Одлазак доживотног предсједника СФРЈ

Тито је умро у 15.05 часова, а већ у 18 часова Предсједништво СФРЈ и ЦК СКЈ одржали су ванредну сједницу у Београду и усвојили проглас поводом Титове смрти.

Сахрана

Дан послије Титове смрти у Београд је у послијеподневним часовима, стигао сандук са његовим посмртним остацима. Он је смјештен у Скупштину Југославије, гдје су му државни функционери и грађани у мимоходима одавали почаст.

Мимоходи су били организовани по радним организацијама и сви запослени су били обавезни да иду на њих, а за сам улазак у Скупштину се чекало и по 15 часова.

Више од 200 страних делегација се 7. маја поклонило ковчегу Јосипа Броза у савезном парламенту док је сљедећег дана сахрани на Дедињу, у Кући цвијећа присуствовало 209 делегација из 127 земаља и 700.000 људи. На сахрани су била четири краља, пет принчева, шест предсједника парламента, 31 предсједник држава, 22 премијера и 47 министара, а међу њима Садам Хусеин, Јасер Aрафат, Леонид Брежњев, Маргарет Тачер, Хелмут Шмит...

Телевизија која је све вријеме преносила сахрану, није приказала тренутак спуштања сандука тако да се и данас спекулише да ли је Јосип Броз ту заиста сахрањен. Сљедећих десетак година на сваку годишњицу Титове смрти су широм Југославије укључиване сирене, те је свако морао на мјесту гдје се затекао минутом ћутања да му ода почаст.

Дјетињство и младост

Јосип Броз рођен је 7. маја (према неким документима 25. маја, када се славио Дан младости) 1892. године у Кумровцу. Отац му је био пољопривредник Фрањо Броз, а мајка Марија, рођена Јаворшек, била је Словенка. Јосип је био седмо од петнаесторо дјеце.

У Кумровцу је од 1901. до 1905. године завршио четворогодишњу школу. У септембру 1910. године завршио је браварски занат и одлази у Загреб, гдје се уписује у Савез ковинарских радника, и тиме такође постаје и члан Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније. Тражећи посао, одлази у Љубљану, Трст, па поново у Загреб. У мају и јуну 1911. Тито је учествовао у штрајку браварских радника.

Од 1920. године постаје члан Комунистичке партије Југославије док је од 1937. године њен генерални секретар. Послије убиства Стјепана Радића, КПЈ преко Независних синдиката, летком који потписује Јосип Броз, позива на масовне протесте, па је Броз био присиљен да пређе у илегалу, али остаје у Загребу. Ухапшен је 4. августа 1928. године и осуђен на такозваном “ Бомбашком процесу”.

Казну је служио у затворима у Лепоглави, Марибору и Огулину. У марту 1934. године је изашао из затвора. Послије тога у партијском раду почиње да користи име Тито.

Рат и поратни период

У Другом свјетском рату Тито је био неспорни вођа комунистичког партизанског покрета отпора и главни организатор стратегије и тактике партизанског типа ратовања, као и политичких одлука које ће обликовати будућу Југославију. Тито је из Другог свјетског рата изашао са чином маршала, као легендарни вођа антифашистичког покрета. Био је једини врховни командант у Другом свјетском рату који је рањен у борбама на Сутјесци.

Послије рата укинуо је монархију и вишестраначки систем и одмах 1945. изабран за предсједника Владе и министра одбране, да би предсједник државе постао 1953. године.

На највишу функцију је биран седам пута, с тим што је доживотни предсједник државе и партије постао маја 1974. године, а био је уједно и врховни командант оружаних снага и Савјета националне одбране.  

У заносу револуционарне “правде” одмах послије рата, под маском “борбе против сарадника окупатора”, комунисти под Титовим вођством сурово су се обрачунали са идеолошким и политичким противницима, чиме је неповратно уништен читав грађански слој.

Тито је био стратег цјелокупне спољне политике у НОБ-у, а послије побједе и обнове земље, од 1956. окреће се превасходно спољној политици и јачању положаја земље на међународној сцени.  Са лидерима Индије и Египта Нехруом и Насером иницирао је оснивање Покрета несврстаних земаља 1961. године у Београду.

Све Титове жене

Титова прва супруга била је Рускиња Пелагија Денисовна Белоусова - Полка. Када је Тито послије “Бомбашког процеса” завршио на робији, Пелагија се развела од њега и вратила у Совјетски Савез. Са њом Тито има сина Жарка.

Друга Брозова супруга била ја Aна Коенинг. Била је 22 године млађа од Тита, а брак је трајао само годину јер је она 1937. године оптужена да шпијунира за Гестапо и стријељана.

Убрзо је у Титов живот ушла Херта Хас. Почетком Другог свјетског рата родила му је сина Aлександра - Мишу, али се Тито с њом никада није службено вјенчао. Почетком рата Херта је ухапшена и завршила је у усташком затвору.

Док је Херта била у затвору, Тито се у Београду спанђао са Даворјанком Пауновић-Зденком, која је 1946. године умрла од туберкулозе.

Најпознатија јавности је Титова пета жена Јованка Будисављевић, 32 године млађа од њега. Вјенчали су се тек 1952. године, послије љубавничког стажа дугог неколико година, а она је остала уз Тита све до његове смрти.

Спекулације

Још од периода Другог свјетског рата громогласно су промовисане приче да је Броз заправо неко други ко је преузео идентитет загорског водника који је погинуо у Првом свјетском рату. Као потенцијални кандидати су истицани разни руски аристократи, мађарски грофови и јеврејске луталице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.