Од пољопривреде се може живјети

Бојана РAДИЋ
Од пољопривреде се може живјети

ПРОИЗВОДЊA лубеница и диња, која се убраја међу исплативије у односу на друге повртарске културе, није много заступљена на подручју градишке општине. То потврђује и Стојанка Зурнић, једна од ријетких пољопривредника, која се у овој општини бави искључиво производњом лубеница и диња.

Стојанка живи са мајком, а овим узгојем се бави од 2000. године. У Градишку је стигла из родног Санског Моста 1995. године.

- Потом смо отишли у Сремску Митровицу, гдје смо живјели неколико година. За то вријеме од тамошњих пољопривредника научили много о савременој производњи лубеница и диња, што смо, по повратку, примијенили у Градишци. До тада се нисам бавила пољопривредом - прича тридесетосмогодишња Стојанка.

Прва сезона, са зарађених 20 хиљада марака, била је успјешна. Лубенице и диње садила је на површини од 12 дунума закупљеног земљишта, док ће их ове године засадити на седам дунума. Каже да се тренутно на десет дунума лубеница и диња може зарадити око 17 хиљада марака. Све производе успијева да распрода у градишкој општини, а тражи се и лубеница више.

- Ове године ће на мојој парцели бити засађено шест хиљада садница,  и то по двије сорте лубенице, "фантазија" и "варда", те диње, "лило Ф1" и домаће "цероваче". Први принос очекујем од 10. до 15. јула - навела је Зурнићева, која је поменуте саднице узгојила у свом пластенику.

Она је додала да је ове године узгојила укупно девет хиљада  садница лубенице и диње, од којих је три хиљаде продала другим произвођачима.

Пошто посједује комплетан систем за наводњавање, прошлогодишња суша њеним засадима  није нанијела штету. Има Стојанка и сву потребну механизацију. Вели да се од пољопривреде може пристојно живјети, али да млади нису довољно заинтересовани за ову област.

Иако јој се досадашња производња исплатила, Зурнићева сматра да је од свих најисплативија пластеничка производња.

- Од јесени планирам да започнем пластеничку производњу на 400 квадратних метара, и то целера, першуна, мркве, ране зелене салате и диње - говори она.

Највећи проблем јој је пољопривредно земљиште, којег нема у свом посједу на подручју ове општине. Неизвјесно је да ли ће постојећу парцелу опет добити под закуп. Каже да јој је само земља потребна, јер све остало потребно за овај посао има.

- Уколико ми не буде одобрен закуп земље наредних година, егзистенција ће ми бити доведена у питање. Стога улажем у своје образовање, како бих ипак пронашла стални посао - истакла је Стојанка.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана