О “кавијару са Балкана” пишу свјетски медији: Знате ли како је ајвар добио име и како се раније спремао?
Оно што је хумус у арапском свету, то је ајвар на Балкану, пише ауторка текста објављеном на БиБиСију.
Ауторка је тако једном реченицом - у тексту који носи азивом 'Ajvar: The vegan "caviar" of the Balkans' - објаснила је колико је ајвар популаран на просторима Балкана.
Али зашто “кавијар са Балкана”? Наиме, на Википедији може се видјети податак да од турске ријечи “хавyар>“ што значи кавијар, а коријен је и речи ајвар. Прича се да су власници кафана почетком 19. вијека на јеловницима нудили кавијар од шиљатих паприка, јер су у то време уље и паприке, од чега се и прави ајвар били прилично скупи. Данас је ситуација нешто другачија.
- Ајвар се прави од паприка које су доступне практично свима, лако се прави, релативно је јефтин… Може да буде и главно јело и прилог – то је кавијар за сиромашне, рекла је етнолог Слађана Рајковић, савјетница у Народном музеју у Лесковцу.
Први познати рецепт за ајвар, који потиче из Великог српског кувара из 19. вијека и који је написала Катарина Поповић, укључује паприку и патлиџан. Међутим, у Србији се најчешће припрема ајвар само од црвене паприке, док у Сјеверној Македонији често додају и патлиџан.
Ова разлика може бити резултат миграција људи по региону и размене кулинарских традиција.
Према неким стручњацима, прави ајвар прави се само од црвене паприке, евентуално уз додатак бијелог лука, док рецепт из 1915. године не укључује црвену паприку уопште.
БиБиСи такође напомиње да свака балканска земља сматра ајвар својим, и да расправа о овом јелу одражава трагикомичан национализам у региону који је био погођен сукобима, преноси Ало.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
