Одлазак посљедњег лава

Посљедњи из легендарног братског трија био је, наиме, симбол владајуће Демократске партије, њене садашње апсолутне премоћи у законодавству, либералистичких подухвата и важан ослонац Бараку Обами у остваривању најактуелнијег предсједничког пројекта, здравствене реформе, око које је у току жестока политичка битка.

Међутим, Кенеди ће послије смрти остати упамћен и као сенатор који, током већег дијела каријере није важио за природног савезника Бијеле куће.

За републиканце је био идеолошки неподобан, док су га демократе, све до Клинтонове администрације, доживљавали као потенцијално опасног предсједничког ривала.

Од свих потомака тројице Кенедија америчком политичком врху је, уз Теда, најближе била Каролина Бувије Кенеди, кћерка Џона Фицџералда.

Сада упражњено мјесто у Сенату смањило је демократску већину на испод 60 гласова, неопходну да се сузбије план републиканске опозиције за блокаду одлучивања о планираној реформи, па и за оспоравање укупног Обаминог курса.

Судбина Кенедијевих обиљежила је новију америчку историју и тријумфима и трагедијама. Сва четири брата, Џозеф, Џон, Роберт и Едвард, гајила су, у породици успјешног бизнисмена и дипломате, потомка ирске католичке лозе, предсједничке амбиције.

Џон их је остварио, али му је мандат прекраћен атентатом 1963. Роберт је био, такорећи, надомак преузимања кормила у Бијелој кући, али је 1968. и он убијен. Породица је претходно планирала да ка челу државе усмјери најстаријег Џозефа, али је он погинуо у Другом свјетском рату.

Едвард се у трку за предсједника упустио 1980. неуспјешно, успјевши, међутим, да најдуже потраје у политичком животу (скоро 47 година био је представник Масачусетса у Сенату СAД) и да једини од њих четворице не буде жртва оружја. Два пута су, међутим, били његови сапутници.

У малом авиону који се срушио јуна 1964. погинули су му сарадник и пилот, док је он прошао с тешким повредама, од којих се лијечио шест мјесеци. На каријеру му је битније утицао други удес, у јулу 1969, када се у језеру удавила његова млада сапутница, послије сурвавања аутомобила којим је он управљао. Од тог случаја, који још изазива контроверзе, никад се није сасвим политички опоравио, бар не толико да би постао предсједник СAД.

Стекао је, међутим, славу "посљедњег лава", гиганта, политичке сцене, гдје је, као вођа либералног крила демократа деценијама био "трн у оку" конзервативним круговима, а поготову чланству ривалске Републиканске партије. Умио је и да премости страначке међе, па је чак у једном образовном пројекту био у пакту и са доскорашњим предсједником Џорџом Бушом.

Приватно је прекорачивао и границе "којих је требало да се држи", констатовали су хроничари. Завртио се, кажу, био у личном "бермудском троуглу" - претјеране тјелесне тежине, конзумације алкохола и љубавних авантура. Стабилизовао се 1992. кад се оженио, послије развода с првом супругом, вашингтонском адвокатицом, када је учврстио и статус "патријарха" породице.

Са свим својим врлинама и манама био је прави Кенеди. Члан клана, који је често бивао изузетак од правила.

- Већина људи одрасте па уђе у политику, а Кенедијеви су ушли у политику, па тек онда одрасли - каже, уз подсјећање на породичну атмосферу, стручњак за феномен Кенедијевих, професор Вирџинијског универзитета Џејмс Стерлинг Јанг.

Јужна Aфрика

Половином осамдесетих моћни Тед Кенеди је отпутовао у Јужну Aфрику и гласно протестовао пред затвором у којем је робовао Нелсон Мандела. Предложио је 1984. године и закон против апартхејда и увођење санкција Јужној Aфрици. Тадашњи предсједник Роналд Реган касније је сам донио одлуку о изолацији расистичког режима, што се сматра великим заокретом у политици конзервативног предсједника.

припремио: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.