Нијемци тестирају знање имиграната

Истраживања у тој земљи показала су да су неке друге државе на плану досељавања странаца очигледно много привлачније.

- У Сједињеним Aмеричким Државама 55 одсто миграната је висококвалификовано - каже социолог из Бремена Гунар Хајнзон.

У Aустралији 85 одсто досељеника има универзитетску диплому, док је у Канади чак 99 одсто таквих имиграната. У Њемачкој удио висококвалификованих у популацији миграната износи само од пет до десет процената.

Двојица политичара странака Уније у Њемачкој зато су предложила да се одреде критеријуми за имигранте који би заиста били од користи за државу. Ријеч је о доброј стручној спреми, стручној квалификацији и нивоу интелигенције, који би се провјерио помоћу теста интелигенције.

Стављање досељеника пред провјеру знања изазвало је згражавање, а ни савезна влада није прихватила овај приједлог.

 - Одбијамо захтјев да мигранти полажу тест интелигенције - изјаснио се портпарол владе Кристоф Штегманс.

Он је додао да се управо тај захтјев не одликује посебном интелигенцијом.

- Нема сумње да је ријеч о дискриминацији када се за имигранте паушално тврди да су глупи. Осим тога, овај захтјев само подстиче предрасуде - истакао је Штегманс.

Слично је реаговала и бивши опуномоћеник Берлинског сената и предсједник Паритетног добровољног удружења Барбара Јон.

- Тачно је да би Њемачка требало да прима већи број висококвалификованих миграната. За те досељенике врата су отворена, што је предвиђено и новим Законом о усељавању - рекла је Барбара Јон.

Према њеним ријечима, ко долази у Њемачку, мора да зарађује најмање 70.000 евра, што је немогуће са основном школом.

- Или се отвори фирма са најмање десет запослених и уплати милион евра. Дакле, имамо од 900 до хиљаду људи који на тај начин долазе у Њемачку, а то је смијешно за свјетског првака у извозу. Потребно нам је много више, на хиљаде - додала је Јон.

Према оцјени Барбаре Јон, услови за досељавање су строги, бирократске препреке превелике и животни партнер имигранта не добија аутоматски дозволу за рад.

- Ми више нисмо ти који бирају имигранте, него они бирају земљу у коју одлазе. A Њемачка, тренутно, није њихов омиљени циљ - каже Барбара Јон.

Ситуација би могла да се поправи када би у Њемачкој биле аутоматски признате стране дипломе и њемачка влада управо на томе ради.

- Имиграциона ситуација мора да буде призната, треба да пружимо пуну подршку интеграцији имиграната у њемачко друштво - гласило је мишљење њемачке владе крајем деведесетих година прошлог вијека.

Тада је Њемачка ублажила политику према имигрантима, јер се зна да су све дотадашње њемачка владе одбијале да признају реалност да у њиховој земљи живе људи који нису Нијемци, упорно понављајући "Deutschland ist kein Einwanderungsland", односно "Њемачка није имигрантска земља".

Међутим, она је то и те како била, јер је број имигрантске популације до краја вијека досегао десет милиона, што је преко 12 одсто укупног становништва. Њемачка је по броју имиграната данас трећа земља у свијету, послије СAД и Русије, у којој живи много људи рођених у другим бившим совјетским републикама.

Поједини аналитичари тврде да је приједлог за увођење теста интелигенције за имигранте један од начина да што мање странаца уђе у ту земљу.

Већина имиграната, углавном радника, стигли су у Њемачку током периода привредног опоравка, од средине педесетих до прве половине осамдесетих година прошлог вијека, када је индустрији хронично недостајало радне снаге.

Након што су почетком 2000. године студије указале на драматично "старење" њемачког становништва и алармантно смањивање његовог радно способног дијела, 2005. године донесен је и нови Закон о имиграцији који омогућује додатни увоз радне снаге и први пут Њемачка је службено дефинисана као имиграциона земља.

Зараде имиграната

Откако је економска криза захватила цијели свијет, имигранти из сиромашних источноевропских земаља који раде у западној Европи шаљу све мање новца својима код куће, што представља додатни ударац за економије тих држава.

Најгора ситуација је у Молдавији, најсиромашнијој европској држави, према подацима Свјетске банке. Тамо је новац, који су слали људи из иностранства, чинио чак 30 одсто економије, да би у посљедње двије године опао на 22 процента.

Велики број грађана Молдавије је свјестан да са платама у земљи не може да подиже дјецу, те одлази у неку од западноевропских земаља. Међутим, сада када је криза захватила скоро цијелу Европу, први на списку за отпуштање су имигранти. Велики број њих сада се враћа кући, што ће проузроковати још већу незапосленост у њиховој домицилној земљи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.