Објављујете сваки корак свог дјетета, размислите још једном: Стручњаци упозорили на опасности

То можда понекад и нервира неке од њих, али и то прође, чим се фото-албум поново врати на полицу за књиге. Међутим, с појавом друштвених мрежа и дjечије фотографије све више се објављују на интернету. То може да има и нежељене посљедице.

Чак 1.300 фотографија прijе 13. рођендана

“Често се ради о лајковима или емотиконима са срцем”, каже Софи Поле, која је у њемачкој организацији за заштиту права дјетета “Киндерхилфсверк” задужена за медијско образовање.

Понекад се чак на мреже постављају и слике с првог ултразвука, али и фотографије са плаже, дjечијих рођендана или поласка у школу. “У принципу, не постоји ништа што није приказано”, каже Поле.

Дјеца се понекад пласирају и у рекламне сврхе – неки инфлуенсери их користе за рекламирање козметике или одјеће за бебе. Притом треба подсјетити: свако има право на заштиту сопствених слика. То важи посебно за дјецу.

Бивша службеница Енглеске за заштиту дjеце Ен Лонгфилд упозорила је још 2018. у једном извјештају да на интернету кружи просјечно око 1.300 слика сваког дјетета приjе него што оно напуни 13 година.

Тај феномен има и своје име: “sharenting” појам сачињен од енглеских ријечи “ to share” (подијелити) и “!parenting” (родитељство).

Посљедице објављивања фотографија

Интернет не заборавља. Та реченица која се често може чути у ствари и јесте проблем, на примјер када сама дјеца нису задовољна својим фотографијама. “Оно што би родитељи описали као слатко или медено, дјеци је понекад веома непријатно”, објашњава Софи Поле.

- Ако тако нешто доспје у јавност, то може да постане повод за малтретирања, увреде или коментаре мржње. Чак и касније, приликом пријављивања за посао, одсјек за људске ресурсе фирме може да прогугла оног ко се пријављује, па може да буде проблем ако се појаве неке непријатне слике - истиче Поле.

Како би скренула пажњу управо на све те проблеме, њемачка блогерка Тојах Дибел 2019. покренула је кампању против објављивања фотографија дјеце под хештегом #deinkindauchnicht (ни твоје дијете). Рецимо, родитељ не би никад објавио фотографију себе док врши нужду, али дјечије се објављују.

Поред тога, на фотографијама се често види не само лице дјетета, већ и његово окружење: дјечија соба, кућа, двориште. Додатни подаци, као што су име дјетета или датум његовог рођења, често се могу прочитати у описима фотографије. “Понекад ти подаци могу да се искористе и за доношење закључака о томе гдје дијете живи”, упозорава Софи Поле.

Није проблем само заштита личних података: “Наравно, увијек постоји ризик да такве информације и фотографије доспију у погрешне руке, па да, на примјер, почну да круже у круговима педофила”, каже Поле.

Још 2019. године је онлајн-портал “jugendschutz.net” (заштита младих), који су заједнички покренуле њемачка савезна и покрајинске владе, указао у свом извјештају да “људи са сексуалним интересовањем за дјецу користе Инстаграм за умрежавање: фотографије дјеце се прикупљају и дијеле, а у коментарима и хештеговима има сексуалних конотација”.

Иако су родитељи релативно свјесни да је јавно објављивање на Фејсбуку, ТикТоку или Инстаграму проблематично, они истовремено често сматрају да су апликације као што су Вотсап или Вајбер релативно приватне и зато тамо неспутано дијеле све.

- Најважније је то колико је велики осјећај одговорности родитеља и шта они чине, на примјер да ли подешавају опције о приватности. Односно, да ли слике заиста дијелимо јавно или само са својим пратиоцима - каже Поле.

При том се чак ни у приватном ћаскању, не може бити сигуран да нека фотографија неће бити прослијеђена без питања.

Француска: Законом забрањено дијељење фотографија

Како би обуздала прекомјерно ширење дјечијих фотографија, Француска креће путем који је јединствен у свијету: жели да родитељима забрани да дијеле слике своје дјеце на друштвеним мрежама без њихове дозволе.

Он предвиђа и да се могу предузети и правни кораци за ријешавање несугласица између родитеља, као што је забрана једном родитељу да поставља или дијели слике дјетета без дозволе другог родитеља. У екстремним случајевима, родитељи могу чак и да изгубе право на фотографије своје дјеце.

Нацрт закона посебну пажњу посвећује “експлоатацији дјечијих фотографија на онлајн-платформама”.

Приход од комерцијално коришћених дјечијих фотографија мораће да се уплаћује на рачун који дјеца од 16 година могу сама да користе. Осим тога, у закон је уграђено и правно спроводљиво “право на заборав”, према којем дјеца, ако желе, могу касније да са интернета уклоне своје фотографије и видео-снимке.

Софи Поле позитивно оцјењује француски нацрт закона зато што, сматра, оснажује лична права малољетника које прописује Конвенција УН о правима дјетета.

- Поента није у томе да се генерално забрани постављање дјечијих слика на интернет, већ да се спријечи њихово прекомјерно коришћење и коришћење без поштовања на друштвеним мрежама. Право на сопствену слику значи да свака особа може сама да одлучи који материјал може, а који не смије јавно да се објављује. Зато је са становишта права дјетета апсолутно важно да се сама дјеца укључе у доношење одлуке, као и да се ’не’ од дјетета прихвата, а не да се игнорише - каже Поле.

У другим земљама још нема таквог законодавног пројекта као у Француској. Зато је, указује Софи Поле, образовање најважније средство за заштиту дјеце од нежељених посљедица дијељења њихових слика на интернету – образовање у обдаништима, школама, на друштвеним мрежама, али посебно образовање родитеља.

Породице морају да “развијају заједничко разумијевање које подразумијева да се према сопственим фотографијама треба односити с поштовањем и одговорношћу”, каже Поле.

- Јер, најкасније од тренутка када добију свој паметни телефон, и сама дјеца ће се наћи на друштвеним мрежама. А она ће се тамо, наравно, понашати под јаким утицајем онога како се то ради у њиховој породици - истиче Поле.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.