Очували традицију и обичаје

Овај највећи хришћански празник традиционално се обиљежава у домовима повратника и оних Срба који ни за вријеме рата нису напуштали своја огњишта.

Првих година послије "Олује", Васкрс се обиљежавао тек симболично, а ако су могли, понеки православни Далматинци одлазили су на литургију у манастир Крка.

Данас је ситуација ипак другачија, а жал и носталгија за завичајем у ове крајеве за Васкрс доводе многе расељене Србе који живе широм свијета.

Тако је и у дому Ружице и Душана Карановића из Кистања, мјеста у близини Книна, гдје за Васкрс влада права празнична атмосфера. Током ратних дешавања и они су избјегли, заједно са већином својих сународника. Покушали су Карановићи да започну нови живот у Београду, али су се већ наредне, 1996. године вратили у Кистање.

Њихови синови остали су у Београду, гдје су засновали породице и гдје и дан данас живе, али за вријеме празника увијек дођу код родитеља, да породица буде на окупу.

- И ове године, као и свих до сада, Васкрс прослављамо са синовима Гораном и Бобаном и њиховим породицама за празничном трпезом. Фарбана јаја посебна су радост нашим трима унукама - каже Ружица Карановић.

Ручак у дому Карановића традиционално је у подне.

Богата васкршња трпеза сваке године је и на столу тридесепетогодишњег Милана и тридесетдвогодишње Сање Калат из Радучића.

Младих људи, попут Калатових, веома је мало у овим крајевима. Овај брачни пар живи у селу Радучић у близини Кистања од 1999. године.

- Осјете се посљедице деведесетих и дан данас, али ипак код своје куће је најбоље, овдје смо "домаћи" - прича Милан Калат.

Калатови су неколико година живјели у Београду, али одлучили су да се врате у родну груду. Баве се сточарством, а Сања је недавно дипломирала агрономију на книнском универзитету.

Као и све остале празнике, и Васкрс обиљежавају у складу са православним обичајима.

- Моји родитељи су у Книну, а Сањине баке у селу Руделе, па Васкрс проводимо са њима. Посебно нам се обрадују Сањине баке, јер их осим нас ријетко ко обилази. Из тог разлога са њима прослављамо празнике - каже Милан Калат.

Двадесетпетогодишњи Бранко Торбица, поријеклом је из Торбица, села у близини Кистања, којег је "Олуја" довела у Бању Луку. Сваке године Васкрс проводи са породицом у свом завичају.

- Неколико година послије прогона, почели смо да одлазимо у завичај да, у духу обичаја, прославимо овај велики хришћански празник. Традиционално одлазимо на поноћну литургију у манастир Крку - каже Торбица.

Овај манастир, бисер православне Далмације, смјештен је уз ријеку Крку, између Книна и Шибеника, недалеко од Кистања.

То је мјесто које вјерници радо облазе, кад год имају прилику за то.

Нажалост, у овим крајевима већином живи старије становништво, које нема могућност да се довезе до манастира, тако да највише вјерника у манастир долази за вријеме празника.

И Калатови сваке године одлазе на поноћну литургију уочи Васкрса.

- Сваке године идемо на васкршњу литургију у манастир. Буде тада овдје много људи, а послије службе, испред цркве монаси поставе трпезу, да почасте вјернике - каже Милан Калат.

Осим фарбаних јаја, која су неизоставна традиција Васкрса, на трпези у овим крајевима, за доручак се сервирају још и пршут, панцета, сир, салата и шпароге. За ручак се, у већини домова, припрема јагњетина на ражњу или испод пеке (сача) са кромпиром.

Оно што разликује ове од других православних крајева, традиционални је колач - васкршња погачица, а тај обичај су православци преузели од католика.

Васкрс у Далмацији тако протиче у породичној атмосфери уз разговор и богату трпезу, у већини домова до касних поподневних часова.

Са заласком сунца, гласове који се чују испред многих кућа замјењује звук аутомобила. Породице одлазе из свога завичаја и враћају се својој свакодневици. Њихови родитељи, баке и деде остају да чекају наредне прилике, када ће се породице поново окупити и када ће се поново зачути граја у њиховим домовима.

Манастир 

Манастир Крка, давне 1350. године, подигла је српска принцеза Јелена, сестра цара Душана, а супруга хрватског кнеза Младена Другог Шубића. Посветила га је светом арханђелу Михаилу.

Према легенди, чију истинитост поткрепљују катакомбе које се налазе испод манастира и близина остатака римског града Бурнума, на овом мјесту апостол Павле је држао проповиједи Далматинцима. Сматра се да су оснивачи манастира Крка знали ове податке и из тог разлога баш на овом мјесту подигли манастир.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.