Охридски бисери у дугиним бојама

Охридско језеро и град Охрид налазе се на списку 24 свјетске баштине УНЕСКО-а. Ипак, град и његово окружење за сада су одредиште само добрих познавалаца историје и природних љепота овог простора.

Град је смјештен на сјевероисточној обали Охридског језера, на једној од хрида, по којој је и добио име (словенска ријеч „во хрид" – на брду). Природни услови и повољне климатске прилике, много сунчаних дана, мало влаге, без магле и повољним ваздушним струјањем разлог су што је овај простор одувијек био насељен, али и што је данас посјећен туристима.

Охридско језеро, или како га зову "македонско море", по свом настанку је најстарије језеро у Европи. Налази се на 690. метара надморске висине и окружено је планинама Мокра, Јабланица и Галичицом која је уједно и Национални парк. Са завидном површином и просјечном дубином од 164 метра, језеро је богато разноврсном флором и фауном, а Охридска пастрмка је њен заштитни знак. Пастрмка је заштићена законом и забрањено је њено изловљавање. Ипак, рибари је крадом лове и на црном тржишту њена цијена достиже и до 20 евра по килограму.

У непосредној близини града налазе се и познати Биљанини извори који су опјевани у пјесми "Биљана платно белеше".

Када је ријеч о богатом историјском насљеђу Охрида, оно је резултат доброг географског положаја и природног окружења. Овај простор је био сјециште бројних народа који су ту живјели и пролазили, што се види у данашњој културној и демографској разноликости. Ту осим Македонаца живе и Aлбанци и Турци, а примјетан је утицај српске, грчке и бугарске културе.

Постојање живота и рада људи на овом простору датира још од прије нове ере, а из античког периода су остаци насеља, Aнтичког позоришта (које се и данас користи за културне манифестације) и ранохришћанских базилика са бројним мозаицима. Велики број споменика културе датира из периода средњег вијека када је овај град и био најразвијенији у својој историји.

 Најдоминантнији споменик је Самуилова тврђава, која се налази на највишој тачки града. У самој тврђави тренутно се обављају археолошка ископавања која расвјетљују историју овог града, а у току је и њена реконструкција. Са тврђаве према језеру воде бројна камена степеништа и калдрме. Са лијеве и десне стране налазе се старе куће, изграђене у стилу карактеристичном за овај простор.

У граду је и велики број цркава и манастира који плијене пажњу својим изгледом, архитектуром, али и лијепо уређеном унутрашњости, фрескама, мозаицима и иконостасима. Црква Свете Софије изграђена је у 11. вијеку на темељима ранохришћанске базилике и једна је од највећих средњовјековних цркава изграђених на овим просторима. Пажњу посјетилаца највише привлачи црква Светог Јована Канео. То је мања средњовјековна црква на хриди изнад језера. Изграђена је у 13. вијеку, има хармоничне облике грађе и лијепе фреске.

Ништа мање није значајна ни средњовјековна црква из 13. вијека Богородице Перивлепте, у којој се вјенчао српски краљ Драгутин. У непосредној околини Охрида налазе се и средњовјековни манастири Свети Наум, Заум, Калиште и други.

Најживљи дио града је стара чаршија, која почиње од трга на пристаништу и до данас је задржала старински изглед. Ту су продавнице, радње са сувенирима, ресторани са традиционалним јелима, књижаре и друге.

На тргу се налазе споменици заштитнику Охрида светом Клименту Охридском и светим Ћирилу и Методију, који је обиљежје града Охрида.

У граду су до данас сачувани и неки стари занати као грнчарство који је у прошлости био јако добро развијен, резбарство које има дугу традицију, филигранство и други.

Охрид је чувен и по бисерима који се израђују и дорађују у многобројним радњама. Површина охридског бисера свијетли у свим дугиним бојама, а његова израда тајна је породична традиција која се преноси "са кољена на кољено".

Охрид је познат и по својим културним и спортским манифестацијама, као што су "Охридско лето", "Балкански фестивал" и "Охридски пливачки маратон".

Биљанини извори

Некада је, према легенди, у замку изнад језера живјела вила Езерка. Царовала је језером и узнемиравала рибаре. Превртала је кајаке и враћала рибе у језеро, Једног дана Езерка је отела Биљану, унуку деда Чуна. Прелијепа Биљана је плакала цијелу ноћ, а њене сузе претвориле су се у изворе, касније названим Биљаниним изворима. Деда Чуна направио је велики кајак како би побиједио вилу Езерку. Вила Езерка није могла да преврне чамац, те је деда Чун спасио своју унуку. Тако је "деда чун" назван велики кајак чија форма је јединствена у свијету.

Самуилова тврђава

Самуилова тврђава је средњовјековно утврђење смјештено на два брда на највишим тачкама града. Тврђава је добила име по цару Самуилу којем је Охрид била пријестоница. Историјски извори кажу да је византијска војска под командом цара Василија Другог до ногу потукла Самуилове трупе на планини Беласици 1014. године. Свирепа одмазда Византинаца услиједила је на око 14.000 заробљеника Словена који су по царевој наредби ослијепљени, док је сваком стотом остављено по једно око да може да води остале. Када је Самуило видио ослијепљену војску умро је на мјесту од срчане капи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.