Од трке коња до фестивала пива

Aристократској свадби организованој у октобру 1810. на такозваној Терезијиној ливади присуствовало је више од 50 хиљада посјетилаца. Због великог успјеха забаве, власти су врло брзо донијеле одлуку да се нешто слично понови и сљедеће године.

У другој години постојања, баварски пољопривредници открили су ову октобарску фешту за себе и искористили је као повод за представљање својих производа. Затим су услиједиле и награде за најбоље узгојену стоку, а неколико година касније организована су и такмичења у пуцању.

Већ 1819. године на "Октоберфесту" су постављени први штандови с пивом и вином, а нешто касније и с разним врстама ликера, па и посластичарским производима. Све то само је допринијело јачању "Октоберфеста" као неке врсте националног празника.

Врло брзо народ га је од миља почео звати "Wiesn" (ливада), што се и до данас задржало, а раздобље у којем се одржавао "Wiesn" за многе је представљало најљепше доба године.

"Октоберфест" је познат и по томе што је због његовог одржавања чак морао да буде помјерен концерт већ тада угледног композитора Феликса Менделсона Бартолдија, што је наравно изазвало његово негодовање. Првобитни повод славља, вјенчање престолонасљедника Лудвига и принцезе Терезе, све више је почео да пада у заборав.

Најрепрезентативнији симбол Терезијине ливаде је скулптура Баварија, висока готово 20 метара. Лудвиг, који је у међувремену већ постао краљ, свечано је поставио 1850. године.

Aли, чувена Баварија није остала једино импозантно "биће", које је ушло у историју "Октоберфеста", с обзиром на то да је ова народна фешта сваке године привлачила и још увијек привлачи разне познате, али и бизарне личности.

Једна од њих био је Штејрер Ханс, познат и под надимком Баварски Херкулес. Он се у народу прославио када је успио само средњим прстом да подигне камен тежак око 50 килограма. С обзиром на то да је имао свој штанд за продају пива на Ливади, снага му је, приликом ношења кригли по разним шаторима на фешти вјероватно била и те како потребна. Поготово ако се има у виду да је "Октоберфест" временом све више попримао карактер пивског фестивала.

Крајем 19. вијека минхенске пиваре откриле су да је "Октоберфест" одличан повод за рекламирање својих производа, а уз то и прилика да у кратком временском року продају огромне количине пива те тиме остваре значајну додатну зараду. Тако су постављени нови и већи пивски шатори.

A посјетиоци су на фешту долазили у све већем броју и увијек врло доброг расположења, па су очекивања произвођача кад је у питању зарада готово увијек испуњена или чак надмашена.

Све већи успјех "Октоберфеста" почео је наравно да привлачи и многобројне забављаче разних оријентација, који су са својим "возовима страве", љуљашкама или вртешкама сваке године увесељавали како дјецу тако и одрасле.

Предуслов за остваривање профита поменутих забављача и њихових справа било је лијепо вријеме. Зато је период одржавања "Октоберфеста" помјерен на септембар. Aли "Октоберфест" је и даље задржао свој весели и раздрагани карактер.

Тек Први свјетски рат успио је да прекине ову дугогодишњу традицију. По завршетку рата "Фест" је проживљавао тешка времена, прво због инфлације, а потом због националсоцијализма. Aли, славило се - не једнако раздрагано и безбрижно као претходних година, али се у сваком случају "Октоберфест" одржавао. Све до избијања Другог свјетског рата.

У послијератном периоду одржале су се најприје двије мање јесење прославе, прије него што је 1949. свечано, уз параду у народним ношњама и у присуству стријелаца, поново организован чувени "Октоберфест".

Традиција да минхенски градоначелник сваке године ријечима "O'zapft is" отвара спектакл започета је 1950. године и такође се задржала све до данас.

"Више, брже, даље" - мото је који може да се примијени и за "Октоберфест" посљедњих година. Вртешке постају све узбудљивије, а пивски шатори све пунији.

Aтентат

Тежак ударац за "Октоберфест" био је атентат, који је 1980. године извршио човјек из десничарско-радикалног подземља. Детонирао је бомбу која је убила 13 особа, а ранила чак 200 посјетилаца. Туга је била огромна, али и страх да би се нешто слично могло поновити. Aли, на сву срећу мреже осигурања показале су се ефикасним, па већ више од 30 година на "Октоберфесту" није било већих трагедија.

ПРИРЕДИО: Миеленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.