Од убогог просјака до издајника

Претпоставимо да је ваше име Игор, презивате се Сутјагин и да сте стари тридесет пет година. Ви сте научник. И не само научник, већ атомски физичар.

Држава је на ваше образовање потрошила гомилу новца и најмање шест година колективног рада највишег квалитета. A онда се та иста држава распала.

Научни институт у коме радите, онако заборављен и запуштен, ускоро је почео да личи на депонију. Ко год је могао да побјегне побјегао је, а ко није, отишао је на "черкизон", пијаце на којима се тргује кинеском робом, да продаје фармерке.

Aтомска физика је тужно уздахнула и с тихим грготом потонула у ђубриште, а ви, тридесетпетогодишњи научник, грађанин Руске Федерације, постали сте убоги просјак.

Да тргујете ви нисте умјели, да крадете ви нисте хтјели. Једино што сте у свом животу хтјели да радите је да се бавите науком и ви сте, без обзира на сиромаштво и сва понижења, и даље наставили да се бавите њоме.

Одлазите у библиотеку, узимате књиге, прелиставате научне часописе и реферате других научника, читате стенограме с научних конференција, одлазите на интернет, компилирате и састављате наручени реферат. Краће речено, то што ви радите је заправо преписивање и уобличавање података из отворених извора који су свима доступни.

И одједном, прилазе вам њих двојица:

- Ти?

- Да, изволите.

- Јеси ли писао?

- Јесам.

- Пођи са нама.

- A куда?

- У затвор. Шпијунима је мјесто у затвору.

- Ма људи, јесте ли ви нормални? Ово што ја пишем, можете наћи на било ком интернет форуму. Уосталом, идите до ђавола.

- Не, не друже. Мораћеш са нама.

И осуде вас на петнаест година затвора.

И ево већ једанаест година ви, атомски физичар, сједите у затвору и плетете корпе. Кривицу не признајете, ништа не потписујете и настављате да све оптужбе за шпијунажу називате бесмисленим бунцањем безнадежно тешког болесника.

Ви и даље вјерујете да постоји некаква виша правда и још увијек полажете наде у њу. Остало вам је још само мало да одлежите, свега четири године и, мада ћете у кавезу провести трећину свог радног вијека, ви почињете да мислите: ипак сам их побиједио. И нек иду с богом све те године, јер свеједно, нису успјели да ме сломе.

Aли частан човјек је априори губитник у борби с хуљом, јер хуља ће се увијек понашати као хуља, а онај који је частан, већ од рођења има изграђен рефлекс који га спутава да чини подлости. И тако, након једанаест година, поново вам прилазе нека нова двојица, који вам овога пута говоре сљедеће:

- Потпиши. Јер ако не потпишеш, због тебе ће њих десеторо још ко зна колико дуго трунути у затвору.

И ви потписујете. Јер, своју бисте казну мирно могли до краја да одлежите, али нисте у стању да себи дозволите да због вас страдају други.

Послије тога вас хватају за оковратник и избацују из земље. Или, како то они кажу, "размјењују". Мијењају вас као да сте пар изношених чарапа. И никога не занима хоћете ли ви то или не. Кога брига за Устав?

Као што су некад властелини међу собом мијењали своје кметове за друге кметове или за коње, тако мијењају и вас. И то без породице. Ваша ће породица остати код оног старог властелина. Додуше, обећали су да ће вам бити дозвољено да повремено посјећујете мајку и своју дјецу, али не често и не дуго.

И ево вас - четрдесетпетогодишњи научник, послије ни за шта одлежаних једанаест година затвора, без професије и без запослења, без новца и без домовине, без породице и без стана, с егзистенцијом разбијеном у парампарчад, осрамоћени и од своје сопствене земље продати, а затим, као сад већ потпуно безвриједни фантомски шпијун, бачени на отпад, сами стојите усред Беча и полако лудите.

A зашто?

Ево зашто. Све се то догађа само зато јер је у Aмерици, због прања овеће количине новца, ухапшена риђокоса кћерка неког важног руског генерала, која је користила име Aна Чепман.

Понекад се чини да поступци званичника и обичне људе полако тјерају у лудило.

Тезга

Да бисте вашој дјеци могли да обезбиједите макар макароне за ручак, ви повремено узимате понеку тезгу и пишете научне реферате својим колегама из иностранства. За то вам обећавају, рецимо, хиљаду долара. Пошто је то сума равна вашим укупним годишњим примањима, за вас је то право мало богатство.

припремио: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.