Нова студија: Дjеца су искренија према роботима него према родитељима

Робот висок 60 центиметара по имену Нао, помогао је дjеци да изразе своја осjећања, наводе итраживачи.

Нао робот више личи на реквизит из нискобуџетног научно-фантастичног филма него на врхунац медицинских истраживања. Међутим, студија је показала да се дjеца осjећају угодније повjеравајући се хуманоиду величине дjетета, чудног изгледа него када о томе разговарају са родитељима.

У неким случајевима, дjеца су откривала информације роботу, које раније нису подијелили са ближњима.

Тим са Универзитета у Кембриџу каже да налази сугеришу ширу улогу робота у процjени менталног здравља дjеце - иако истичу да они неће бити намијењени као замена за професионалну подршку менталном здрављу.

„Постоје случајеви када традиционалне методе нису у стању да детектују проблеме менталне природе код дјеце, јер су понекад промјене невјероватно суптилне", рекла је Нида Итрат Абаси, први аутор студије. „Жељели смо да видимо да ли би роботи могли да помогну у овом процесу", додала је.

У студији, 28 дјеце узраста од осам до 13 година учествовало је у 45-минутној сесији „један на један" са роботом по имену Нао.

Робот, који има дјечји глас, почиње ћаскањем како би разбио лед у комуникацији.

Затим је дјеци постављао питања о лијепим али и тужним успоменама током прошле недјеље, давао упитник о осјећањима и расположењу, као и упитник који се користио у дијагностици анксиозности, паничног поремећаја и лошег расположења.

Дјеца чији су одговори сугерисали да би могли да имају проблема са менталним здрављем, дијелила су са роботом информације које нису откривали када су одговарали на личне или онлајн упитнике.

Лакше повезивање - као са вршњаком 

Научници су предложили да се дјеци пренесе да је робот „повјерљив", што им омогућава да открију своја права осјећања и искуства.

 Један од родитеља, посматрајући сесију кроз прозор у огледалу, рекао је истраживачима да нису схватили да се њихово дијете мучи док га није чуо како одговарају на питања робота.

 „Мислимо да је, када је робот величине дјетета, дјеци лакше да се повежу са њим као вршњаком", рекла је професорка Хатиџе Гунес, која води Лабораторију за афективну интелигенцију и роботику у Кембриџу.

 Насупрот томе, рекла је она, дјеца би родитељима или психолозима могла да одговоре „оним што мисле да се од њих очекује, а не оним што мисле да је истина".

 Гунес је сугерисала да би се у будућности роботи могли користити у школама за скрининг дјеце на проблеме менталног здравља, омогућавајући дјеци да добију подршку и помоћ у ранијој фази. 

Професор Фаршид Амирабдолахијан, стручњак за интеракцију људи и робота на Универзитету у Хертфордширу, који није био укључен у рад на овој студији, рекао је да постоји све више доказа који подржавају употребу робота у пружању подршке менталном здрављу: „Дјеца имају тенденцију да показују веома позитиван став према интерактивним технологијама. Не желимо да роботи замене људе, али изгледа да су они веома добри алати за разбијање леда и отварање". 

Налази нове студије ће бити представљени у четвртак на 31. Међународној конференцији о роботској и људској интерактивној комуникацији у Напуљу, преноси РТС,

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.