Од шлагера до тешких тонова
Европско јединство је те 1956. године још било врло далеко, а телевизија је тек почела да осваја домове обичних људи. Упркос томе, поједине националне телевизијске куће жељеле су да направе неки заједнички пројекат који би повећао популарност телевизије и подстицао европски идентитет.
И онда је по угледу на италијански музички фестивал "Санремо" осмишљено пјевачко такмичење. На првој "Пјесми Евровизије", или како се данас одомаћило "Евросонгу", наступило је само седам земаља. Побједу је однијела Швајцарка Лис Aсија.
С временом је број учесника био све већи и већи - прошле су године своје представнике послале 43 земље.
Aли, како написати пјесму која ће се свидјети цијелој Европи? "Пјесма Евровизије" је од почетка била замишљена као такмичење за композиторе, али врло брзо су се у првом плану нашли извођачи, који су деценијама углавном пјевали баладе о љубави, миру и јединству.
Годинама је владало правило да пјесме на овом такмичењу смију бити изведене само на језику земље из које учесник долази, па је због неких наводних већих шанси за бољи пласман ту и тамо било и чудноватих наслова попут "Bum Bang a Bang", "Ла ла ла" или "Динг-а-донг". Као, тако нешто може отпјевати и разумјети публика у свим земљама свијета, па ће, дакле, и бодова бити више, објавио је "Дојче веле".
Иако је ова одредба о језику већ одавно укинута, и ове године има маштовитих наслова попут финског "Да да дам" и израелског "Динг донг".
A онда је 6. априла 1974. на позорницу "Пјесме Евровизије" изашла шведска група ABBA - у шареној маштовитој одјећи и с пјесмом "Ватерло", која је и те како одскакала од традиције шансоне. Тим наступом почела је каријера једне од најуспјешнијих свјетских поп група свих времена.
Послије тог "културног шока" "Пјесма Евровизије" се идућих година ипак радије вратила у уобичајену шлагерску колотечину. Тек 1998. године, побједом транссексуалне Дане из Израела, ово такмичење почело је да прати популарне музичке трендове, па је 2006. године била могућа чак и побједа маскиране финске групе "Лорди", са жестоким насловом "Хард рок алелуја".
Мада је Њемачка једина земља која од самог почетка редовно шаље своје представнике, до сада је успјела да побиједи само два пута. Послије шока када је 1996. године испала већ у полуфиналу, правила "Евросонга" су промијењена, тако да главни финансијери трошкова одржавања - Њемачка, Француска, Велика Британија и Шпанија, те од 2011. године и Италија - директно улазе у финале.
Протеклих година биле су све гласније критике на рачун додјељивања бодова, будући да су земље источне Европе или Балкана нападно често једне другима давале гласове. Зато је уведено ново правило према којем се уводи стручни жири за додјелу гласова, чије се мишљење комбинује с гласовима публике.
Могуће је да је и то омогућило коначни успјех Њемачке на "Евросонгу". Јер, послије побједе из 1982. са тада 17-годишњом Никол и пјесмом "Ein bisschen Frieden", Њемачка је на нови тријумф морала да чека све до прошле године. Тада је млађана Лена одушевила Европу својим хитом "Сателит", па је у свој тој еврофорији која је послије тога завладала одмах одлучено да ће она "бранити наслов" ове године на домаћем терену у Диселдорфу.
Њемачки гледаоци могли су још једино да изаберу пјесму. Одлучили су се за "Taken by a Stranger", с којом би Лена, ако је вјеровати кладионицама, могла да има чак и шансе за побједу.
Нови учесници
Распад источног блока и Југославије донио је "Пјесми Евровизије" бројне нове учеснике. И док су некада своје представнике углавном слале земље са европског запада, оне су се одједном нашле у мањини. С новим учесницима није се промијенила само музика, која је добила етно-елементе, него и укуси публике.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
