Објављена књига “Ходочашће Тројеручици”: Света Гора и Богородица човјека враћају у окриље вјере

Свјетлана Ђуричић
Објављена књига “Ходочашће Тројеручици”: Света Гора и Богородица човјека враћају у окриље вјере

Након одласка на Свету Гору и у манастир Хиландар човјек осјети корјените промјене, од усхићења до неке врсте зачуђености, које га натјерају да ствари сагледа неким другим очима. На том мјесту схватите да је људски живот само кап воде у мору, јер на Светој Гори све је другачије у односу на овај свијет. Света Гора, Богородица и Хиландар враћају човјека у окриље вјере и под скуте Господа Бога.

Казао је ово за “Глас Српске” новинар, публициста и књижевник Зоран Кос, који је прије три деценије са књижевником Ранком Прерадовићем отишао на Свету Гору, у својеврсно ходочашће на извориште православља и духовности нашег народа - у манастир Хиландар.

Сјећања на тај величанствени догађај смјештена су међу корице књиге “Ходочашће Тројеручици”, која ће бити промовисана 8. августа у вијећници Банског двора у Бањалуци, са почетком у 20 часова.

Кос каже да је прошло 30 година од испраћаја Иконе пресвете Богородице Тројеручице на јединствени пут од Хиландара до Солуна, историјског догађаја о коме се, за разлику од Грчке, код нас веома мало писало.

- Ранко Прерадовић и ја смо сматрали да историја, којој смо свједочили, заслужује да буде овјековјечена. Имали смо доста писаног материјала, фотографија, а и сјећања на тај величанствени пут Тројеручице од Хиландара до Солуна била су и те како жива. Све то смо преточили у ову књигу. На тај начин смо жељели да се заједно помолимо Господу Богу за обнову манастира Хиландара, као и да се са благодарношћу сјетимо наше браће Грка, који су, уз нашу матицу Србију и Русију, били све вријеме током рата уз Републику Српску. Такође, уздамо се у Господа Бога и Богородицу Тројеручицу да нам помогну и у ова, ништа мање тешка времена на наш народ - нагласио је Кос.

Како је појаснио, прије три деценије стигао му је позив од монаха Василија Хиландарца, који је био задужен са контакте са свијетом, да присуствује овом историјском догађају за васцијело православље.

- Ради се о времену рата, 1993. године, о Светом Димитрију, у јесен те године. Окупити екипу, добити све потребне дозволе, али и обезбиједити потребна средства, није било нимало лако, али ниједног тренутка нисмо сумњали да су Бог и Тројеручица уз нас и да ће нам помоћи у остварењу тог наума - присјетио се Кос. Како је казао, на том духовном путу било је много људи који су оставили неизбрисив траг.

- То су, прије свих, наш домаћин блаженопочивши монах Василије Хиландарски, родољуб каквог се не среће често у животу. Ту је био блаженопочивши игуман Мојсије, старјешина Хиландара у то вријеме, као и сви остали хиландарски и светогорски монаси. Ту је и деда Вита, вртлар хиландарски, иначе љотићевац. Ту су свакако и великодостојници црквено-православни, владика Атанасије Јефтић, митрополит Амфилохије Радовић, владика бихаћко-петровачки Хризостом, митрополит Солунски Пантелејмон и многи други - рекао је Кос.

Како је додао, домаћин им је био историчар, проф. др Вељко Радуновић.

- Он нам је био својеврстан водич и кустос по Солуну и околини. На тој светковини моја екипа и ја смо упознали једног доброг, дивног човјека који се упокојио недавно, деду Ђорђа Михаиловића, чувара српског гробља Зејтинлик у Солуну. То је био човјек изузетне доброте, кога је красила маскирна јакна наше Војске Републике Српске, а на глави шајкача са грбом Републике Српске - присјетио се Кос.

Казао је да је и након три деценије ријечима тешко исказати доживљена осјећања.

- Можда је довољно рећи да послије тога нико од нас није више био исти човјек, тим прије јер смо долазили из обезбожених и расељених крајева, из центра комунизма, атеизма и расрбљавања. И као такви, дођете на извориште православља и духовности нашег народа. Величанствен осјећај! Ако постоји рај на земљи, онда је то на Светој Гори. Ту вријеме не постоји и ту се најбоље види наше трајање у времену и простору - каже Кос.

Појаснио је да је Тројеручица највреднија и најпоштованија икона српског рода.

- Она је Игуманија Свете царске лавре манастира Хиландара, она је чудотворка, заштитница православља и православног народа. Својом трећом руком она грли и штити сав наш род. И као што рече владика Атанасије, она је дар Божји - рекао је Кос.

Нагласио је да су доживјели промјене из коријена, изнутра, од усхићења до неке врсте зачудности, која човјека натјера да ствари гледа из другог угла.

- На том мјесту схватите да је људски живот само кап воде у мору, јер на Светој Гори је све другачије у односу на овај свијет. Света Гора, Богородица и Хиландар враћају човјека у окриље вјере и под скуте Господа Бога - додао је Кос. Казао је да је књига припремана посљедње двије године.

- Спремали смо је с нарочитом пажњом, одмјеравајући сваку ријеч и слово, бирајући фотографије које су документаристичке, већином настале на том ходочашћу. У припреми су нам, између осталих, помогли Секретаријат за вјере Владе Републике Српске са Драганом Давидовићем на челу и Српско просвјетно друштво “Просвјета” из Козарске Дубице са Зораном Синкићем на челу. Наша највећа захвала иде његовом преосвештенству епископу бањалучком господину Јефрему, са чијим благословом смо започели остварење наше племените идеје, и др Здравку Пени, чији су драгоцјени савјети и сугестије били од огромне помоћи код уређења и коначног изгледа монографије - закључио је Кос.

О аутору

Зоран Кос је рођен 1962. године у селу Челебинци под Козаром, од православних родитеља. Од 1976. година бави се писањем у различитим медијима, са различитих функција. Приредио је и објавио различите врсте публикација, међу којима је и Зборник “Козара - кад прошлост проговори”, који је недавно изашао из штампе. Живи и ради у Козарској Дубици.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана