Новине, упркос интернету
Посљедњих година пада тираж дневних, али и недељних листова, издања се гасе, публика се окреће интернету и млађи читаоци немају навику свакодневног куповања новина, али њемачки издавачи ријешење и излаз из кризе виде управо у глобалној информатичкој мрежи.
„Интернет је, што се тиче ширења садржаја, благослов за издаваче”, сматра Дитмар Волф, директор Удружења њемачких издавача дневних новина и часописа (BDZV)
Волф сматра да дневне новине располажу свим предусловима да из „нове медијске културе изађу као побjедници”, а овакав оптимизам, према чланку њемачке медијске куће Дојче веле, подупиру нове статистике.
Чак 39 одсто корисника интернета редовно посјећује интернет понуде дневних новина, а у старосној доби између 14 и 29 година, оној за коју се сматра да је баш не занима дневна политика, овај постотак износи 62 одсто.
„Дневне новине на интернету досежу најшире слојеве публике”, каже Волф.
Ријешење се поновно тражи у наплати конкретних садржаја.
Наиме, оно што је прије неколико година неславно пропало, сада би, ширењем уређаја попут Ипада, могло уродити плодом.
Продаја тзв. е-папира, тј. електронских претплата новина је у посљедње вријеме у порасту.
„Менталитет по којем све на интернету мора бити бесплатно, полако нестаје”, закључује Јоахим Фурман који је унутар BDZV задужен за онлајн издаваштво.
Власти у Берлину планирају да уведу закон према којем би глобални претраживач Google плаћао накнаду њемачким новинама јер се у претрази појављују изводи из њихових вијести.
У питању је опасни преседан, упозоравају у Googleу.
Рачуне приватним издавачима већ годинама, међутим, кваре они који своје садржаје стављају бесплатно на интернет.
Ту се прије свега ради о јавним медијским кућама које свој програм финансирају претплатама грађана.
Приватни издавачи траже да државни медији драстично ограниче своју понуду на интернету јер сматрају да је настала апсурдна ситуација по којој грађани својом претплатом финансирају гашење приватних медија.
Јавне медијске куће с друге стране држе да претплатници за свој новац имају право на „комплетну услугу” тј. на радио, ТВ програм и онлајн садржаје.
Сви покушаји договора за сада су пропали.
Још један трн у оку издавачима су и портали који скупљају садржаје са страница дневника и часописа те их објављују на својим страницама.
Иако такви портали, попут Google Newsa по правилу објављују извор садржаја, сам власник права на садржаје од тога нема превелике користи.
Стога издавачи траже да се и за овакво коришћење наплаћују ауторска права.
Ера апликација и таблет рачунара очигледно још није у потпуности стигла.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
