Ограђене земље и људи
Није страшно ако неко мисли да је падом Берлинског зида прије двадесет година завршила једна ера. Послије свега, најбољи примјер бескорисности прастарих, исклесаних и један на други послаганог комада камена, или наслаганих бетонских блокова, управо су хиљаде раздраганих Нијемаца Источне и Западне Њемачке, који, комад по комад, уништавају монструозни пројекат који их је деценијама раздвајао.
Међутим, зидови разних врста значајно су присутни кроз 11 миленијума историје човјечанства. Они који још трају служе истој намјени као и њихови претходници: одбрани од уљеза, ограничавању кретања и спречавању трговине са остатком свијета.
Слиједи кратак преглед неких најзначајнијих утврда и зидова у прошлости и њихових данашњих камених и челичних "савременика".
Текст једне старе госпел пјесме иде овако: "Јошуа побиједи у бици за Јерихо и зидови се срушише." Побједа генерала старих Израиљаца, која је зидове противничког утврђења смрвила у прах и пепео, је тиме значајнија јер су, према Светом писму, израиљски свештеници срушили један од зидова - дувајући у трубе. Тако је освојен град који се налазио на западној обали ријеке Јордан. Aрхеолози су на том мјесту открили зид саграђен још у деветом вијеку прије нове ере, најстарији до сада пронађен.
С друге стране, прича о зидовима Троје опјевана је у Хомеровој "Илијади" и Вергилијевој "Енејиди". За вријеме Тројанског рата град су штитили зидови са кулама високим скоро десет метара. Међутим, Грци су продрли у град уз помоћ фамозног тројанског коња. Пошто су многобројни археолози и други научници безуспјешно покушавали да утврде локацију Троје, већина њих се напокон сложила да се рушевине града, сада у виду дјелимично изгорјелих зидова из 13. вијека прије нове ере, које је пронашао и највећим дијелом ископао археолог Манфред Корфман осамдесетих година, налазе на територији садашње Турске. Ти зидови су недалеко од рушевина за које се раније мислило да су остаци Троје, а које је пронашао Корфманов земљак Хајнрих Шлиман у 19. вијеку.
Корфманова Троја је од 1988. године под заштитом UNESCO-а као дио свјетске културне баштине.
Најпознатији зид на свијету је свакако Велики кинески зид. Његова градња је почела 220. године прије нове ере, али највећи дио саграђен је између 15. и 17. вијека. Био је намијењен одбрани кинеских пограничних граница кроз неколико династија. Преживио је пад династије Минг, али је крај његовој непробојности дошао 1644.
Дијелови зида су још у добром стању, али већи дио је срушен. Иако се сматра да су остаци зида видљиви из свемира, стручњаци НAСA-е кажу да је граница његове видљивости - 160 километара.
A израелска влада је, послије дугогодишњих расправа, 2002. године, за вријеме другог палестинског устанка, почела изградњу зида који раздваја палестинске територије и Израел. Још увијек у фази конструкције, зид прати линију разграничења утврђену 1949. године за вријеме примирја, што Израелу даје за право да зид представља одбрамбену мјеру против упада бомбаша самоубица. Међутим, на неким мјестима зид штити израелска насеља на Западној обали.
Aмерички Конгрес је 2006. године одобрио подизање 1.100 километара дуге ограде дуж америчко-мексичке границе, с циљем јачања националне безбједности односно спречавања уношења наркотика у СAД. Када се доврши, ограда ће бити испрекидана и покриваће само мали дио границе дуге више од три хиљаде километара, док ће остатак међудржавне линије контролисати "виртуелна ограда" у виду камера и сензора.
Број незаконитих прелазака границе значајно је смањен на мјестима гдје је ограда довршена, међутим, критичари кажу да су илегални имигранти сада принуђени на прелазак границе много опаснијим путевима.
Марокански зид у Западној Сахари, познат и као Берм, раздваја најнасељеније дијелове Западне Сахаре - укључујући и обалу - од подручја које контролишу националистички побуњеници који се противе анектирању афричке атлантске обале од стране Марока. Послије дуготрајног рата за независност Западне Сахаре, 1991. године постигнут је споразум о прекиду ватре, али Мароко и даље има контролу над већим дијелом Западне Сахаре. Зид од пијеска, дуг 2.735 метара и висок готово два метра, још увијек је на свом мјесту, а чувају га патроле мароканских војника.
Упркос мировном споразуму који је већ десет година на снази, зидови који раздвајају квартове на првој линији фронта између католичких и протестантских дијелова града још увијек подсјећају на не тако мирна времена у Белфасту. Изграђени су током шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека, а на неким мјестима високи су и до 12 метара.
Иако је њихово трајање требало да буде само привремено, нема наговјештаја да ће у скорије вријеме бити порушени.
Сјеверна и Јужна Кореја раздвојене су можда и најбоље утврђеном границом на свијету. Ријеч је о демилитаризованој зони широкој једва три и по и дугачкој 243 километра, насталој 1953. пошто су двије земље постигле споразум о прекиду ватре, а технички су још у рату. Зону чува око око два милиона војника са обје стране. Сјеверна Кореја оптужује јужног сусједа да је намјеравао да са своје стране изгради зид, што је Јужна Кореја окарактерисала као обичну пропаганду. У сваком случају, зона готово потпуно спречава кретање људи и добара преко добро утврђене границе.
Кашмир
Још деведесетих година Индија је почела изградњу ограде у спорном подручју Кашмира, који својата и Пакистан. Намјена ограде била је спречавање шверца оружјем, као и упада пакистанских екстремиста на територију Индије. Пројекат је завршен 2004. године и ограђује територију која је према мировном споразуму из 1972. припала Индији. Ограда је дугачка готово 565 километара.
превео: Миленко КИНДЛ
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
