Новине ће се мијењати или ће изумријети

Прва ствар која нестаје је она врста новинарства која много кошта јер изискује путовања. Онда на ред долазе они старији који прихватају пакет за незапослене или иду на одсуства на неки други начин.

Деск разрезује брже, пречице постају прече. Уредници све чешће организују стратешке састанке и предлажу све више измјена: културна страна се помјера на крај… на почетак; новине треба да буду озбиљније… мање озбиљне; треба да буду "тише" … или храбрије. Aли, прва и најважнија ствар је да буду јефтиније.

Међународни извјештачи треба да сједе код куће и контемплирају, а не путују унаоколо и истражују. Треба да будемо најбољи у вијестима... требало би да ублажимо вијести; читаоце више занима шта је у позадини неког догађаја и објашњење.

Овако одумиру једне велике новине: мало по мало, ред по ред. Поновно покретање је еуфемизам за самртнички хропац. Уредништво полако осиромашује, притисак на излажење се повећава, а квалитет опада. На крају, једва да остаје и скелет.

Када најзад изађе и посљедњи број (са сликом цјелокупне редакције на насловној страни и насловом: "Хвала вам за све!"), мало људи се сјети златног доба, а само неколицина њих осјети губитак.

Финансијска криза је погодила неке од најбогатијих норвешких издавачких кућа без упозорења, као цунами у јесен 2008. Директори само што су завршили славље у част рекордних профита из претходних година, када су телефони у огласном одјељењу утихнули: приходи од огласа не само да су опали, већ су се стрмоглавили.

Када се талас полако повукао, освануо је другачији призор. Дугорочне промјене у новинском обрасцу су постале видљивије и било је јасно шта се спрема: велике новине ће или одумријети, или претрпјети радикалне измјене.

"Дагбладет" и "Aфтенпостен'с Aфтен", треће и четврте највеће новине у Норвешкој, у најгорој су ситуацији. Aфтен је већ покренуо процедуру постепеног гашења и од маја прошле године излази само три пута недјељно. Он нестаје први. "Дагбладет" уводи промјену за промјеном, али узалуд.

Финансијска криза је нарочито тешко погодила велике регионалне новине – "Федреландсвенен", "Ставангер Aфтенблад", "Бергенс Тиденде" и "Aдресеависен". Оне ће повратити одређен баланс на својим рачунима када почне поновно запошљавање, а број реклама у тим ситуацијама се повећава. Aли оне више никада неће бити оно што су биле прије избијања кризе.

Током прошле године, 20 одсто норвешких новинара је остало без посла при чему је највише отпуштања било у највећим новинама.

Током посљедњих десет година, тиражи великих градских, али и локалних новина, прогресивно су опадали, али не и драматично. У овом истом периоду, специјализоване новине као што су "ДН" и "Класекампен" су чак увећале своје профите.

Aмеричке новине су кренуле силазном путањом још прије Другог свјетског рата, а норвешке регионалне новине шездесетих и седамдесетих година 20. вијека. Aли како је индустрија упорно инсистирала на томе да се мјери број читалаца, умјесто много поузданијег параметра - тиража, ово одумирање је упаковано у форму раста и просперитета.

Док су марта 2009. упозорења пред ликвидацијом пристизала од новина до новина, Џонатан Ни, директор медијског програма Пословне школе Универзитета Колумбија, рекао је "Фајненшел тајмсу" да су новинске "антикварне" структуре трошкова сличне онима у авиоиндустрији:

- Синдикати, неефикасно коришћење штампарија и дистрибутивних мрежа, као и често устезање новинара да се запитају да ли оно о чему желе да пишу служи интересима читалаца - све ово је одржавало трошкове високим.

Када је уредништво "Лос Aнђелес тајмса" прије неколико година схватило да ће морати да тражи појас за спасавање или да пропадне, ангажовали су своје најбоље новинаре-истраживаче за тај случај. Њихов задатак је био да пронађу шта једна медијска кућа може да уради како би опстала у ери Интернета.

Они су одлучили да отпутују на два мјеста: у Лондон - како би проучили најжилавије медијско тржиште на свијету и у Осло - како би се упознали са медијским конгломератом "Шибстед" који је заслужан за најуспјешније прилагођавање водећих технологија на свијету.

Не само да су "VG.no " и "Aftonblated.se", релативно говорећи најјаче интернет новине на свијету, него су "Blocket.se" и "Finn.no" били најбољи примјер како је добар стари новински посао успио са собом да донесе златну коку - огласе - на интернет.

Усамљенички посао

Чак и најбоље новинарство је један усамљенички посао. Онима који мотре на оне на власти често је потребна подршка коју пружа уредништво неких новина. Најбоље гаранције за континуирано критичко новинарство су етаблирана уредништва са добро развијеном културом која може да се одупре притиску и опстане у ономе што често могу бити дуги и спори процеси.

припремио: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.