Никола Пејаковић: Највише брину незналице, фолиранти и приучени лаици

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" глумац, редитељ и сценариста Никола Коља Пејаковић, чија је представа "Народни посланик" освојила бројне награде на позоришним фестивалима, а Народном позоришту Републике Српске омогућила први излазак на Стеријино позорје.

Бањалучанин који је успио у Београду и српској културној сцени дао печат, однедавно живи у Требињу. Широј публици познат је као аутор култне пјесме "Хаљиницу боје лиле", коју је продао Северини.

- Ова наша земља треба стручне људе, оне који знају да раде посао за који их плаћа народ. Изнад свега, ова земља треба добронамјерне људе. Требају нам патриоте - рекао је Пејаковић.

* ГЛAС: Колико је у Републици Српској погодна клима за стварање филма?

ПЕЈAКОВИЋ: У нашој Републици не постоји кинематографија и, колико видим и чујем, врло споро и тешко се одвија процес стварања темеља за ту индустријску грану. Сви возови су прошли и некако се стиче утисак да не постоје људи који познају проблематику и услове стварања филма, финансирања филма, продукције, односа филмских радника и државе итд. Мислим, врло ми је тешко да у пар реченица отворим и затворим причу о проблему филмске индустрије и филмских радника Републике Српске. Том проблему потребно је прићи озбиљно и приче по новинама нису од користи. Треба сјести и поставити ствар на ноге. То је велики посао и не треба губити вријеме на јалове расправе.

* ГЛAС: У Србији се "дигло много прашине" око Закона о кинематографији. Да ли је, по Вашем мишљењу, "седма умјетност" законски уређена на прави начин?

ПЕЈAКОВИЋ: Није. Не постоји системско и озбиљно промишљање о тој теми. Све се своди на појединце и њихове личне акције и потезе, на добронамјерне и недобронамјерне људе који покушавају да се баве филмом. Док се држава не умијеша и унесе систем, односно ред, немамо шансу да парирамо другим кинематографијама у региону и у миру радимо посао.

* ГЛAС: Имају ли мултиплекси везе са ауторским филмом или су они "продужена рука" холивудске производње сензација?

ПЕЈAКОВИЋ: То је нешто око чега не треба да разбијамо главу. Ми немамо ни ауторски, нити онај други, забављачки, слаткасти, амерички прехрамбени филм, филм уз који се једу кокице, жваће и пије... Свуда се гасе кино дворане, и кад би се укинули мултиплекси, не би више било мјеста за приказивање филмова. Дајте да ми видимо како да направимо филм, а послије ћемо да се бавимо финесама и теоријом филма и филмске продукције и начинима експлоатације филма...

* ГЛAС: Ипак, филмови из Републике Српске постижу запажене резултате на фестивалима, "32. децембар", Саше Хајдуковића, "Мотел Нана", Предрага Велиновића, "Ја већ јесам све оно што желим да имам", Дане Комљена… Јесу ли филмски ствараоци добили мјесто које им припада?

ПЕЈAКОВИЋ: Набројали сте људе који су се борили за своје пројекте, за своје филмове. Поменули сте имена људи који су радили у интересу Републике Српске. Они и њихови сарадници на поменутим пројектима - продуценти, организатори, директори фотографије - треба, због свога знања, успјеха, и чињенице да живе овдје, да дијеле хљеб са нама, да буду они људи који ће одлучивати како да се конституише и устроји индустрија филма и какав закон о филму ће да се донесе. Они, у сарадњи са политичким структурама, треба да сједну за сто и ударе темеље филму Републике Српске.

* ГЛAС: У току су конкурси за директоре Народног и Дјечијег позоришта Републике Српске, Банског двора, Музеја Републике Српске. Да ли на челу ових институција, с обзиром на резултате, треба да сједе и даље исти људи или је потребна нова енергија и свјеже идеје?

ПЕЈAКОВИЋ: Потребне су нове снаге и нова крв, али је потребно и знање и искуство да би се водили велики колективи. Оно што није потребно и што треба спријечити је да се та радна мјеста користе за међупартијско раскусуривање и њихове кадровске игре. Ја разумијем да је то дио политичког договора, дио коалиционих и других преговора, али треба то држати под контролом, да се не би десило да због немогућности партијских, политичких, договора, неспоразума, неки људи сједе у тим фотељама и по 20 година. Такве ситуације могу да се толеришу само у случају да се ради о веома стручном човјеку, признатом и познатом и ван граница ове земље, умјетнику и раднику који има међународну репутацију и конкретан рад, умјетност, дјела која говоре у његово име. Такви људи су потребни и институцијама културе и самоме граду и Републици. Тако се ствара углед и озбиљност тих институција културе и саме Републике Српске.

* ГЛAС: Република Српска ускоро би требало да добије првог инспектора за културу. Шта мислите о том начину оцјењивања рада културних институција?

ПЕЈAКОВИЋ: Не знам шта то значи, али то ми "мирише" на реликт прошлости, на комунистичку причу. На крају крајева, треба да видимо како је то замишљено и о чему се ту, у ствари, ради. И на крају, ко је та особа, да ли она има углед и кредибилитет, односно, да ли има стварно знање и потребне квалификације да ради тај посао. Треба појаснити мотиве једне такве одлуке. Мислим, нама је ред неопходан, али је питање како доћи до тога. Инспектори морају боље да знају посао од оних које контролишу. Дајте да чујемо ко су ти стручњаци...

* ГЛAС: Република Српска често је домаћин умјетницима и културним садржајима из Србије и региона. Поред оних признатих, који то и те како заслужују, колико има и оних "сумњивог квалитета"?

ПЕЈAКОВИЋ: Треба бити отвореног срца и примати људе са свих страна... Ми смо стари народ, немамо чега да се стидимо и да измишљамо историју, културу, језик и нацију... Aко се држимо традиције, ако имамо своје циљеве, јасно слиједимо културну политику, онда можемо да се изборимо и са свим онима који су ту дошли да мешетаре и поткрадају нас, глумећи величине... Треба да имамо системска рјешења која нас штите од таквих људи и организација. Треба да штитимо интересе домаће кинематографије, наших, домаћих аутора и да знамо шта је наш интерес, интерес Републике Српске, и интерес наших умјетника. Не заговарам неку државну умјетност, униформну и зацртану декретом, већ јасан план и јаке институције. Давно сам предлагао оснивање филмског центра Републике Српске, писао елаборат, наговарао неке људе да се темељ филмској индустрији направи јасно и недвосмислено, комбинујући законе и умјетничку визију, план којим се подржава домаћи аутор и штити и он и држава. Мислим да има људи који дијеле моје ставове и треба само времена и одлучности да се то спроведе. Наравно, људи су битни, морају нови људи да спроводе нове идеје, а да се људи из институција власти покажу и преузму главну улогу у тој акцији, да заједно створимо нову културну политику Републике Српске.

* ГЛAС: Како спријечити лобирања и мешетарење у култури, намјештене конкурсе, жирије без мериторних људи?

ПЕЈAКОВИЋ: Та појава, односно, те појаве, нису специјалитет ове средине. Нисмо ми измислили лобирања, намјештене конкурсе итд. Таквих ствари је било и биће, али не треба да кукамо и да показујемо прстом на те који варају, лажу, петљају. Ми треба да радимо свој посао и такве појаве ће отићи у други план, а такви људи, та преварантска клика, отпашће у ходу, постаће непримјетни. Не треба само да осуђујемо људе, треба да радимо и дјелима одговарамо на све. Успјех неког нашег филма, представе, неког нашег сликара или спортисте, то треба да буде тема за причу, вијест о којој бруји град. Потребно је писати, снимати, режирати, бавити се тим послом, живјети то 24 часа и онда ће резултат доћи.

Када се умјетници посвете свом послу и када институције државе, администрација, чиновници одраде свој дио посла и створе законску и системску основу, и тако очисте, ослободе, простор за дјеловање наших људи, тада ће се смањити и потреба за мешетарењем и лобирањем, људи ће се окренути стварању правих вриједности и изаћи на чистину, пред свијет, пред публику, са оним што имају - са сликама, филмовима, сценаријима, фотографијама - и свједочити свој таленат и вјеру. Ово је све првокласан интерес и Републике Српске и појединца - умјетника. Не постоји ту никакав несклад или несугласје, само свако треба да се окрене свом послу, држава законима и системским, свеобухватним рјешењима, а појединац, стваралац - себи и својој умјетности.

Тајкуни

* ГЛAС: Постоје ли тајкуни у култури Републике Српске?

ПЕЈAКОВИЋ: Па, вјероватно постоје људи који су се обогатили на неким пројектима културе. Нек им је просто... шта да радимо, лопова има свуда, па и у умјетности... Aко краду, себе краду... Нас по новчанику ударају, а себе по образу... Пара ће бити, али образ се лако губи...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.