Ниједан војник није остављен

приредио: Миленко Киндл
Ниједан војник није остављен

Отети израелски војник Гилад Шалит вратио се у Израел послије више од пет година проведених у заточеништву и изолацији у појасу Газе.

Шалит је ослобођен у замјену за више од 1.000 Палестинаца чије пуштање се одвија у двије фазе, на основу договора постигнутог у Каиру.

Млади војник отет је у прекограничном нападу, изведеном кроз подземни тунел из појаса Газе на југ Израела, јуна 2006, када му је било 19 година.

Одговорност за напад, у коме су погинула два израелска војника, преузеле су три палестинске екстремистичке организације повезане с исламистичким Хамасом који сада влада Газом.

Иако ово није прва размјена арапских затвореника за отете Израелце или њихова тијела, никада за једног човјека није пуштено толико људи. То је изазвало љутњу израелске деснице.

Иако се идентитет оних који ће бити пуштени неће објавити до суботе, шире се тврдње да су осуђеници на доживотну казну који ће бити ослобођени одговорни за смрт 500 Израелаца током другог палестинског устанка интифаде, започетог 2000. године.

- Договор је награда за тероризам - написао је колумниста тиражног листа Маарив Бен Дрор Јемини.

Предсједавајући организације "Aлмагор", која заступа жртве тероризма, Меир Индор потврдио је да таква цијена никада није плаћена.

На палестинској страни, послије почетног славља, у први план је избио утисак да је дато исувише у преговорима којима је посредовао Египат.

Палестинци су разочарани што на листи за ослобађање нису популарни лидери као што су Марван Баргути и Aхмед Садат, обојица осуђени због организовања терористичких напада.

У позадини људске драме израелско-палестинске размјене затвореника лежи несвакидашња асиметрија која показује да се један војник Израела изједначава са 1.000 палестинских.

Израелска спремност да поступи под тим околностима је истовремено показатељ снаге и слабости, оцјењује аналитичар Би-Би-Сија.

Показује снагу тиме што увјерава све регруте и њихове породице да ће држава урадити све могуће да обезбиједи њихово ослобађање уколико буду ухваћени. "Ниједан војник неће бити остављен", није само испразна фраза.

Слабост је пак због тога што свако ко евентуално помисли да ухвати таоце може да рачуна на високу цијену коју је Израел спреман да плати за сваког ухваћеног војника, а можда и обичног грађанина.

Иза тога се крије много фактора, а први је можда природа израелске армије (IDF). Како год њени критичари покушавали да је окарактеришу, већина Израелаца доживљава IDF као један од фундаменталних елемената земље, али и као чувара.

Јеврејска заједница, која чини три четвртине израелског становништва, армију сматра народом у униформи. Као резултат тога војска код грађана изазива емоције које су у великој мјери заборављене у Великој Британији и СAД које имају професионалну, плаћену војску.

Постоје наравно и мање узвишени фактори који су одиграли улогу у овој размјени. Из историје је јасно да би Израел да је имао могућност да војном акцијом спасе Гилада - то урадио. Опција за ослобађање се није указала.

Са друге стране, непријатељи Израела су знали колико високу цијену је земља спремна да плати да ослободи свог војника. Одраније је познато да је израелска влада била спремна да плати запањујуће суме за информацију о Рону Aраду, пилоту који је оборен изнад Либана 1980. године и за кога се вјеровало да је пао у руке иранске владе.

Данас се вјерује да је он умро у заробљеништву, али док је постојала шанса да се избави жив Израел је био спреман да плати високу цијену да га избави.

A догодио се и много директнији преседан када је Израел 1985. ослободио 1.150 заробљеника у замјену за пуштање на слободу три заробљеника IDF-а.

Договор је у то вријеме био много контроверзнији него што се досад "случај Гилад" показао за Бењамина Нетанијахуа, али сугерише да је израелска влада и у то вријеме правила исте политичке и емоционалне калкулације.

Заробљени па ослобођени

- Питер Блаф, дописник америчке ТВ куће Си-Би-Ес, био је дио новинарске екипе која је "покривала" рат у Заливу. Заробљен је 24. јануара 1991. на саудијско-кувајтској граници. Ослобођен крајем марта исте године.

- Aмерички војник Џесика Линч учествовала је у операцији "Ирачка слобода". Заробљена је у засједи ирачких побуњеника 2003. године, када је имала 19 година. Послије десет дана ослобођена је у акцији америчких маринаца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана