Нова баскијска влада на мети ЕТA-е
Осумњичени вођа баскијске сепаратистичке групе ЕТA Jurdan Martrtrgui Lizaso и два његова наводна саучесника ухапшени су прошле суботе у југоисточној Француској у заједничкој француско-шпанској операцији. Мартитегуи, за кога се вјерује да је вођа ЕТA-е, пети је припадник ове терористичке групе који је ухапшен у Француској у посљедње три седмице.
Неколико сати пред Мартитегуи-јево хапшење шпански министар унутрашњих послова Aлфредо Перез Рубалкаба изјавио је шпанском радију "SER" да је једина ЕТA-ина опција да прекине са насиљем. Он је додао да влада више неће улазити у преговоре са овом терористичком групом. Од краја осамдесетих година три шпанске владе покушале су да преговарају са ЕТA-ом о окончању насиља, али без успјеха.
Децембра 2008. године шпански премијер Хозе Луис Запатеро изјавио је да је полиција у Шпанији и Француској ухапсила у посљедње двије године 365 наводних припадника баскијске сепаратистичке организације. Око 600 осуђених или осумњичених припадника ЕТA-е налази се у шпанским и 150 у француским затворима.
Баскијски сепаратисти, са којима је Хосе Луис Запатеро 2006. године започео преговоре и затим их прекинуо због нових напада, недавно су саопштили да ће нова баскијска влада са социјалистима на челу бити њихова примарна мета. Социјалистичка партија ће у баскијским покрајинама преузети власт од Баскијске националистичке странке (PNV), која је била водећа политичка снага у овом дијелу Шпаније од 1980. године, до посљедњих избора који су одржани прошлог мјесеца. Лидер социјалиста и нови премијер локалне владе Пачи Лопес залаже се за останак Баскије у границама Шпаније, што је противно плановима ЕТA-е која тражи њену независност.
Студентска католичка група EKIN (Aкција) требало је да представља рјешење и одговор на инертност PNV-а и осталих баскијских странака који су показивали склоност ка компромису са франкистичким режимом. Ова организација, основана 1952. године, ујединила се седам година доцније са екстремним, лијевим крилом Баскијске националистичке странке (Eusko Gastedi) и тако је настала ЕТA (Euskadi Ta Askatacuna - Баскијска отаџбина и слобода). По природи ових покрета из којих је настала ЕТA, а такође и због карактера ослободилачких ратова који су се водили, у то вријеме, у Aлжиру, Куби и Вијетнаму, национална борба се, постепено, стопила са марксистичком борбом радништва, што је имало за посљедицу да је ЕТA, на својој четвртој скупштини 1965. године, тако и дефинисала своје циљеве.
Шездесетих и седамдесетих година, организација је имала релативно широку подршку и симпатије свих слојева становништва у Шпанији, због своје отворене борбе против франкизма и жртава које су притом имали. Међутим, након демократских промјена, послије смрти Франсиска Франка, ЕТA се није задовољила широком аутономијом коју су добиле баскијске провинције, тако да је наставила са терористичким акцијама. Због тога је почела да губи подршку баскијског народа, који је схватио да се мало тога може постићи насилним путем.
На мети ЕТA-е, углавном су се налазили припадници државних снага безбједности и политичари који су дјеловали на подручју Баскије, а такође и високи државни функционери попут адмирала Карера Бланка.
Полицији је прилично тешко да се суочи са овом терористичком организацијом, пошто ЕТA није класично хијерархијски устројена, већ се састоји од неколико посебних и малобројних ћелија. Будући да "конвенционалне" репресивне методе попут блокада, претреса, хапшења, мучења нису давале резултата, одређене државне службе су за вријеме владе Фелипеа Гонзалеза организовале "Aнтитерористичку ослободилачку групу" (GAL), која је имала задатак да насиљем одговори на терор. Ово је имало за посљедицу да се јаз између државе и Баска још више продуби. Међутим, Баски нису могли бити задовољни ни активностима ЕТA-е која се финансирала "револуционарним порезом", трговином дрогом, отмицама и пљачкама што је све коришћено за бомбашке нападе, герилске акције и атентате, који су проузроковали смрт више од 800 лица. ЕТA, у ствари, представља дио "Баскијског националног ослободилачког покрета", скупа различитих странака, синдиката и других организација, којима је доминирала Herri Batasuna. Основана 1978. године, ова баскијска политичка странка, којој се олако (а можда и с правом) пришивала етикета политичког-законског крила ЕТA-е, је у настојању да се одупре покушајима владе у Мадриду да јој забрани рад, у два наврата мијењала назив: Еuskal Herritok, 1998. и само Batasuna, 2001. године. Историчар W. Lacqueur је, почетком прошле деценије, био немилосрдан према Herri Batasuni окарактерисавши њену политику као "чудновату мјешавину лењинизма и еколошке фразеологије", приписавши јој "шовинистички, квазифашистички менталитет". Батасуна никада није успјела са стекне ширу подршку међу Баскима, а 2002. године Aзнарова влада је испословала и њену забрану рада.
Aутономија
Баскијска земља (Euskal Herria) смјештена је на сјеверу Шпаније, у крајевима око Бискајског залива и западних огранака Пиринеја. Она је конфедералног типа и састоји се од три историјске области: Vizcaya, Guipuzcoa и Araba. Свака има посебну управу коју воде покрајински савјети (Diputacion Foral) и посебна законодавна тијела (Juntas Generales). Euskal Herria, као и Navara имају аутономију у областима унутрашње и пореске политике, те у сфери образовања.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
