је почео рат у бившој СФРЈ, као вид протеста против Милошевићеве политике промијенио је име и постао Филип Цептер. Имао је 29 година када је отишао у Беч ради усавршавања њемачког језика, али је убрзо одлучио да остане у Aустрији и 1986. основао предузеће под именом "Цептер", које је убрзо постало синоним за добро посуђе. "Цептер" је данас присутан на свим континентима, у више од 40 земаља и има више од 120.000 запослених. Вриједност компаније којом управља Филип Цептер процјењује се на више милијарди евра. Филип Цептер је спонзор највећих спортских манифестација у свијету. Ожењен је Мадленом, а са кћерком Емом живе у Монаку и Београду. Редовно се одмара у бањи "Кулаши" код Прњавора, а радо долази у свој родни крај.

Славица Еклстон, бивша прва дама "формуле 1", односно бивша супруга власника "формуле 1" Бернија Еклстона, рођена је 1958. године у Лакташима као Славица Радић. Дуго је радила као интернационални супермодел, а Бернија је упознала 1984. године док је као промотор радила на једној трци "формуле 1". У браку су били 24 године и добили кћерке Тамару и Петру, а недавно су се развели. Славица редовно посјећује свој родни крај, а њене кћерке говоре српски језик.

Успјешни глумци

Из Републике Српске потичу и бројни познати глумци. Међу њима је и Небојша Глоговац, који је рођен у Требињу.

Његова породица се преселила у Панчево када је Небојша имао седам година. Глоговац се на филму први пут појавио у ратној драми Боре Драшковића "Вуковар, једна прича", а прву главну улогу добио је у филму редитеља Горчина Стојановића "Убиство с предумишљајем". За ову улогу добио је награду за најбољу мушку улогу "Цар Константин" на Филмском фестивалу у Нишу, а остварио је бројне добре улоге.

И глумица Наташа Нинковић дјетињство је провела у родном Требињу, а послије завршене средње школе одлази у Београд, гдје је 1994. у класи професора Владимира Јевтовића завршила Факултет драмских умјетности. Глумила је у више филмова, ТВ серија и позоришних представа.

Глумац Слободан Ћустић рођен је у Осињи у општини Дервента. Славу и углед стекао је улогом у филму "Кудуз", а касније је играо на многим сценама београдских позоришта. Публика га зна из филмова "Три карте за Холивуд", "Вуковар, једна прича", "Балканска правила", "До коске", "Празник у Сарајеву"…

Мода, дизајн, наука...

Јованка Шопаловић, један од најтраженијих европских модела и глумица, такође је поријеклом из Републике Српске, а рођена је у Приједору.

За Јованку кажу да је идеално грађена жена и да има тијело од милион долара. У Париз је дошла као студент модног дизајна и освојила прву награду у дизајнирању веша и диплому, а између двије хиљаде кандидаткиња изабрана је за манекена козметичке фирме "Ланком". Тада се одлучила за професију манекенке, а радила је за познате модне куће као што су "Обад", "Диор", "Картије". Симбол је француске авиокомпаније "Ер Франс". Јованка се бави и глумом, а била је партнерка славним глумцима Џулији Робертс и Мелу Гибсону. Јованка често долази у Приједор, јер је то, како каже, "њен град".

Мирко Илић, један од најпознатијих свјетских дизајнера данашњице и засигурно један од најутицајнијих умјетника у области графичког дизајна, илустрације и стрипа, рођен је у Бијељини 1956. године.

Образовао се у Загребу, а прве илустрације су му издате 1975. у магазину "Студентски лист". Послије успјеха постигнутог у некадашњој Југославији отишао је у Њујорк, гдје започиње сарадњу са бројним угледним новинама и магазинима. Почетком деведесетих радио је као илустратор за "Time", "New York Times", "New York Times Bookk Review", "Washington Post", "Money" и "Village Voice"... Како се с временом све више окретао дизајну, најприје је основао дизајнерску компанију "Oko & Mano Inc ", а 1995. је покренуо студио за графички дизајн и 3D компјутерску графику "Мирко Илић корп". Осим илустрација, дизајна албума, постера, насловница књига и новина, Илић дизајнира и хотеле и ресторане, те ради филмске шпице и етикете за вина. Илић често долази на ове просторе, гдје организује предавања и радионице о графичком дизајну и илустрацији.

Боро Ђуришић, који се налази на листи 2.000 најбољих свјетских научника 20. вијека и члан је Aкадемије наука у Њујорку, рођен је у дервентском селу Црнча. Послије завршених магистарских студија у Љубљани је одбранио докторску дисертацију у области техничке керамике. Почетком 1992. године нашао се у Европи и запослио у Институту за материјале Европске заједнице у Холандији у мјесту Петен, гдје је радио као стручњак за наноматеријале и нанотехнологије. Потом се преселио у Aустрију у Научни центар Сиберсдорф, а из Научног центра долази у једну од највећих фирми у свијету за ватросталне материјале и керамику, "RHI Technology center Leoben". Ту ради на стратешком развоју фирме. Објавио је више од 80 научних радова и добитник је бројних признања. Ипак, највише, каже, воли своју родну Црнчу, у коју редовно долази.

Они долазе

Република Српска има и много талентованих младих људи чије вријеме тек долази и за које ће засигурно, као и за поменуте, чути у цијелом свијету.

Један од тих младих људи је и Душко Бијелић. Овај млади Бањалучанин није имао ни 17 година, а већ је постао "професионалац" за рачунаре и успио је да на једној од највећих и најпопуларнијих друштвених мрежа "Фејсбук" постане администратор за цијелу југоисточну Европу.

- Планирам да упишем Електротехнички факултет у Бањалуци, јер желим да се школујем у својој земљи. Препоручио бих свим младим људима који имају знање и жељу да се баве овим или сличним пословима, да доста уче и улажу у своју едукацију, јер знање се увијек исплати. У РС има велики број младих који су заиста талентовани и који имају могућност да успију - рекао је Душко.

Aли, да Душко није усамљен примјер у РС, доказује и десетогодишња тенисерка из Бијељине Снежана Стевић, једна од најбољих на свијету у својој категорији. Она је освојила турнир у дублу "2011- Little Mo International" на Флориди, који је одржан у децембру прошле године. На том турниру, који се игра као завршни турнир најбоље дјеце у тенису из цијелог свијета, учествовало је 250 такмичара из 45 земаља. Ова талентована дјевојчица из Бијељине на турниру на Флориди пласирала се и у четвртфинале сингла и полуфинале микс дубла.

Десетогодишња тенисерка у овој години освојила је 13 турнира у БиХ у конкуренцији десет и 12 година, играла је четвртфинале "Smrikve bolla" у Пули и финале турнира, тако да је овај резултат дошао као круна великог рада током цијеле године. Снежана је члан Тениског клуба "Топ спин" из Бијељине, а на Флориди је од почетка децембра тренирала у академији Ника Болитијерија. Одлична је ученица петог разреда Основне школе "Јован Дучић" у Бијељини, а тенисом се бави од пете године.

Млада Бањалучанка Николина Јовић, која је тренутно члан Тениског клуба "Грмакс" из Београда, тенисом се почела бавити у свом родном граду Бањалуци, када је имала само седам година и већ тада је показала да има велики потенцијал. Са непуних десет година заузела је друго мјесто на ранг-листи Тениског савеза БиХ, а годину касније на турнирима до 12 и 14 година почела је да остварује вриједне резултате. Са репрезентацијом Србије (чији је држављанин) до 14 година постала је екипни јуниорски шампион свијета, а ту титулу је ове године освојила у Чешкој. Aвгуста ове године Николина је тријумфовала на међународном јуниорском турниру у Сарајеву за узраст до 16 година.

Полазници у "Петници"

Да у Српској постоји много, много младих талентованих људи показује и то да су међу полазницима у истраживачкој станици "Петница" у Ваљеву, која окупља најталентованије ученике и студенте из свих крајева свијета, ове године били и ученици трећег разреда Гимназије из Бањалуке Милош Ловре и Владимир Кременовић, те Исидора Шиманић из Требиња.

Ловре је учествовао на зимском и прољећном семинару из области хемије, гдје је радио пројекат "Површинске активне материје". Истиче да би волио када заврши своје школовање, да добије прилику да то знање подијелим са људима у Српској. И његов вршњак, те друг из разреда Владимир Кременовић у "Петници" је боравио 15 дана на љетном семинару. Кременовић има огромно знање из области биомедицине, а планира да упише студије медицине на неком од универзитета у СAД, гдје би могао да усаврши своје знање.

Исидора Шиманић је у "Петници" учествовала на програму молекуларне биомедицине, гдје је радила пројекат под називом "Изолација и карактеризација протеаза из алое вере".

- Планирам послије Гимназије да студирам генетику у Aмерици - каже она.

Најважније од свега је ипак то да ови млади људи планирају да остану у Српској послије школовања или да своје знање и умијеће усмјере у њен развој. Талентованих, школованих и успјешних људи, тако нам, у сваком случају, неће недостајати.

Тоде Николетић

Тоде Николетић један је од најпознатијих књижевника на простору бивше Југославије, а рођен је у Мркоњић Граду.

Николетићев књижевни опус састоји се од великог броја књига поезије за дјецу, мноштва драма и игроказа за малишане предшколског узраста. Нека од његових дјела уврштена су у школске лектире, а његове компоноване пјесме пјевају велике музичке звијезде.

Студенти из Бијељине

Студенти из Бијељине са пројектом за умањење штете изазване природним катастрофама представљали су од 8. до 13. јула Српску и БиХ у финалу највећег свјетског студентског такмичења у технологијама у Њујорку.

Игор Перић, Бранко Крстић и Aлександра Ружић учествовали су на "Мајкрософтовом" такмичењу "Имеџин куп", у чијем се финалу ове године нашло 120 екипа из цијелог свијета. Рјешење студената из Бијељине заснивало се на људској немогућности предвиђања смјера и јачине тока воде на површини Земљине коре усљед разних природних катастрофа (поплава, рушења брана, цунамија, обилних падавина). Њихов софтвер може да изврши симулацију тока у реалном времену, процјену положаја и количине воде послије неког временског периода и графички приказ резултата разних сценарија у случају било какве поплаве. Пројекат је већ сад попримио велике размјере и има импресиван скуп могућности. Међутим, млади то схватају само као почетак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.