Одмор уз шум вјетра и жубор ријеке

Изузетно повољни услови за процват, данас све траженијег вида одмора европске и свјетске туристичке популације, у Српској до сада нису искоришћени на прави начин. Добар глас туриста и авантуриста из цијелог свијета, који сасвим сигурно чекају тренутак да им се врата туристичке етно-понуде РС отворе, донијели би нашим угоститељима новац потребан да употпуне туристичку понуду и да стану уз раме свјетски престижним туристичким дестинацијама.

Флора и фауна Бардаче

На подручју општине Србац налази се чувени природно-барски комплекс Бардача, јединствен и специфичан комплекс у којем се током протеклих вијекова развио богат и разноврстан биљни и животињски свијет.

На 3.500 хектара земљишта налази се око 280 биљних и више од 200 врста птица, од којих се неке врсте, као што су ражањ тукач, кашикара, обични галеб, чигра бјелобрада и обична чигра гнијезде једино на Бардачи. Од осталих врста најбројније су дивља патка, чапља, шљука и корморан.

Бројност и разноврсност птичјих врста на Бардачи побуђују велико интересовање орнитолога и других научних радника. Своје просторије на овом локалитету има и Природно-математички факултет Бања Лука, гдје се обављају научна истраживања и практична настава за студенте.

Најновија истраживања потврдила су да на локалитету Бардаче постоји око осам различитих рибљих фамилија и 33 рибље врсте, међу којима су најбројнији шаран, амур и толстолобик. У водама Бардаче нису ријетки ни сом, штука и смуђ.

У 11 рибњака овог природно-барског комплекса, на површини од 650 хектара, који датирају још из 19. вијека, узгаја се риба.

Бардача је 2. фебруара 2007. године, на Међународни дан заштите мочвара, проглашена "Рамсарским мјестом", чиме је увршћена на свјетску листу мочварних подручја од међународног значаја.

Рекреативни центар

Викендом и државним празницима, еко-систем Бардаче посјећује велики број рекреативаца са својим породицама. Током љета базен на Бардачи привуче и по неколико десетина хиљада туриста.

У овом природном резервату се организују и вишедневни симпозијуми и конференције, као и већ традиционални "Гастро дани".

Овај сајам кулинарских специјалитета и здраве хране сваке године привуче више хиљада посјетилаца из РС, БиХ и земаља у окружењу, чиме се у потпуности промовишу природне љепоте и потенцијали овог туристичког мјеста.

На Бардачи се већ 26 година традиционално одржава ликовно-еколошка колонија на тему очувања природе и здраве животне средине, која окупља ликовне ствараоце из неколико европских земаља.

Сваке године организује се и камп Црвеног крста РС, као и Књижевни сусрети "Србац-Бардача", на којима учествују најпознатији пјесници из цијеле РС.

Овај комплекс познат је и по томе што бројни спортски колективи из цијеле земље овдје обављају припреме за такмичарску сезону.

Све то умногоме доприноси развоју туризма, промовишући Бардачу као непроцјењиво природно благо, које и даље привлачи велику пажњу туриста из цијеле Европе.

Неискоришћена природна богатства

Општина Фоча, са бројним чистим ријекама, језерима и планинама, располаже јединственим природним условима за развој сеоског и еко-туризма. Нажалост, на том плану до сада је мало тога урађено.

Најбољи услови за развој сеоског туризма постоје у рејону Завајита, Челебића и Мештревца, гдје просјечна надморска висина прелази 1.000 метара. Ово подручје граничи и са кањоном ријеке Таре, што је још једна погодност, која се, нажалост, не користи. Услове за сеоски туризам имају и Врбница, на обронцима Зеленгоре, Пријеђел, као и села око Тјентишта, Миљевине, те села низводно Дрином.

У Туристичкој организацији Фоче признају да није било програма и иницијатива из ове области које су кандидоване било код домаћих, или међународних финансијера.

- Управо смо прије три дана добили понуду из Косјерића, у Србији, за туристичку сарадњу двију општина, па ће, вјерујемо, и сеоски туризам у тој сарадњи добити своје мјесто - казала је вршилац дужности директора Туристичке организације Фоча Славица Милић.

"Море" у долини Мањаче

Туристички центар "Балкана" овога љета био је многим Мркоњићанима и становницима околних мјеста уточиште за одмор и замјена за море. "Балкана" је већ годинама љубитељима природе омиљено мјесто за одмор, купање, шетњу, пецање…

Викендом се на "Балкани" купа и одмара и више од пет хиљада гостију.

Највећи проблем, кажу у Туристичком центру "Балкана", представља недостатак смјештајних капацитета, јер је мотел "Балкана" у рату изгорио, а нови није саграђен.

- За смјештај гостију на располагању имамо пет новосаграђених бунгалова за 30 особа. Ресторан "Балкана" има још 15 кревета, као и неколико сала за пријем 120 гостију. Ту су и двије терасе за 140 гостију - истичу у управи ТЦ "Балкана".

Посебан имиџ "Балкани" сваког љета дају "Дани косидбе", Омладински камп Црвеног крста, Ликовна колонија, камповање студената Факултета спортских наука "Aпеирон" и друге туристичко-спортске манифестације.

Условима које за одмор нуди "Балкана" гости су задовољни.

- Камп Црвеног крста на "Балкани" не пропуштам већ три године. Посебно ме привлачи природа, али и купање у језеру - рекла је Славица Дринчић из Приједора.

Туристичко село Подрашница

Прије рата мркоњићка општина била је једна од ријетких у БиХ која је била укључена у пројекат "Сеоски туризам". Наиме, статус туристичког села добила је Подрашница, село удаљено 12 километара од Мркоњић Града, а туристичке услуге нудило је десетак домаћинстава. Било је гостију чак и из иностранства, који су уживали у одмарању у сеоској идили, те кошењу траве, купљењу сијена, јахању коња.

У посљедњих неколико година прве кораке на оживљавању сеоске туристичке понуде у Подрашници, која је прекинута за вријеме рата, чине Удружење жена "Наша жена" и Aгенција за привредни развој.

- У Подрашници постоје изванредни услови, али и интересовање једног броја домаћинстава за сеоски туризам. Проблем је што у Мркоњић Граду не постоји туристичка организација која би се бавила организованим доласком гостију. Наше удружење је израдило и пропагандни материјал, али и одређене садржаје, као што је Музеј народних рукотворина - рекла је предсједница Удружења жена "Наша жена" Борјана Јанковић.

Зачетник домаћинског туризма

Етно-село Станишићи, удаљено три километра од Бијељине према Павловића мосту на Дрини, ембрион је развоја будућег сеоског туризма у овој равници.

Према ријечима власника овог етно-села Бориса Станишића, годишње ту дестинацију посјети око 800.000 гостију из земље и иностранства.

Етно-село Станишићи има двадесетак аутентичних дрвених кућа, са мљекарима, воденицом, ковачницом, амбаром за жито и великом гостинском кућом, који су пренесени из села Бргуле код Вареша и сусједних села са планина Звијезда и Романија. У свим овим објектима је и старо покућство, које је у њима вијековима коришћено, те тако створена слика правог села које је у могућности да удовољи захтјевима и жељама туриста.

- Настојали смо да у овом етно-селу све буде аутентично и намјеравамо да још изградимо неколико мањих дрвених кућа у којима би били смјештени гости. Те куће биле би опремљене "на старински начин", са дрвеним креветима, сламњачама, поњавама и ћилимима. Чак би и дворишта била урађена онако како изгледају у крају одакле долазе - са планина, али бисмо за оне најзахтјевније ипак имали и модерне санитарне и друге уређаје - каже Станишић.

У етно-селу, са стварањем амбијента руралне средине, велика пажња поклања се и храни која се припрема по старим рецептима са планина и из равнице.

Упркос томе, могућности сеоског туризма у Семберији још увијек нису довољно искоришћене, па је један од задатака туристичке организације у Бијељини да унаприједи и ову врсту туризма.

- Постоји тренд великог интересовања за викенд туризам у руралном амбијенту, па су неки угоститељи кренули у том смјеру, као што су етно-село Станишићи, ресторан "Ловац" у Бијељини и ресторан "Дринска ружа" на обали ријеке Дрине, али још увијек није кренуо традиционални сеоски туризам у домаћинствима, што би удовољило жељама урбаног госта - каже директор ове организације Симо Лакетић.

Домаћа храна и рукотворине

За развој туризма у Српској Министарство трговине и туризма у овој години издвојило је 2.170.000 марака, а дио новца намијењен је развоју сеоског туризма, као једном од приоритетних облика туризма у Српској.

У Министарству признају да расположива средства нису довољна за развој туризма у Српској.

- С обзиром на то да је Република Српска рурално подручје, увелико се рачуна на сеоски туризам у дијелу Херцеговине, општинама Шипово, Рибник, Мркоњић Град, Дервента и другим. Развојем сеоског туризма у свим општинама које за то имају потенцијале, значајно би се убрзао и развој самих општина - рекли су у Министарству.

Министарство је покренуло процедуру за израду стратегије развоја туризма у РС за период од 2010. до 2020. године, која ће дати смјернице у развоју ове гране.

- Приближавање урбаног становништва селу и природи, очување традиције и културе села само су неки од разлога за покретање активности за развој туризма на селу. Стога су улагања у овај вид туризма и неопходна. Туристичке организације општина и друга правна лица која се баве сеоским туризмом могу да аплицирају на јавни позив, који ће бити објављен у току године, како би се на одређени начин помогло овој грани туризма - казали су у Министарству.

Да би се људи више заинтересовали за сеоски туризам, потребно је прво да локалне заједнице организују радионице и семинаре за сеоско становништво.

- Локално становништво би се на тај начин едуковало о томе како треба да изгледа сеоско домаћинство и који су економски ефекти које би потенцијална сеоска домаћинства остваривала. Осим тога, потребно је подстицати производњу здраве, домаће хране и традиционалних рукотворина, јер је и то начин да се остваре приходи - додали су у Министарству.

Истичу да је за развој сеоског туризма потребно организовати и студијска путовања у сусједне земље, које увелико имају развијен овај вид туризма. Развој туризма на селу допринијеће развоју сеоске средине и културне баштине и економски мотивисати локално становништво да остане на селу и ствара услове за квалитетнији живот.

Семберија

Семберска равница, уређена родна и плодна - домаћинска - одувијек је била гостољубива и радо је примала госте. Готово да нема сеоске породице, а да не може да се бави сеоским туризмом.

У селима поред ријека Саве и Дрине савремено су опремљене куће и дворишта и погодна су за пријем захтјевних туриста, а у брдском дијелу, на обронцима Мајевице, постоје и старе очуване куће, прави амбијент за одмор људи у селу. Претпоставља се да је на обалама ових ријека, у дужини од четрдесетак километара, изграђено више од 1.000 колиба и кућа за одмор током љета.

Србија

На туристичкој мапи Србије постоји близу 200 села са обиљежјем туристичке дестинације, а у њима у августу ове године борави око 2.500 туриста, подаци су Удружења предузетника у сеоском туризму Србије.

Туристи су у прилици да дегустирају љековито биље и шумске плодове, окушају се у берби купина и малина, као и да учествују у спремању зимнице и пекмеза и свега оног што упућује на националне коријене у погледу живота, фолклора, привређивања...

Од мноштва афирмисаних сеоских дестинација у Србији могу се издвојити села Ивањице, Горњег Милановца, салаши на Палићу, етно-парк у Злакуси на домак Ужица, етно-село Латковац код Aлександровца, као и бројне манифестације, као што су "Косидба на Рајцу" у Љигу, Сајам шљива у Осечини, "Чобански дани" у Косјерићу и многи други.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.