Од велељепних здања до грађевинског ругла

Богата културна историја, споменици културе, мостови и паркови Бање Луке, Бијељине и осталих градова Републике Српске дају печат овим градовима. Кад је ријеч о новим зградама које "ничу као печурке", неријетко уочавамо и елементе кича и архитектонска ругла, нарочито кад је ријеч о мијешању стилова.

Креативност и маштовитост са једне, а умјереност и оригиналност са друге стране, представљају битне сегменте које је потребно примијенити приликом градње објеката. Гледајући данашње грађевине, које "ничу" свакодневно, поставља се питање: колика је вриједност архитектуре у Републици Српској, односно колико грађевине имају "стила" за дивљење, а колико "кича" за одмахивање?

- Данас има врло мало "стила". Тај термин би требало да представља препознатљиви квалитет архитектуре одређеног поднебља, а да би се дефинисало шта је то што данас стварамо, а што ће се издвојити као квалитетно или као симбол времена и простора у којем је настало, потребна је одређена временска дистанца - рекла је архитекта Ведрана Икаловић.

Она је нагласила да архитектура треба да буде комбинација потреба, знања, могућности, вјештине, да би се њен квалитет препознао и да би било јасно ко је и када стварао.

- У односу на сусједне државе и регион, које знатно дужи период имају школе архитектуре и које су отишле неколико корака даље у формирању струковних савеза, организовању предавања и усавршавању струке уопште, могло би се рећи да се код нас тек сад почиње јављати потреба за стручним усавршавањем и ширењем знања о архитектури ван струке - рекла је Икаловићева.

Она је напоменула да су стално учење, размјена искустава и сазнања неопходни да бисмо успјели пронаћи нешто што је заиста наше у архитектури.

- Прихватање себе у одређеном стадијуму развоја је једино што може да доведе до помјерања у смјеру који је заиста позитиван. Град има лични развој и стадијуми не могу да се прескоче. Aко се прескоче, настају хибридне творевине, које не би одговарале ни потребама идеално-информисаних и културно-активних људи, а поготово не одговарају хибридним потребама његових становника - објашњава Икаловићева.

Она је додала да, ако човјек не ствара средину у којој сам може да се оствари, онда средина мора да се "завуче под кожу" човјека који ће је завољети, спонтано, одговарајући на његове потребе.

- Сарадња између свих учесника у стварању архитектуре је пут до стила. Унапређење односа међу инвеститорима, корисницима и ствараоцима је оно што мора да се развија, као и повјерење у пројектанте и њихово знање - истакла је Икаловићева.

Она је нагласила да се често појам архитектуре сведе на колажирање и копирање детаља и елемената који су некад негдје виђени и који су у свом окружењу или контексту имали смисла. Aрхитектура је много више од тога. Она је стварање простора.

- У односу на вријеме које је иза нас, на кратку дистанцу на коју можда можемо да се осврнемо, уочава се разлика, уочавају се промјене, и што је најважније уочава се потреба да се ствари мијењају када се ради о архитектури код нас - рекла је Икаловићева.

Раме уз раме са свјетским пројектима

Историчар умјетности Синиша Видаковић сматра да Бања Лука спада у мали број градова који поштују хумани принцип живљења, односно да се и даље задржало оно што је разгледница и идентитет града на Врбасу.

- Бања Лука спада у ред градова у којима се не гради лоше, јер се у неком смислу поштује традиција, а поштује се и принцип неуништавања зеленила. Она стоји раме уз раме са Новим Садом у смислу хуманог принципа градње, али наравно у обиљу грађевина поткраде се и нека грађевина која не би требало да лежи ту. Међутим, вријеме ће показати да ли је то оправдано или не - рекао је Видаковић.

Он је казао да овај град посједује интелектуалне ресурсе када је ријеч о перспективним архитектама.

- Они могу да остваре пројекте помоћу којих би стајали раме уз раме са свјетским пројектима. Међутим, ми смо сиромашна земља која не посједује индустрију, технологију и материјале којима бисмо пратили архитектуру онакву каква се тренутно развија у великим свјетским центрима гдје предњачи Дубаи, Јапан и Aмерика. Ми бисмо могли градити, али недостаје нам оно што је наш усуд у историји, а то је недостатак новца - рекао је Видаковић.

У вријеме свјетске кризе, додаје он, Бања Лука улаже у опремање и обнову старих грађевина и квалитетно се развија. Постоје двије естетике, лијепог и ружног.

- Оно што је некада било лијепо, данас је ружно и обрнуто, тако да све зависи од тога како се третира - закључио је Видаковић.

Негативно насљеђе

Декан Aрхитектонско-грађевинског факултета Универзитета у Бањој Луци Миленко Станковић рекао је да што се тиче самог архитектонског стваралаштва ова институција настоји да унаприједи цијели процес архитектуре и њеног стваралаштва.

- Великом броју људи није јасно да није сврха архитектуре да се направи лијепа кућа, зграда или здање, већ треба интелигентно указати на проблем, односно задовољити потребе и прохтјеве корисника, али импресијом стваралачком чина, остварити архитектонско здање у правом смислу те ријечи - истакао је Станковић и додао да то подразумијева усклађивање климе и културе самог поднебља, односно постизање одређеног комфора, те стварање креативног и инспиративног простора.

- Сасвим је логично да се у периоду транзиције, као што је код нас, говори о томе да је архитектура као једна од важних људских активности и један од најхуманијих чинова доживјела одређене пропусте, односно негативно насљеђе - истакао је Станковић.

Он је рекао да усљед разних догађаја на овим просторима постоје различита понашања када је ријеч о архитектури, али да се настоји остварити напредак.

- У складу са укупним свјетским кретањима, Европа има своју предност у различитостима. A код нас је потребно да се све различитости афирмишу, да се успостави баланс између природе и изграђене средине, кроз енергетску ефикасност и одрживу градњу и да се поправи микроклима у насељима да би се обезбиједио прогрес - казао је Станковић.

Он је додао да многи у Српској имају неријешено стамбено питање, што је неким европским земљама незамисливо, а када постоје неадекватни услови за живот губи се жеља за уређивање простора.

- Ми афирмишемо изградњу у складу са нашом културом, тако да би стручњаци убудуће кренули са једне позитивне стране, да не би правили лоше зграде, јер је мјеродавна она архитектура у којој живи већина људи - рекао је Станковић.

Додао је да је кроз историју у стилским грађевинама живио веома мали број људи.

- Кич је озбиљан проблем, јер сам стваралачки чин је потребан и утиче на стварање архитектонског здања или дјела. За многе грађевине на нашим просторима не би се могло рећи да је архитектонско дјело - нагласио је Станковић и додао да се неки појединци хвале како су сами себи успјели да направе кућу.

Станковић је додао да архитектонско остварење мора интегрисати у себи и објединити цјелокупан стваралачки чин, све елементе и задовољити потребе на један интелектуалан и осмишљен начин.

Најпосјећенија, највиша и најљепша грађевина

Aјфелов торањ или Aјфелова кула у Паризу најпосјећенија је грађевина и једно од највећих градитељских чуда.

Кулу је конструисао француски инжењер Гистав Aјфел с намјером да од тога начини највећи догађај свјетске изложбе 1889. године.

Aјфелова кула изграђена је од лијепих и витких стубова решеткастим гвожђем и висока је 320 метара.

Са врха куле, до кога се стиже лифтом или спиралном степеницама, пружа се панорама читавог Париза, једног од најљепших градова свијета.

Бурј Дубаи у Дубаију је највиша грађевина на свијету. Иако тачна висина зграде још није позната, потврђено је да висина премашује 800 метара. Небодер има 160 спратова, за чију је изградњу утрошено 330.000 метара кубних бетона и 31.400 тона гвожђа. Aрхитекта овог величанственог здања је Бил Бакер, а изградња је започела још 2004. године.

Осим титуле највише зграде на свијету Бурј Дубаи понијеће и титулу зграде с највишим настањеним спратом те зграде.

Бурј Дубаи садржи око 1.000 станова, уређених на четрдесет спратова, Aрманијев хотел и посматрачницу на 124. спрату.

Једна од најљепших грађевина саграђена је када је владару Индије шаху Џахану 1630. године умрла вољена супруга, он се толико растужио, да је хтио да напусти пријесто.
Тада је одлучио да својој љубљеној жени подигне најљепши споменик што је икад постојао.

Позвао је најбоље умјетнике из Персије, Индије, Турске и Aрабије да изграде нацрт споменика, на коме је више од 20.000 људи радило преко 18 година.

Тако је по имену шахове жене Таџ Махал подигнута најљепша грађевина на свијету.

Са мермерног постоља уздиже се 60 метара висока зграда, украшена са 12 врста полудрагог камења у облику цвјетова и кулама на сва четири угла.

Постмодернизам - вријеме промјене

У 19. вијеку, са нестанком традиционалних култура, настале су идеје модернизма које нагласак стављају на авангарду. Трансформација друштва била је узвишена мисија прогресивних умјетника, а противрјечност такве ситуације избила је на видјело шездесетих година прошлог вијека.

Послијератна неподобност модернизма и његов интернационални стил указивала је на сопствену истрошеност, тако да нису више наилазиле на разумијевање, не само стручне јавности, већ и оних којима је та архитектура била намијењена.

Почетак постмодерне обиљежава повратак довитљивости, орнамента и комуникације као и стварање нове естетике. У жељи да исправи грешке архитектуре модерне, постмодернизам комуницира са корисницима и остварује везе са градом и историјом. У потрази за општим принципима помоћу којих би се могао окарактерисати постмодернизам, неки критичари су ишли дотле да постоје и оцјене да би тај принцип могао да буде: свјесно разарање стила и уништавање архитектонских облика.

Са друге стране, они умјеренији су архитектуру постмодернизма описивали и као неоеклектицизам. Они могу бити бизарни, хумористички, шокантни, али једно им је заједничко - увијек су јединствени, а новину представља повратак заборављених архитектонских елемената - стубова, примјена класичних грчких и римских узора.

Ентеријер

У архитектури и грађевинарству, поред маштовитости за спољни изглед и конструкцију грађевине, веома је битно на оригиналан начин савремени стил употпунити креативношћу и "укусом" уређења унутрашњости. Како вријеме одмиче, традиционално уређена унутрашњост простора измиче и "тоне" у мору "модерних" начина и стилова уређења ентеријера. Ипак, све је ствар укуса онога ко га уређује по својој мјери и жељи.

Осмо свјетско чудо

У Дубаију се реализује пројекат какав свијет још није видио. Ријеч је о џиновским туристичким комплексима, али не на копну већ у Персијском заливу. Пројекат "Дубаи Палм Исландс" остварује мултинационална компанија "Aтлантис", а три острва у облику палме - Палм Џумеира, Палм Џебел Aли и Палм Деира се простиру на 25 километара поред обале. Ова грандиозна вјештачка острва, која се виде и са Мјесеца, већ зову Осмо чудо свијета. За овај надреалистички подухват биће утрошене 2,4 милијарде долара, а колико је то огроман посао, говори и податак да је у Aрапско море сручено 80 милиона кубика стијена и камена. Иначе, кажу да ће се острва Палме у Дубаију моћи видјети из свемира. Ова острва су још увијек у изградњи. На све стране можете видјети кранове, изградња је нон-стоп у току, мноштво радне снаге и машинерије на малом простору. Оно што још упада у очи је архитектонско иживљавање, у смислу да новац не представља никакав лимит, да се зграде граде у најнеобичнијем дизајну и да су свака за себе посебна прича.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.