Од парчета тканине до статусног симбола

Одјећа је и облик комуникације, а специјалне униформе обиљежавају статус и улогу у друштву. Неке групе одјећу користе као снажан и непосредан израз свога стила.

Прва одјећа се израђивала од природних материјала, као што су кожа, крзно, лишће или трава, а према антрополозима, почела се појављивати прије око 100.000 до 500.000 година.

Када говоримо о историји одјеће, морамо споменути и моду која је заправо јако стара и настала је у оном тренутку када је човјек на себе ставио нешто другачији комад одјеће од осталих. Онај комад који има само украсну сврху.

Не тако давно, женском одјећом су сматране хаљине и ципеле са повишеном петом, док су се панталоне и одијела сматрали типично мушком одјећом, коју данас носе припадници оба пола.

Одјећа се данас прави од разних материјала, индустрија одјеће је једна од најразвијенијих, а избор је огроман.

Средњовјековна мода

Током читавог средњег вијека одјећа је задржала готово непромијењен изглед, а новости су увођене постепено. Доласком германских народа на подручје Европе у ширу употребу улазе панталоне, а свеприсутан елемент и женске и мушке одјеће током цијелог раздобља биле су тунике.

Одјећом су се међусобно разликовали сталежи, занимања и народи, а крајем овог раздобља попримила је екстравагантније облике, што је изазивало саблазан код црквењака.

Византијска дворска одјећа имала је главна обиљежја античке римске одјеће. Највише се користила свила, египатски памук и лан. Даме су се украшавале раскошним накитом. Народи на сјеверу Европе носили су вунене панталоне, тунике, кошуље и огртаче. За израду одјеће често су користили крзно.

До преокрета у историји одијевања долази са германским народима, чија одјећа је била шивена према облику тијела и ту се препознаје зачетак данашње западњачке моде.

Викинзи су носили панталоне и кошуљу дугих рукава, преко које се облачила туника стегнута у струку. Зими се на ово још могао додати крзнени плашт или вунени огртач. При анализи одјеће могу се видјети заједничке карактеристике свих народа раносредњовјековне Европе, али сваки народ је носио карактеристичне украсе.

У раздобљу готике новина су вунене тунике живих боја, а постојало је неколико модела - дуже, краће, са капуљачом или без, са уским или широким рукавима, итд.

Средином 14. вијека долази до важне промјене, када се изглед мушке и женске одјеће почиње битно разликовати. Женска одјећа остаје дуга и лепршава, али у мушку моду улазе краћи модели, уски капутићи који су се носили преко кошуље и врло кратких панталона. У то вријеме одјећом се све више почело показивати богатство и раскош. Пучка одјећа се разликовала од племићке и код ње није било великих промјена.

Ренесанса, кравата, доњи веш и кринолина

У доба ренесансе жене су носиле дуге хаљине, а горњи дио био је од чврстог материјала, који је у 15. вијеку замијењен корзетом. Током година одјећа добија на волумену. Мушкарци су носили слојевиту одјећу. Обавезан дио су биле кратке панталоне до кољена испод којих су ношене уске чарапе до кољена. Важан дио њиховог имиџа биле су ципеле и шешири.

Аристократе и богато грађанство европских држава 18. вијека помно су пратили оно што се носи у Паризу. Дјевојке су своје миразе трошиле на крпице и модне додатке. Хаљина-кошуља проширила се Европом као париски модни детаљ, а убрзо је добила и повишен струк. У моду је уведена и ручна торбица за све ситне стварчице које дами требају.

Наполеон је донио интернационализам, на својој крунидби за цара представио је нови аристократски детаљ - кравату.

Моду 19. вијека карактеришу мушки капути са високо подигнутим крагнама, а фрак је омиљени модел капута.

На захтјев царице Жозефине Бонапарта послије дужег времена уводи се доњи веш са двије одвојене ногавице до кољена. Назван је панталоне или пантолете. Хаљина добија нови облик: изразито висок струк и дугачка уска сукња. Корзет је у моди и носе га и дјевојчице. Сукње се касније проширују бројним подсукњама, којих је знало бити и до десет. Деколтеи су дубоки. У моду долазе кратки пуф рукави украшени чипком. На мушким костимима се рамена шире помоћу нараменица, а струк сужава стезником.

У 19. вијеку појављује се и женски костим зван турнир, који карактеришу напријед равне сукње са наборима пребаченим позади преко турнира - уздигнућа које је направљено од коњске длаке и јастучета.

Од Едварда до послијератног периода

Након смрти краљице Викторије 1901. године, њен син Едвард Седми дао је своје име новој ери, ери луксуза и раскоши.

Женама су уведени нови корзети који су гурали груди према напријед, а рамена и задњицу ка назад. Ова линија звала се "ес" кривуља. Нови корзет осигуравао је и мали струк, а није дијелио груди, па су учинак биле равне "моно" груди, које су изгледале као једна површина. Моду која је доминирала 1910. називају и "Титаник ера", јер вечера на познатом броду била је један од најелегантнијих догађаја, а путници су носили најформалније могуће рухо.

Након Првог свјетског рата друштвени обичаји постају опуштенији, а жене улазе на тржиште рада у рекордном броју. Знатно је расла популарност спортске одјеће међу женама. Хаљине постају краће или са прорезима. Хаљине равних линија и клоше шешир постали су униформа.

У двадесетима женама се први пут виде кољена. Постаје популаран дјечачки изглед, гдје груди и кукови нису изражени. Коко Шанел је била једна од првих жена која је обукла панталоне, одрезала косу и одбила корзет.

У четрдесетима женска мода обиљежена је једноставношћу и умјереношћу у одијевању. Жене све мање рачуна воде о свом изгледу, силуета постаје крупнија. Одјећа више није раскошна и елегантна, јер оскудица не дозвољава, а фигура пјешчаног сата постаје актуелна. Облине су на цијени, а тренд истиче жену која зна да изнесе свој вишак. Једна од представница овог тренда је Мерилин Монро.

Женска пословна одјећа кроз историју

Пословна одјећа се током историје мијењала, постајала лежернија, па и женственија.

У 1940. многим женама радна одјећа се састојала од сукње до кољена или панталона, блузе и јакне. Модни детаљи били су шал, марама или шешир.

У идућој деценији мода је кренула путем луксуза и екстраваганције. Панталоне су постале прихватљивије, али даме су увијек носиле сукње. Популарне су биле уске "оловка" сукње, а наглашавана је фигура пјешчаног сата. Рукавице и шешири су давали елегантан и интелигентан изглед.

Шездесете карактеришу сукње до кољена и једноставне блузе. Одијела су била елегантна, углавном пастелних боја.

Седамдесетих су цвијеће и графика били уобичајени на кежуал одјећи, пословна мода је остала мирна.

Осамдесетих се нагласак ставља на рамена, а женска одијела кроје се слично мушкима. У тренду је био и упадљив накит.

У деведесетим се избацују јастучићи са рамена, а у моди су једнобојна одијела, те хаљине и сукње до кољена и кожна одијела.

Крајем ове деценије сукње се скраћују, изрези продубљују, популарни материјали су ликра и кашмир. У слободно вријеме популаран је џинс.

Историја

Праисторијски ловци су вјеровали да попримају дух животиње коју су убили носећи њену кожу. Неке од најранијих тканина начињене су уситњавањем коре дрвета, која је намакана у воду и ударана, све док не би омекша. Затим је уљена и бојена, те омотавана око тијела.

Древни Египћани су носили оскудну одјећу од лаганог платна, материјала прављеног од лана. Одјећа робова била је груба и једноставна. Да би се осјећали угодно, важни Египћани су умотавали тијело у врло фине тканине. Ланено платно било је врло цијењено и у античкој Грчкој, а њихове жене су биле веома вјеште у предењу и ткању вунене одјеће. Египћани су углавном носили бијелу тканину, Грци су радо облачили хаљине у боји, а омиљена им је била жута.

Модне занимљивости

Иако можемо рећи да мода постоји "од кад је свијета и вијека", прве манекенке су се појавиле тек у 19. вијеку и тако је настало једно од најпожељнијих занимања за жене. За разлику од данашњих креатора, њихови претходници су своју одјећу приказивали на луткама. Ако ништа, биле су јефтиније од манекенки. Велики освајач Наполеон Бонапарта је наредио својим кројачима униформи да на рукаве ставе дугмад, да војници не би њима брисали нос. Ту дугмад данас знамо као манжетне. Бивши градоначелник Њујорка Хенри Фиорело ла Гвардија почетком 20. вијека присуствовао је шоу гдје су наступале егзотичне плесачице. Био је зачуђен што оне не носе ништа испод хаљина, па је наредио да доњи веш мора покрити бар интимне дијелове. Тадашњи кројачи су се латили посла и дизајнирали доњи веш који прекрива интимне дијелове, али није упечатљив.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.