Омер Бранковић: Проблем избјеглих трајаће још 15 година

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" министар за људска права и избјеглице Републике Српске Омер Бранковић.

- Међутим, донатори и међународна заједница су све мање присутни и средствима која имамо, не буде ли се нешто значајније мијењало, не можемо ријешити проблем избјеглих и расељених лица за сљедећих десет до 15 година. Једини излаз је да се БиХ задужи кредитно од 400 до 500 милиона марака - истакао је Бранковић.

* ГЛAС: Да ли је данас, 15 година послије потписивања Дејтонског споразума, илузорно говорити о повратку?

БРAНКОВИЋ: Ни 15 година послије потписивања Дејтона проблеми избјеглих и расељених лица нису ријешени. Према подацима Министарства за људска права и избјеглице БиХ, још има 46.000 захтјева породица које желе да се врате у своја пријератна мјеста живота. Углавном су до прије неколико година проблеме избјеглица рјешавали ентитети, а држава са своје стране није издвајала никаква средства. У посљедње три године у овај процес се укључила и држава, и ове године је буџетом издвојила 38 милиона марака, па уз средства која за повратак издвајају ентитети и дистрикт Брчко, као и локалне заједнице, тај износ достиже 80 милиона марака. Донатори и међународна заједница су све мање присутни, и средствима која имамо, не буде ли се нешто значајније мијењало, не можемо ријешити проблем избјеглих и расељених лица за сљедећих десет до 15 година. Једини излаз је да се БиХ кредитно задужи од 400 до 500 милиона марака, да би се ови проблеми могли ријешити. Ревидираном стратегијом предвиђено је да се закључно са 2014. годином ријеши проблем повратка избјеглица и коначно каже да је Aнекс седам Дејтонског мировног споразума спроведен.

* ГЛAС: Када је ријеч о стратегији, и у њој постоји камен спотицања јер, једноставно, странке из ФБиХ не желе на равноправан начин да третирају опредјељење избјеглих и расељених за останак, што је дејтонско право као и повратак. Како коментаришете ту чињеницу?

БРAНКОВИЋ: Ревидирана стратегија, на којој се радило двије године и у чију израду је било укључено више од 50 што међународних што ентитетских представника, и у другом читању у Дому народа Парламента БиХ враћена је из техничких разлога. У тој стратегији предвиђен је равноправан третман и повратка и останка људи који желе да се врате или остану у садашњим пребивалиштима. Предвиђено је да се формира фонд на нивоу БиХ за правичну надокнаду уништене имовине. Када се усвоји стратегија, мораће и закони доживјети одређене промјене.

* ГЛAС: Представници ОЕБС-а тврде да је процес повратка имовине онима који желе да се врате у РС реализован у великим процентима.

БРAНКОВИЋ: Представници међународне заједнице су у свим општинама у РС провјеравали поврат имовине и констатовали да је 99,9 одсто имовине враћено. Једино нису враћени случајеви за које се воде судски спорови. Међутим, и поред повратка кућа, станова и друге имовине, још увијек има доста посла да се оне обнове да би људи у њима могли живјети.

* ГЛAС: Када је ријеч о поштивању људских права повратничке популације, каква је, према Вашим сазнањима, ситуација у РС, а каква у Федерацији БиХ?

БРAНКОВИЋ: Ми у РС имамо одређене грантове за помоћ повратку Срба у ФБиХ. Међутим, када је ријеч о проблемима запошљавања, то је проблем цијеле БиХ, не само повратника него и домицилног становништва. Док фабрике не почну да раде, тешко је очекивати неке помаке. На нама свима је да учинимо све да би привреда кренула напријед и да се створе економски услови за запошљавање и нормалан живот.

* ГЛAС: Поменули сте да је 46.000 породица изразило жељу да се врати. Какав је однос тих захтјева међу ентитетима?

БРAНКОВИЋ: Постоји већи број захтјева оних који желе да се врате у Федерацију БиХ него што је захтјева за повратак у РС.

* ГЛAС: Aко све институције буду на нивоу задатка, да ли ће крај 2014. године бити и крај приче о избјеглицама?

БРAНКОВИЋ: Према ревидираној стратегији, 2014. година би требало да се закључи са ријешеним питањем избјеглица. Оптимиста сам ако све институције, а не само министарства за избјеглице и расељена лица, буду радиле свој посао. Не може само једно министарство да ријешити проблем повратка.

Продаја имовине

* ГЛAС: Како коментаришете чињеницу да се велики број повратника послије обнове имовине опредјељује за њену продају?

БРAНКОВИЋ: Нажалост, то су неумитне чињенице, па се понекад стиче утисак да је процес повратка узалудан посао јер послије годину, двије они којима је имовина обновљена је продају. Чињеница је да људи не могу да нађу запослење, па продају имовину. Мора се више учинити да би се људи запошљавали и ако им се не може наћи посао у неком предузећу или на другом мјесту у администрацији, мора се наћи начин да се стимулише обрада земље да би људи могли живјети од својих имања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.