Олакшана путовања туристима, студентима и бизнисменима

Надлежни процјењују да би становници БиХ одлуци о укидању виза могли да се обрадују средином сљедеће године. Томе ће се, свакако, највише обрадовати они који су често пред свако путовање стајали у дугим редовима испред амбасада у БиХ, не знајући да ли ће им и на колико дуго виза бити одобрена.

Мапа пута

Руководилац радне групе Савјета министара БиХ за либерализацију визног режима Самир Ризво рекао је "Гласу Српске" да су услови које је свака од земаља западног Балкана (БиХ, Србија, Црна Гора, Македонија и Aлбанија) требало да испуни, да би била увршћена на листу земаља чијим држављанима није потребна виза за путовање у земље "шенгена" дефинисани у мапама пута које су појединачно уручене свакој од поменутих земаља.

Мапа пута је уручена БиХ у јуну 2008. године. Као и за сваку другу земљу, услови из мапе подијељени су у четири блока.

- Први блок се односи на безбједност идентификационих докумената и биометријске путне исправе, односно пасоша. Други блок садржи услове који се односе на управљање границом, управљање миграцијама и азилом. Трећи блок садржи услове из области јавног реда и безбједности, а четврти услове у вези са спољним односима и људским правима. Укупно се у сва четири блока налази 174 захтјева које је потребно испунити, односно достићи европске стандарде - појаснио је Ризво.

Савјет министара БиХ након што је добио мапу пута, казао је Ризво, усвојио је Aкциони план за испуњавање услова који је предвидио да се сви услови испуне до краја 2009. године.

Према садашњем стању ствари, додао је, постоји велика вјероватноћа да ће сви ти услови и бити испуњени до краја ове године и да ће Aкциони план бити испуњен у потпуности у задатом року.

Систем издавања биометријских пасоша у БиХ био је један од малтене најзначајнијих услова из мапе пута.

Систем је у функцији од 1. јула ове године, а прва уручења биометријских пасоша услиједила су 19. октобра. Биометријски пасош, за разлику од садашњих путних исправа има чип који садржи основне податке о власнику путне исправе те отисак прста или снимак шаренице ока. Биометријски пасош кошта 40 марака.

Повластице и контроле

Када ЕУ укине визни режим, према ријечима Ризве, то ће за становнике БиХ значити да могу да путују у земље "шенгена" без виза и да могу да бораве тамо до 90 дана без икаквих додатних формалности или додатних докумената.

- Ову повластицу ће моћи да уживају само грађани који имају нови биометријски пасош. За улазак у шенгенски простор на граници може бити затражено од њих да докажу услове за улазак односно да докажу да имају довољно новца и да су испунили друге услове потребне за боравак - рекао је Ризво.  

За особе које имају биометријске пасоше не постоје додатни финансијски или административни захтјеви да би слободно могли да путују у шенгенске земље.

Међутим, сва стандардна правила за улазак држављана трећих земаља у "шенген" простор су и даље на снази.

Грађани тако могу очекивати питања као што су: "Гдје се иде? Код кога? Из ког разлога?", и да се провјери има ли путник довољно средстава за путовање. Дакле, постоје уобичајене мјере граничне контроле на спољним границама ЕУ, док на унутрашњим нема контроле.

- Цијена "шенген" визе за наше грађане је 35 евра а захваљујући Споразуму о визним олакшицама који је ступио на снагу 1. јануара 2008. године то је 50 одсто цијене коју плаћају грађани земаља које немају закључен такав споразум са ЕУ, истакао је Ризво.

Рад и туризам

Према ријечима директора Дирекције за европске интеграције БиХ Невенке Савић када на снагу ступи безвизни режим, и становници БиХ почну да путују без виза у земље бијелог "шенгена" уз посједовање биометријског пасоша, треба отклонити заблуду да се у земљама Европске уније тада може засновати радни однос.

Та путовања могу бити туристичка или нека друга врста посјете земљама ЕУ.

Она је навела да БиХ ускоро треба да добије извјештај мониторинг мисије која је пратила први блок испуњавања услова из "мапе пута" који се односи на безбједност идентификационих докумената, а на прољеће се очекују још двије посјете мониторинг мисије које ће да потврде да ли се испуњени услови и спроводе у БиХ.

- Aко не буде примједби на спровођење услова, одлука о безвизном режиму за БиХ могла би да буде донесена крајем јуна наредне године - истакла је Савићева.

Вишеструка корист

Професор Економског факултета у Бањој Луци Вујо Вукмирица сматра да је реално очекивати да БиХ у другој половини идуће године добије безвизни режим. Он каже да ће укидање виза имати вишеструку корист за становнике Српске јер ће значити слободно кретање људи.

- То даље значи и да је слободно кретање пословних људи, односно роба и капитала, што ће све скупа имати огроман значај за РС и БиХ. Наши грађани су и до сада су већином путовали у земље Европске уније и сасвим сигурно да ће им те земље укидањем виза бити много приступачније. Ефекат који ће имати укидање виза је немјерљив јер ће велики број грађана који иначе није путовао сада имати прилику за то - истакао је Вукмирица.

Додао је да ће се корист од укидања виза видјети и на примјеру Србије - колико ће људи путовати за вријеме новогодишњих и божићних празника, као и за вријеме зимске туристичке сезоне.

Он каже да већина младих из РС, али и професора уопште није имала прилику да путује. Он каже да ће укидање виза значити и већу стабилност и сигурност РС у оквиру земаља чије јој се границе отварају. 

Пословни људи

Предсједник Привредне коморе РС Борко Ђурић рекао је да ће укидање виза за пословне људе који су приморани да често путују бити велико олакшање.

- Сви који имају потребу да контактирају и комуницирају са ино-фирмама имају огроман проблем да обезбиједе визе јер се често догађало да људи изгубе два дана да обезбиједе визу, а да им треба само један дан да обаве посао - истакао је Ђурић.

Додао је да се укидањем виза омогућује правовремено путовање, односно онда када људима треба, а не када им нека администрација то омогући.

- Често смо били препуштени самовољи и селекцији неких трећеразредних чиновника у појединим амбасадама које издају визе, гдје су они одлучивали ко и када ће добити визу. Укидањем виза омогућиће се један нормалан проток људи на тржиште које је нама веома интересантно - казао је Ђурић.

Он је рекао да није риједак случај да су послови пропадали због немогућности добијања виза. Посебно изражен проблем је, каже, у области грађевинарства с обзиром на то да је значајан број људи из РС ангажован на раду у Њемачкој.

- Дешавало се да су људима који добију посао на девет мјесеци одобраване визе на три мјесеца или их уопште нису добијали. Никоме није било јасно из којих је то разлога, а то сигурно прави велике проблеме онима који организују посао - нагласио је Ђурић.

Поред тога, каже он, људи који су требали да иду на одређене стручне семинаре или сајмове веома често су били одбијани или могли да иду на свега неколико дана.

Студенти

Предсједник Омладинског савјета РС Милан Грубор каже да ће укидање виза велики значај имати и за младе из РС од којих већина није имала прилику да путује у било коју европску земљу.

- Велики проблем са визама до сада је био то што смо у одређеним амбасадама третирани као грађани "петог реда" и мислим да ће њихово укидање у великој мјери помоћи младима да нормално путују и буду саставни дио неке нове европске перспективе и европске заједнице скоријој будућности - истакао је Грубор.

Он је рекао да је предуслов за студирање мобилност студената јер се без тога не може стећи довољно искуства, те да ће укидање виза бити први искорака ка томе.

Отварање граница

Отварање граница ЕУ договорено је у луксембуршком градићу Шенген, 14. јуна 1985. године, потписивањем Шенгенског уговора.

На броду "Принцеза Мари Aстрид", на рјечици Мозел на тромеђи Француске, Њемачке и Луксембурга потпис су ставили представници те три државе, као и представници Белгије и Холандије. Тиме је ова петорка договорила да се њихови држављани могу слободно кретати по било којој од земаља потписница, а да на границама не морају да показују документа.

Временом су се придруживале и остале државе, па их у шенгенском друштву сада има 25.

Иако је уговор потписан прије 24 године, границе су се у пракси избрисале тек 1995. године. Тада је то учинила поменута петорка, уз Португалију и Шпанију. Италијани и Aустријанци престају са контролама на прелазима 1997. године, а Грци 2000. Потом се 2001. године прикључују Данска, Финска и Исланд, а 2008. године Словенија, Мађарска, Чешка, Словачка, Пољска, Летонија, Литванија, Естонија и Малта. Посљедња се придружила ове године Швајцарска. Грађани Србије од 19. децембра такође ће моћи да путују у земље "шенгена" без виза.

Преостали услови

Ризво је истакао да је потребно још да се усвоје измјене и допуне Кривичног закона БиХ којима ће се унаприједити и ускладити правни оквир са међународним стандардима у областима борбе против организованог криминала, борбе против трговине људима и конфискације незаконито стечене имовине.

- Након што буду усвојене измјене и допуне овог закона, биће потребно да се ускладе и ентитетски закони и закон Брчко дистрикта. Приједлог закона је већ у Парламенту БиХ - рекао је Ризво.

Ризво је додао да треба извршити преостала именовања директора и замјеника директора у складу са законима о реформи полиције из 2008. године те успоставити систем за електронску размјену података између полицијских агенција. Споразум о овом питању је постигнут између свих полицијских тијела и потребно је да се спроведе.

- Морамо да укинемо и ентитетске омбудсмане и обезбиједимо ефикасно функционисање омбудсмана БиХ - навео је Ризво.  

Бијела и црна листа

Савјет ЕУ донио је 2001. године уредбу којом се уводе "бијела и црна шенген листа". Они са бијеле листе могу да путују без виза док ови други морају да имају наљепнице на путним исправама. Ову уредбу Савјет ЕУ донио је како би се Европа заштитила од нелегалних миграција.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.