Ола Флиум: Нема рата са само добрим и само лошим момцима

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" редитељ Ола Флиум, аутор документарног филма "Сребреница - издани град".

Документарац од два наставка емитован је на ТВ NDK, послије чега је изазвао бурне реакције, не само у Норвешкој, већ и у другим земљама, јер је приказао и другу страну рата у БиХ.

* ГЛAС: Како сте дошли на идеју да обрадите тему која је представљена у филму "Сребреница - издани град" и који је био повод филма?

ФЛИУМ: Као и остатак Европе и ми смо били ужаснути звјерствима које су починиле све стране у рату у БиХ. Посебно је шокантна била Сребреница. Био сам у Србији и БиХ неколико пута с намјером да покријем та догађања и направим документарац. Послије онога филма који смо направили за Би-Би-Си 2004. године, открили смо да постоји много комплекснија прича о рату. Нисмо тада урадили интервју ни са ким из српске војске, али смо одлучили да то урадимо касније. Након што смо отишли у Сребреницу на сахрану жртава 2007. године први пут смо чули да њихови рођаци не само да криве убице, српске војнике, већ да оптужују и своје вође за издају. Један од њих рекао је тачно ово: Aлија нас је све сахранио. Наше колеге из БиХ су такође биле запањене овом изјавом. Постали смо веома знатижељни и почели смо да истражујемо.

* ГЛAС: О чему сте размишљали када сте режирали овај документарни филм и да ли сте унапријед размишљали о реакцијама које би он могао да изазове?

ФЛИУМ: За нас је веома важно да ово буде независни филм. Цијели се тим састоји од веома искусних новинара из Сарајева и Зенице, као и из Велике Британије, Норвешке и СAД. Жељели смо да развијемо сребреничку причу и представимо више војну и политичку причу. Ускоро је постало јасно да ће баш фокус бити на "унутрашњој причи" о ономе што се дешавало око Сребренице прије 11. јула 1995. године. Такође смо одлучили да већи дио приче испричају сами људи из БиХ. Очекивали смо, до одређеног степена, многе реакције још од када смо рекли да ћемо испричати комплекснију причу. Нема рата са само добрим и лошим момцима. Модерни ратови, као што је онај у БиХ, су углавном цивилни ратови и ратни злочини се дешавају на свим странама. Као независни новинар нисам могао да ћутим о лошим стварима које су починили такозвани добри момци. Видите то сада веома јасно у Либији. Многи "добри момци", Гадафијеви непријатељи, које подржавају Норвешка и NATO, убијају и муче невине афричке раднике. Као новинари морамо да извјештавамо о овоме, па чак и када су "наши момци" они који су починили ратне злочине. Најстарији члан нашег тима, новинар и пуковник Роџер Чарлс је вијетнамски ветеран. Након што се пензионисао у америчким маринцима, постао је новинар истраживач. Видио је много хипокризије и корупције у војним ранговима и одличио је да открије прљаве мале тајне. Данас је он један од најцјењенијих истраживача који се баве аферама у војсци. Осим што ради са нама на причи о одлагалиштима тајног оружја у Тузли, његов документарни филм "Aллиес анд лиес" је био централни у откривању малтретирања затвореника у Aбу Гхраиб затвору у Ираку. Роџер је набавио фотографије и направио причу заједно за тимом CBS-а. За то су награђени најпрестижнијом ТВ наградом у СAД - наградом "Пеабодџ ањард". Aмеричка влада покушала је да спријечи емитовање и они су названи антипатриотама. Према томе, није било изненађења када је наша прича, која је веома критична према улози "оца нације" Aлије Изетбеговића, "браниоца Сребренице" Насера Орића и већине лидера у БиХ током рата изазвала олују. За нас је најважније то да то није просрпска прича. Убијање бошњачких мушкараца и младића је ужасан ратни злочин, као и убијање Срба око Сребренице 1992. и 1993. године. Ти су догађаји најзначајнији у анализи онога што је касније постало познато као геноцид.

* ГЛAС: Да ли је било тешко саставити све дијелове слагалице да би се заокружила ова прича?

ФЛИУМ: Било је веома тешко. Одлучили смо да наши извори буду примарни извори, што значи да нико не смије да буде анониман и да наши методи буду транспарентни и кредибилни. Бошњачки новинари требало је да буду ти који ће напустити "ратне ровове", прећи на српску територију и истражити само тако тешку причу. На тај смо начин отежали себи, али смо осјећали да рат у БиХ није састављен од гласина и секундарних извора и да би било шта осим примарних извора било траћење времена. Чињеница да смо изабрали војни фокус није нам такође помогла у покушају да испричамо причу. Много прича и даље су војне тајне и зна их само мали круг људи. С обзиром на то да и даље постоје комисије, трибунали и судски случајеви који се односе на ратно вријеме, многи људи су се одлучили да ћуте, јер су били забринути за своју безбједност или да ће бити процесуирани. Такође је у земљама NATO-а много ових ствари још тајна. На примјер, огроман прилив муџахедина који укључује директно СAД и арапске партнере. Такозвана политика зеленог свјетла коју је усвојила Клинтонова администрација и дозволила да се оружје из Ирана и других "оператера" шверцује у БиХ и крши УН ембарго, такође је још у мраку. Имали смо срећу да имамо два најискуснија, независна и храбра новинара из БиХ у свом тиму. Заједно са њима смо успјели да наговоримо многе играче да отворено говоре. Ипак, и даље постоји много неиспричаних прича и војних тајни на свим странама.

* ГЛAС: Шта је било најтеже током снимања?

ФЛИУМ: Као што сам већ напоменуо, тајновитост која и даље окружује неке војне операције које су изведене током рата у БиХ. Ипак, најтежи тренутак током снимања био је када смо се сукобили са љутитим српским ветераном који је мислио да смо муслимански шпијуни. Тада је било разлога да се забринемо.

* ГЛAС: У овом филму је приказана сасвим једна друга страна истине?

ФЛИУМ: Има превише истине у БиХ. Требало би да буде само једна. Постоје храбри новинари, академици и интелектуалци који су покушали да истражују о и испричају непристрасне приче. Веома мало политичара чини исто то. Они су се изгледа заглавили у националистичко-религијској и ратној реторици која држи отвореним ратне ровове. Неки су људи моје колеге називали четницима, пријетили су да ће нас убити, одвући нас пред суд, а неки су чак тражили у Хагу да се стопира приказивање филма. Мржња је била невјероватна. Ми не морамо да живимо с тим, али одајем највеће дивљење својим храбрим колегама у БиХ.

* ГЛAС: Представници Бошњака и даље негирају и сматрају да је филм урађен на неистинама? Да ли је неке истина забољела?

ФЛИУМ: Мислим да је истина најзлоуопотребљиванија ријеч у свијету и да БиХ није изузетак. Преферирам ријеч чињенице. Чињенице никада не вријеђају. Свако има право на то да му се не свиђа наш филм, али је тешко игнорисати чињенице.

* ГЛAС: Сматрате ли да ће теза да су Срби криви за све опстати у оном облику у којем је била од завршетка рата?

ФЛИУМ: Наш филм није цијела истина о томе шта се догодило прије пада Сребренице, али је балансиранија верзија догађаја. И даље остаје да су неки Срби чинили ратне злочине, али је такође било и Срба који су жртве.

* ГЛAС: Било је оптужби на Ваш рачун да филм умањује злочин у Сребреници. Како то коментаришете?

ФЛИУМ: Филм је добио доста подршке од нордијских и земаља ЕУ. Нема шансе да би они подржали филм који је пун лажи.

* ГЛAС: Како коментаришете протесте бошњачке дијаспоре у Шведској и Норвешкој послије приказивања филма?

ФЛИУМ: То је тачно. На примјер, на "Фејсбуку" у Шведској против филма је било 13.000, а за 16.000 корисника.

* ГЛAС: Да ли чврсто вјерујете у чињеницу коју сте навели у отвореном писму, а у којем сте рекли да је бошњачко руководство издало народ у најодсуднијем тренутку?

ФЛИУМ: Да, и то на начин који сам описао у филму. Имали смо неколико извора са бошњачке стране који су нам рекли како.

* ГЛAС: Шта је порука Вашег филма?

ФЛИУМ: То је прича са нијансама. Такве приче су сакривене у сваком рату. Шта се дешавало у и око Сребренице прије њеног пада мало је познато. Жељели смо да испричамо ту причу и храбри бошњачки извори су нам помогли. Дивим им се због тога.

* ГЛAС: Недавно сте изјавили да радите на књизи која је базирана на истраживању?

ФЛИУМ: Да, много нашег истраживања није се уклопило или није нашло мјеста у филму.

* ГЛAС: Можемо ли очекивати и неке нове наставке приче о Сребреници или неком другом дијелу БиХ из периода рата?

ФЛИУМ: Наравно. Много је ратних прича у БиХ и на Балкану које нису испричане како треба.

* ГЛAС: Очекујете ли да ће овај филм бити приказан на некој од телевизија у БиХ?

ФЛИУМ: Надам се.

* ГЛAС: Која је, према Вашем мишљењу, најјача сцена у овом документарном филму?

ФЛИУМ: То је реченица која је дошла од ожалошћеног рођака сребреничке жртве: "Aлија нас је све сахранио".

Утисци

* ГЛAС: Какво је Ваше мишљење о БиХ?

ФЛИУМ: Веома сам задивљен БиХ и Балканом. Имам веома добре пријатеље на свим странама и једва чекам да се вратим. Ту су одлична храна и пиће и љубазни људи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.