Од безазлене забаве до опасних пакости

Психолози и социолози тврде да онај ко каже да никада не трача, готово сигурно лаже. Оговарају сви, и жене и мушкарци, и млади и стари, и образовани и необразовани.

Стручњаци појашњавају да је то начин да се сазнају неке информације о другима, да будемо у центру пажње, да се ослободимо стреса... Додају да је све то у реду док се своди на безазлену забаву и не оде предалеко.

Оговарање одувијек постоји

Према ријечима социолога Биљане Милошевић, трач или оговарање је једно од цивилизацијских обиљежја. Трача се, додаје она, од када је свијета и вијека јер одувијек постоји та нека људска знатижеља за туђим животом.

- У почетку, трач је био начин да се дође до неке информације, али ако та информација пређе из једне руке у другу, односно од уста до уста то више није она права тачна информација већ је то трач јер се у тој причи обавезно нешто дода и аутоматски на крају те примљене информације ми имамо у потпуности погрешну информацију - истакла је Милошевићева.

Додала је да би у данашњем процесу комуникације то био такозвани "шум" или проблем у комуникацији.

- Трачају и мушкарци и жене. То је "мртва трка", нарочито за данашње вријеме када су се мушкарци "пробудили". Из простог разлога кажем пробудили зато што је та особина оговарања увијек била приписивана женама што представља неки облик дискриминације. Ни мушкарци нису за похвалити када је ријеч о оговарању - рекла је Милошевићева.

Сваком просјечном човјеку, додала је, небитно за његов пол, образовање, неку друштвену позицију, увијек ће бити примамљиви они људи до којих они нису у стању да дођу или успоставе са њима неку комуникацију јер су им из неког разлога недостижни.

- Тада се појављује онај психолошки ефекат "кисело грожђе и слатки лимун" - што није моје није ни важно. Онда се почне конструисати са неким причама, оно што би било нама драго да се деси тој особи ми "калемимо" то на тај неки њен профил - навела је Милошевићева.

Додала је да се раније трачало прикривеније, односно не тако отворено, директно и јавно као данас.

- Раније су људи у сваком селу или провинцији имали "локалну трачару" односно особу која је све знала - истакла је Милошевићева.

Данас тога просто нема, навела је, данас су сви трачаре јер свако да себи за право да прокоментарише туђи живот, туђу приватност.

- Раније бити трачара, у неком претходном времену носити тај епитет, није било нимало похвално и крило се по кулоарима. Данас се оговара у сваком кафићу, сваком бифеу, на улици, у лифту... Чим не можете да дођете до одређене особе а знате ко је и шта је, такође не трпите нечији успјех то је сјајна категорија за трач. Такви људи су најчешће магнети за те осујећене људе - истакла је Милошевићева.

Aко је у питању нека жена, навела је, у већини случајева се коментарише да ли је и чија љубавница, да ли нешто има или не, шта има, ко јој је дао за право да нешто каже или уради, а када је ријеч о мушкарцима увијек се прича о томе да ли је неко повезан са власти или не, да ли иза њега стоји неки лоби и који, а посљедње о чему се прича је о интелигенцији.

- Ни у једном тренутку се не приступа тим неким људским способностима које је у стању појединац да има и да постигне то неким својим радом. То је стварно трагикомедија данашњег времена - рекла је Милошевићева.

Гдје и о чему се најчешће трача

Мјеста као што су фризерски салони најчешће су окарактерисана као она мјеста гдје трачеви настају и шире се даље. Већина фризера не крије да се у њиховим салонима трача, али кажу да је то њиховим муштеријама једна врста "издувног вентила".

Љепшем полу су најчешће "на тапету" друге жене, туђа сексуална искуства и проблеми с тежином њихових пријатељица, док мушкарци најчешће разглабају о пијаним пријатељима, школским колегама и најатрактивнијим колегиницама с посла. Трећина мушкараца чак признаје да им је добра трач-партија дража од секса. Када се мушкарци састану тема "жене" и све што иде уз њих је неизбјежна. Разговарају о свему, од женског тијела до њеног мозга, упоређују биљешке, размјењују искуства.

Биљана Милошевић наглашава да жене данас одлазак код фризера доживљавају као "рилакс" варијанту.

- У фризерском салону имате један скуп жена на малом простору и тада креће прича, прво од неких личних хвалоспјева који се додјељују, типа "дивни сте", "красни сте", "диван вам је муж" (ако га имате), ако имате дечка "диван вам је дечко", ако га немате зашто не, да ли имате посао, колика вам је плата и тако то почиње. Фетиш мјесто за трач јесу фризерски салони - навела је Милошевићева.

Код мушкараца, додала је, то су кладионице јер осим што се кладе они тамо сједе и оговарају.

Зашто трачамо

На мети трачева су сви - од комшија, преко шефова, пролазника, па до јавних личности.

Социолог Иван Шијаковић каже да је трач социјална димензија комуникације међу људима гдје се неко покушава приказати бољим него што јесте или горим него што јесте.

- Трач је у функцији тога да се онај ко трача пласира као неко ко је надмоћнији. Другим ријечима, трач може да буде једна врста тихе или прикривене борбе против одређених идола, моћних људи, интересантних људи, људи од угледа или разних других ствари. Трач се готово увијек односи на некога ко има неку позицију, углед или моћ - рекао је Шијаковић.

Напомиње да је трач смишљен као нека врста пакости, да би се неко приказао много мањим него што јесте и обично се употребљава као нека врста паралелне борбе за смањење нечијег угледа нечије моћи, статуса и томе слично.

- Пошто је трач једна врста лагане комуникације, згодан је за успостављање контакта, за ширење одређене информације и одређену врсту радозналости. Мјеста гдје се највише сусрећу они који трачају су комшијске ограде и посједи, фризерски салони, кладионице, кафане... - истакао је Шијаковић.

Појаснио је да они који оговарају увијек бирају нека мјеста гдје се окупља "просјечан" свијет.

- То је једна врста комуникације, јер да бисте у тој жељи да први имате информацију, да бисте били актуелни и популарни у својим срединама и у свом простору, онда наравно користите трач као извор информација, поготово да бисте у том условно речено "такмичењу" побиједили и да би вас неко на тај начин прихватио у друштву - нагласио је Шијаковић.

Психолог Aлександра Aрсенијевић-Пухало каже да је оговарање један од облика међусобне комуникације који је веома присутан и са важном социјалном улогом у развоју приватног и професионалног живота.

- Када трачате, другој особи дајете на знање нешто што већ знате, што је повјерљиво и тиме јој шаљете поруку да је социјално прихваћена и да вам је важна. Тако јачате њено самопоуздање и придобијате повјерење - истакла је Aрсенијевић-Пухало.

С друге стране, додала је, трачање јача осјећај личне вриједности јер се најчешће особе које су предмет трачања постављају у инфериорну позицију и омаловажавају се њихове способности и постигнућа на рачун величања личних вриједности.

- У ситуацији трачања имате једну врло занимљиву и осјетљиву комуникацију у којој се процјењује ко је ОК, а ко није, за интимизирање и размјену сочних пикантерија и интимних ставова о различитим темама - навела је Aрсенијевић-Пухало.

Наглашава да је трач саставни дио свакодневне комуникације и среће се како у породици тако и на радном мјесту и ситуацијама када имамо слободног времена.

- Оно чега данас можда има више него раније је трачање у медијима, посебно на телевизији, што вам даје социјалну потврду да је модерно трачати и бавити се другима - додаје она.

Наглашава и да данас мање него раније људи осјећају кривицу да су урадили нешто лоше трачањем других, што је посљедица општеснижених моралних вриједности у друштву и прихватања трача као нечег што није тако страшно.

- Међутим, трач има велики утицај на људе, иако је често далеко од истине и чињеница управо због тога што се енормном брзином преноси и не захтијева провјеру већ уживљавање у пласирану причу. Тако се могу произвести психички притисци и вршити насиље над људима што никако није социјално прихватљиво - навела је Aрсенијевић-Пухало.

Нагласила је да људи воле да трачају јер тако склапају нова пријатељства, његују осјећај припадности, смањују стрес и са личних проблема се пребацују на туђе.

- Кроз трачање људи се емотивно "празне" и олакшавају свакодневне бриге, за тренутак заборављају на личне неуспјехе и непријатности. Неким људима је трачање и вјештина коју користе да манипулишу другим људима и њиховим осјећањима зарад личне добити, што се посебно примјећује у радним колективима - нагласила је Aрсенијевић-Пухало.

Нажалост, навела је, људима је трачање и начин да напредују у каријери.

- Како год, трачање даје осјећај више вриједности али не треба игнорисати чињеницу да је оваква позиција настала као резултат субјективних процјена и никако није објективна, истинита и дефинитивна - рекла је Пухало.

Ко више трача

Вјечна борба води се око тога ко више трача, жене или мушкарци.

Иако женама често говоре да превише времена проводе испијајући кафе с пријатељицама и размјењујући "повјерљиве информације", истраживање које је спровела једна британска компанија за испитивање јавног мњења показало је да мушкарци у просјеку 76 минута дневно троше на трачање са пријатељима или колегама са посла. С друге стране, жене тој углавном безазленој разоноди посвећују тек 52 минута.

Шијаковић, опет, сматра да су можда жене мало више склоније томе због њихове сензибилности и жеље да сазнају више од других и прије других - сматра Шијаковић.

Aлександра Aрсенијевић-Пухало сматра да је тешко рећи ко више трача и има ли разлике између мушкараца и жена о овом питању, али да је сигурно женама културолошки више дозвољено да трачају од мушкараца.

- Теме и начин трачања се сасвим сигурно разликују јер жене обично располажу са више сочних детаља и помјерају границе фер игре у тој причи - рекла је Aрсенијевић-Пухало.

Трачање је здраво, истакла је, јер се тако активирају и одређени механизми одбране који особи помажу да сачува добру слику о себи и драгим особама, што је свакако у функцији очувања менталног здравља.

- Оно је здраво јер помаже и да се пронађу особе сличних интересовања и да се формирају контакти који ће водити продубљивању и успостављању трајнијих пријатељских односа. Кроз трачање се такође проживљавају лична искуства што умањује стрес и помаже у проналажењу рјешења за одређене животне проблеме - рекла је Пухало.

Додаје да трачање може бити корисно једино ако се одвија умјерено и у социјално прихватљивим оквирима.

- Нажалост, немамо сви довољно развијене аларме да нас упозоре када прелазимо границу и задиремо у врло осјетљиве теме приватности других или играмо улогу прогонитеља који се окомио на одређене особе или социјалне теме - навела је Пухало и додала да је пожељно да задужимо некога да нас упозори ако сами нисмо довољно социјално осјетљиви да знамо када је тренутак да се повучемо и престанемо да трачамо.

Трач у сваком случају никада неће нестати. Очигледно као и у свему треба знати границу, мјеру до које смијемо ићи и да не штетимо другима. На нама је да ову стару вјештину преживљавања у друштвеној џунгли усавршимо да не бисмо наштетили ни себи ни другима.

Друштвени парадокс

Трач је производ друштва, настао је у друштву, али он сам није пожељан као друштвени образац понашања. Психолози и социолози наглашавају да када признате да волите да трачате нећете бити најомиљенија особа у друштву.

Трачање о познатима

Познате личности готово свакодневно су на мети трачева. Интернет портали и листови који се баве пласирањем полуистинитих вијести о познатима данас су међу најчитанијима. Готово сваки од њих садржи рубрику трач.

Многе занима ко је од јавних личности с ким у вези, ко се с ким посвађао, ко је кога преварио, ко је чија љубавница...

Није била ријеткост да ти трачеви оду предалеко, па падну и тужбе. Због тога је данас веома тешко разграничити тачне информације од трачева.

Трачева о познатима било је разних. Од оних најбезазленијих па до морбидних и злонамјерних.

Када је ријеч о региону, протеклих мјесеци у центру пажње били су на примјер пјевачи Жељко Јоксимовић, Наташа Беквалац и Северина Вучковић. Информације о њиховим везама, прељубама, свађама и мирењима биле су готово свакодневне, тако да је било готово немогуће разлучити шта је од тога тачно, а шта није.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.